Zigfrid Markus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zigfrid Markus
Zigfrid Markus
Lični podaci
Datum rođenja(1831-09-18)18. septembar 1831.
Mesto rođenjaMalhin, Meklenburg-Šverin
Datum smrti1. jul 1898.(1898-07-01) (53 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
Naučni rad
PoljeMašinstvo
Poznat poMotor sa unutrašnjim sagorevanjem, Pogon motora na benzin
Zvanični veb-sajt
www.siegfried-marcus.de/english

 Zigfrid Samjuel Markus (nem. Siegfried Samuel Marcus; Malhin, 18. septembra 1831 — Beč, 1. jul 1898) bio je nemački pronalazač. Markus je rođen u jevrejskoj porodici u Malhinu, u Velikom vojvodstvu Meklenburg-Šverin. Prvo vozilo na benzin napravio je 1864. dok je živeo u Beču.

Život[uredi | uredi izvor]

Mašina za miniranje (Bečki upaljač), 1864.

Markus je rođen u Malhinu, koji je danas deo Nemačke. Počeo je da radi sa 12 godina kao šegrt kod mehaničara. Sa 17 godina pridružio se Simens i Halske, inženjerskoj kompaniji koja je gradila telegrafske linije. U Beč, prestonicu Austrijskog carstva, preselio se 1852. godine, radeći prvo kao tehničar u Fizičkom institutu Medicinske škole. Zatim je radio kao asistent profesoru Karlu Ludvigu, fiziologu. Godine 1860. Markus je otvorio sopstvenu radionicu koja je proizvodila mehaničku i električnu opremu.[1] Radionice su mu se nalazile na adresama Mariahilferštrase 107 i Mondšajngase 4, u Beču.

Njegova glavna poboljšanja uključuju telegrafski relejni sistem i mašinu za miniranje "Bečki upaljač" (nem. Wiener Zünder). Markus je preminuio 1898. godine. Sahranjen je bio na protestantskom groblju u Hiteldorfu u Beču. Kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u „počasnu grobnicu“ na bečkom Središnjem groblju. Za života je odlikovan Zlatnim krstom za zasluge od tadašnjeg austrougarskog cara Franca Jozefa za naučna dostignuća.[2]

Osporavanje pronalazačkih zasluga pod nacistima[uredi | uredi izvor]

Spomenik u bečkom tehničkom muzeju
Zlatni krst zasluga

Zbog Markusovog jevrejskog porekla, njegovo ime i sve memorabilije, posebno u Austriji, nestali su pod vladavinom nacista. Godine 1937. austrijski Harand pokret protiv rasne mržnje izdao je seriju maraka sa istaknutim Jevrejima, uključujući Markusa, zbog njegovog doprinosa čovečanstvu. To je bio odgovor na izložbu Eviger Jude (večiti Jevrejin) Julijusa Štrajhera u Minhenu. Markus je bio zaslužan kao izumitelj automobila na benzin.[3] Nemačkom okupacijom Austrije u martu 1938. godine uklonjeno je obeležje ispred bečkog Tehničkog univerziteta. Posle Drugog svetskog rata, spomenik je obnovljen, a njegov automobil, koji je bio sakriven, ponovo je izložen.

Markus je bio uklonjen iz nemačkih enciklopedija kao pronalazač modernog automobila, prema direktivi nemačkog Ministarstva za propagandu tokom Drugog svetskog rata. Njegovo ime kao pronalazača je zamenjeno imenima Dajmlera i Benca. Direktiva (na nemačkom) je glasila:

Reichsministerium für Volksaufklärung und Propaganda

Geschäftszeichen. S 8100/4.7.4.0/7 1

Berlin W8, den 4. Juli 1940
Wilhelmplatz 8-9

An die Direktion der Daimler-Benz-A.G. Stuttgart-Untertürkheim

Betrifft: Eigentlichen Erfinder des Automobils
Auf Ihr Schreiben vom 30. Mai 1940 Dr.Wo/Fa.

Das Bibliographische Institut und der Verlag F.A. Brockhaus sind darauf hingewiesen worden, dass in Meyers Konversations Lexikon und im Großen Brockhaus künftig nicht Siegfried Marcus, sondern die beiden deutschen Ingenieure Gottlieb Daimler und Carl Benz als Schöpfer des modernen Kraftwagens zu bezeichnen sind.

Na srpskom bi to bilo:

Ministarstvo prosvete i propagande Rajha

Referentni broj S 8100 / 4.7.4.0 / 7 1

Berlin V8, 4. jul 1940.

Vilhelmsplac 8-9

Direkciji Dajmler-Benc A. G. Štutgart

Tema: Pravi pronalazač automobila Pozivajući se na vaše pismo od 30. maja 1940.

Bibliografski institut i izdavač F. A. Brokhaus su obavešteni da će se pomenute enciklopedije ubuduće pozivati na dva nemačka inženjera:

Gotlib Dajmler

Karl Benc

kao tvoraca modernog automobila,

a neće se pozivati na Zigfrida Markusa.

Austrijska naučna javnost razmišlja da li je Markusov prvi automobil ugledao svetlost dana kasnih 1880-ih.[4] Neke ranije publikacije sugerišu da je možda imao vozilo na benzinski pogon pre 1870.[5] Namerno uništavanje dokaza o Markusovim izumima od strane nacističkog režima ostavilo je ove datume otvorenim za debatu i spekulacije.[6] Enciklopedija Britanika navodi 1864. za godinu pronalaska prvog Markusovog automobila.[7]

Markusovi automobili[uredi | uredi izvor]

Markusova kola iz 1870
Markusova kola iz 1875.

Na osnovu informacija iz postojećih izvora, Markusova prva mašina je napravljena na jednostavnim ručnim kolicima 1870.[8] Motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je dizajniran za tečna goriva učinio ga je prvim koji je pokretao vozilo pomoću benzina. Markus nije bio zadovoljan ovim kolicima i rastavio ih je.[9] Međutim, njegov prvi model automobila je prikazan na Bečkoj izložbi 1864. (prema najranijim izvorima verovatnije je to bilo na Međunarodnoj izložbi u Beču 1873.), a njegov drugi model je napravljen i bio vožen 1875.[10] [11]

Godine 1883. Markusu je u Nemačkoj dat patent za niskonaponski magnet za paljenje i novi benzinski motor.[12]

Ovaj dizajn je korišćen za sve dalje motore. Upravo je ovo paljenje, u kombinaciji sa "karburatorom sa rotirajućom četkom", učinilo dizajn motora veoma inovativnim. Do 1886. nemačka mornarica je koristila ovaj motor u svojim torpednim čamcima.[13]

Godine 1887. Markus je započeo saradnju sa moravskom kompanijom Marki, Bromovski & Šulc. Ponudili su dvotaktne i četvorotaktne motore poput Markusovog. Godine 1875. Marki, Bromovski i Šulc su napravili automobil koji se još uvek može videti u bečkom Tehničkom muzeju. Ovaj automobil učinio je Markusa poznatim širom sveta.[14] Američko udruženje mašinskih inženjera proglasilo je Markusov automobil istorijskom prekretnicom u mašinstvu.[15]

U knjizi iz 1904. „Motor“ stoji: Ko je bio pronalazač? Zigfrid Markus je široko zaslužan za pronalazak benzinskog motora.[16]

Džon Nikson iz londonskog Tajmsa je 1938. smatrao da je Markusov rad na razvoju automobila bio eksperimentalan, za razliku od Benca koji je koncept preuzeo od eksperimenta do proizvodnje. Nikson je opisao Markusove automobile kao nepraktične.[17] 12 godina kasnije, 1950. godine, Tajms je opisao automobil u bečkom Tehničkom muzeju kao proizveden 1875. godine i kao prvo drumsko vozilo na benzinski pogon. U članku je uključen opis njegovog prvog putovanja od 12 kilometara od Beča do Klosternojberga.[18] Od kada je automobil premešten u Muzej 1918. godine, vožen je samo još jednom, kada je poslat na izložbu u Švedsku.[19]

Patenti[uredi | uredi izvor]

Markus je bio nosilac 131 patenta u 16 zemalja. Nikada se nije prijavio za patent za automobil i, naravno, nikada ga nije ni imao. Ipak, on je bio prvi koji je koristio benzin za pogon vozila, u jednostavnim ručnim kolicima iz 1864. godine.

Neki primeri njegovih patenata:

  • Broj 33258, 10. septembar 1861, Poboljšanja relejnih magneta[20]
  • Broj 2058, 6. jul 1872, Uređaj za mešanje goriva sa vazduhom [21]
  • Broj 286030, 2. oktobar 1883., poboljšani gasni motor[22]
  • Broj 306339, 7. oktobar 1884, Električni uređaj za paljenje gasnih motora[23]

U saradnji sa kapetanom E fon Volgemutom iz carske nemačke mornarice, Markus je izumeo električno paljenje brodskih topova. Prednosti sistema su bile u tome što je omogućavao istovremeno ispaljivanje topova, ili odabir određene šeme paljbe, kao i mogućnost pucanja sa brodskog mosta.[24]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bürbaumer, Ursula (1998). Das erste Auto der Welt? [The first car in the world?] (na jeziku: nemački). Vienna: Erasmus. 
  • Hardenberg, Horst (2000). Siegfried Marcus, Mythos und Wirklichkeit [Siegfried Marcus, Myth and Reality]. aus der Wissenschaftlichen * Schriftenreihe des DaimlerChrysler Konzernarchivs (na jeziku: nemački). Bielefeld: Delius & Klasing. 
  • Böttcher, Norbert (2005). Siegfried Marcus (na jeziku: nemački). Teetz: Hentrich & Hentrich. 
  • Bürbaumer, Ursula; Steinböck, Johannes; Hardenberg, Horst; Schaukal, Gerhard; Mergl, Ladislav (2000). Grössing, Helmuth, ur. Autos-Fahrer – Konstrukteure (na jeziku: nemački). Vienna: Erasmus. 
  • Bürbaumer, Ursula (2003), „Siegfried Marcus in Wien”, Dissertation Database (na jeziku: nemački), Austrian Research Centers 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Who really invented the motorcar?”. ClassicCars.com Journal (na jeziku: engleski). 2021-05-23. Pristupljeno 2022-07-12. 
  2. ^ Siegfied Marcus, Dayton Daily News (Dayton, Ohio)04 Jan 1928, Wed, Page 8, accessed through Newspapers.Com 3 November 2021
  3. ^ „Philosemitic Aryans”. The Daily Telegraph (25742). London. 30. 11. 1937. str. 14. 
  4. ^ Ebert, Anne-Katrin. „Marcus-Wagen, 1888/1889”. Vienna Technical Museum. Pristupljeno 21. 9. 2016. 
  5. ^ „Motor Notes. By "Accumulator."”. Progress. II (5): 20. 1. 3. 1907. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  6. ^ Kurinsky, Samuel. „Siegfried Marcus An Uncredited Inventive Genius - Fact Paper 32-I”. Hebrew History Foundation. Pristupljeno 21. 9. 2016. 
  7. ^ „automobile - History of the automobile | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-12. 
  8. ^ handritten notes of Marcus himself on the photo
  9. ^ „Siegfried Marcus, German inventor”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 12. 7. 2022. 
  10. ^ The Jewish inventor of the automobile, The Modern View (St. Louis, Missouri)24 Sep 1931, Thu, Page 23, retrieved from Newspapers.com on 3 November 2021
  11. ^ Austo-Hungary, The Jewish Voice (St. Louis, Missouri)11 Nov 1904, Fri, Page 8, retrieved from Newspapers.Com on 3 November 2021
  12. ^ „Ignition”. The Record-Union. Sacramento, California. 13. 12. 1884. str. 7. Arhivirano iz originala 12. 07. 2022. g. Pristupljeno 12. 07. 2022. 
  13. ^ „Austro-Hungary”. The Times. London. 16. 11. 1886. str. 5. 
  14. ^ Österreich Lexikon [Austria Lexicon]. 2. Vienna. 2004. 
  15. ^ „Siegfried Marcus Car (ca. 1875)”. Landmarks. American Society of Mechanical Engineers. Pristupljeno 2022-07-12. 
  16. ^ "The Motor," Volume 6, (IPC Specialist & Professional Press Limited, 1904) p.375
  17. ^ Nixon, John C. (29. 3. 1938). „The First Motor Car”. The Times (47955). London. str. 52. 
  18. ^ „1875 Motor-Car Driven Again”. The Times (51667). London. 17. 4. 1950. str. 3. 
  19. ^ Chore to drive this, News-Pilot (San Pedro, California)12 Apr 1955, Tue, Page 7, retrieved through Newspapers.com 3 November 2021
  20. ^ Report of the Commissioner of Patents, Volume 1, Published 1863, page 494
  21. ^ The London Gazette, Part 3 Publisher T. Neuman, 19 July 1872, page 3270
  22. ^ Specifications and Drawings of Patents Relating to Electricity Issued by the U. S., Volume 33, Published 1885
  23. ^ Specifications and Drawings of Patents Relating to Electricity Issued by the U. S., Volume 37, Published 1886
  24. ^ „Electrical discharge of artillery on board men-of-war”. Telegraphic Journal and Electrical Review. 16: 442—443. 16. 5. 1885. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зигфрид_Маркус&oldid=26611411”