1. јул

Из Википедије, слободне енциклопедије

1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.

Садржај

[уреди] Догађаји

јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
  • 69. - Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
  • 1569. - Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
  • 1835. - У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
  • 1867. - Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно америчким законом“ британског парламента добила статус доминиона.
  • 1887. - Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
  • 1921. -
  • 1942. - немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
  • 1946. - САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
  • 1960. - Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
  • 1962. - Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
  • 1966. - Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
  • 1991. - На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
  • 1994. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
  • 1997. - Хонг Конг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
  • 2000. -
    • Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
    • Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
  • 2001. - У Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
  • 2002. -
    • У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
    • 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.
  • 2003. - САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
  • 2004. - НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.

[уреди] Рођења

[уреди] Смрти

[уреди] Празници и дани сећања


[уреди] Види још

[уреди] Референце


Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D1%98%D1%83%D0%BB“
Други језици