1. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
1. јул (1.7.) је 182. дан године по грегоријанском календару (183. у преступној години). До краја године има још 183 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. јул
- 69. - Трупе у Египту прогласиле Веспазијана за деветог римског цара.
- 1569. — Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
- 1835. — У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“, илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
- 1866. — Штампане Прве српске поштанске марке
- 1867. — Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно америчким законом“ британског парламента добила статус доминиона.
- 1887. — Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
- 1921. —
- На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.
- Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
- 1942. — немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1946. — САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
- 1960. — Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.
- 1962. — Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.
- 1966. — Одржан је „Брионски пленум“ Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић Ћећа, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
- 1991. — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
- Стипе Месић, после месец и по дана закашњења, изабран за председника Председништва СФРЈ.
- 1994. — Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.
- 1997. — Хонгконг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.
- 2000. —
- 2001. — У Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.
- 2002. —
- 2003. — САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.
- 2004. — НАСА-ина свемирска летелица Касини ушла је у Сатурнову орбиту након седмогодишњег путовања.
Рођења[уреди]
- 1646. — Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф, математичар, физичар и дипломата. († 1716.)
- 1804. — Жорж Санд, француска књижевница.
- 1872. — Луј Блерио, француски инжењер и пилот.
- 1894. — Исак Бабељ, руски књижевник. († 1940.)
- 1902. — Вилијам Вајлер, амерички филмски режисер.
- 1946. — Слободан Сантрач, бивши фудбалер, данас тренер
- 1961. — Карл Луис, амерички атлетичар.
- 1967. — Бранко Зорко, хрватски атлетичар.
- 1967. — Памела Андерсон, канадска глумица.
- 1972. — Клер Форлани, енглеска глумица.
- 1982. — Хилари Бартон, америчка глумица.
Смрти[уреди]
- 1839. — Махмуд II, османски султан.
- 1853. — Бранко Радичевић, велики српски песник
- 1860. — Чарлс Гудјер, амерички индустријалац.
- 1876. — Михаил Александрович Бакуњин, руски револуционар анархист.
- 1881. — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. (*1817).
- 1896. — Херијет Елизабет Бичер Стоу, америчка књижевница.
- 1928. — Вјекослав Клаић, хрватски историчар и писац. (* 1849.)
- 1957. — Драго Герваис, хрватски књижевник. (* 1904.)
- 1974. — Хуан Доминго Перон, аргентински генерал и политичар.
- 1999. — Џошуа Нкомо, јужнородезијски политичар.