1. јул

1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. јул

• 69. - Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
• 1569. — Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
• 1835. — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
• 1866. — Штампане Прве српске поштанске марке
• 1867. — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно америчким законом“ британског парламента добила статус доминиона.
• 1887. — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
• 1921. —
  • На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
  • Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
• 1942. — немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
• 1946. — САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
• 1960. — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
• 1962. — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
• 1966. — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
• 1991. — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
  • Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.
• 1994. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
• 1997. — Хонгконг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
• 2000. —
  • Након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
  • Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
• 2001. — У Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
• 2002. —
  • У Хагу је формално означен почетак рада Међународног кривичног суда, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
  • 72 особе погинуле су у судару путничког и теретног авиона изнад јужне Немачке.
• 2003. — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
• 2004. — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.

Рођења

• 1646. — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. († 1716.)
• 1804. — Жорж Санд, француска књижевница.
• 1872. — Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
• 1894. — Исак Бабељ, руски књижевник. († 1940.)
• 1902. — Вилијам Вајлер, амерички филмски режисер.
• 1946. — Слободан Сантрач, бивши фудбалер, данас тренер
• 1961. — Карл Луис, амерички атлетичар.
• 1967. — Бранко Зорко, хрватски атлетичар.
• 1967. — Памела Андерсон, канадска глумица.
• 1972. — Клер Форлани, енглеска глумица.
• 1982. — Хилари Бартон, америчка глумица.

Смрти

• 1839. — Махмуд II, османски султан.
• 1853. — Бранко Радичевић, велики српски песник
• 1860. — Чарлс Гудјер, амерички индустријалац.
• 1876. — Михаил Александрович Бакуњин, руски револуционар анархист.
• 1881. — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (*1817).
• 1896. — Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница.
• 1928. — Вјекослав Клаић, хрватски историчар и писац. (* 1849.)
• 1957. — Драго Герваис, хрватски књижевник. (* 1904.)
• 1974. — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар.
• 1999. — Џошуа Нкомо, јужнородезијски политичар.

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свете мученике Леонтија, Ипатија и Теодула

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар