ISU-152

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
ISU-152

ISU-152
ISU-152

Osnovne karakteristike
Zemlja porekla  Sovjetski Savez
Namena lovac tenkova, jurišni top
Uveden u upotrebu 1943.
Povučen iz upotrebe 1970.
Prvi korisnik  Sovjetski Savez
Broj primeraka 4,635
Brzina na putu 37 km/h
Brzina van puta 19 km/h
Dimenzije i masa
Dužina 9,18 m
Širina 3,07 m
Visina 2,48 m
Težina 47,3 t
Oprema
Glavno naoružanje 152.4 mm ML-20S top-hovicer (21 granata) (ISU-152),

152.4 mm BL-8 ili BL-10 top (21 granata) (ISU-152-2), 152.4 mm ML-20SM model 1944 top-hovicer (20 granata) (ISU-152 model 1945)

Oklop ISU-152, ISU-152-2 120mm (maksimalni), ISU-152 model 1945 320mm (u predelu topa) mm
Snaga (KS) 520 KS
Vešanje torzione opruge
Posada
Posada 4 ili 5

ISU-152 je sovjetski jurišni top u upotrebi od 1943. do 1970ih. ISU-152 je bilo jedno od najjačih samohodnih artiljerijskih oruđa u naoružanju Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. Proizvedena 1943. na šasiji tenka KV-1 pod oznakom SU-152, ova samohotka je tokom 1944. prerađena za šasiju teškog tenka JS-2 i dobila je oznaku ISU-152. Bila je odlično oklopljena i naoružana topom kalibra 152 mm, koji je koristio dvodelne granate velike razorne moći. Zbog svoje sposobnosti da bez problema izbaci iz stroja najteže nemačke tenkove i samohodne topove kao što su Tigar, Panter i Elefant, sovjetski vojnici nadenuli su joj nadimak „Zveroboj“ (ubica zveri).

Razvoj[uredi | uredi izvor]

15. aprila 1942. u plenumu artiljerijskog komiteta, gde je predložen razvoj jurišnog topa za podršku pešadije, potvrđena je neophodnost razvoja jurišnog topa koji je sposoban da uništi neprijateljske utvrđene položaje. Ti jurišni topovi trebalo je da budu naoružani sa 152.4mm cevi-haubica i koristiti se za probijanje neprijateljske odbrane u ofanzivnim operacijama planiranim za 1942-1943. Ovo je dovelo do razvoja Objekt 236 vozila, a na kraju SU-152, na čijem se konceptu dalje razvio ISU-152.

ISU-152 je pratio isti dizajn kao drugi sovjetski samohodni topovi, osim modela SU-76. Potpuno oklopni trup je podeljen na dva odeljka: borbeni odeljak u kome su bili članovi posade, cev i municija u prednjem delu trupa, i motora i menjača u zadnjem delu. Cev je montirana blago nadesno od centra sa ograničenim pokretanjem, od samo 12 stepeni levo i desno. Posada se sastoji od 4 ili 5 ljudi smeštenih u prednjem delu trupa. Tri člana posade bili su levo od cevi, vozač na frontalnom delu, a zatim mitraljezac i na posletku punilac topa.

Suspenzija se sastojala od dvanaest torzionih šipki za šest točkova na obe strane. Pogonski lančanici bili su na zadnjem, a prednji statični su identični sa putnim točkovima. Svaka gusenica je bila sastavljena od 90 karika. Bilo je tri unutrašnja rezervoara za gorivo, dva u oblasti posade i jedan u motornom delu. Oni su obično dopunjivani sa četiri nepovezana spoljna rezervoara za gorivo. Struja od 12 i 24 volta, dolazila je iz generatora snage jedan kilovat, koji je punio četiri akumulatorske baterije.

Za posmatranja iz unutrašnjosti, svi krovni otvori imali su periskope, kao i periskope za nišanjenje: ST-10 (ST-10) i panoramski. Za komunikaciju među posadom koristila se oprema TPU-bisF, a za komunikaciju među vozilima, koristile su se 10R ili 10RK radio uređaji. To su bili jedne od boljih sovjetskih radio uređaja, ali i dalje inferiorni u odnosu na nemačku opremu.

Posada je bila naoružana PPŠ-41(poznatije kao pepeška) sa zaduženih 1491 metaka i 20 F1 granata granata za blisku borbu(samoodbranu od pešadije).

ISU-152 bio naoružan sa istom cevi kao SU-152. I koristio je trup od IS umesto KV-1S.

Između decembra 1943. i maja 1945., 1,885 ISU-152 jedinica je bilo izgrađeno. Masovna proizvodnja je prestala 1947., sa ukupno 3.242 vozila proizvedenih. [1][2]

Oprema[uredi | uredi izvor]

Operativna istorija[uredi | uredi izvor]

ISU-152 obeležava svoj početak 24. januara 1943. To je bio trenutak pojave prvog borbenog vozila ove porodice. Dodeljeno mu je ime Objekt 236 (Obъekt 236), koristeći isti koncept kao SU-152. Objekt 236 je završen u fabrici pod imenom br. 100 u Čelяbinsk, a istog dana, 24. januar, prošla testiranja na Čebarkulski artiljerijskom opsegu, 107 km od grada Čelяbinsk. Do 7. februara, 1943. testiranja su završena, i prošla vrlo uspešno. Dana 14. februara vozilo je usvojeno i stavljeno na proizvodnju pod oznakom KV-14 (KV-14). U aprilu 1943. naređeno je da se KV-14 preimenuje u SU-152 (SU-152). Vremenom, borbeni učinak SU-152, baziran na osnovu KV-1S tenka, zahtevao je potrebnu modernizaciju vozila, koristeći novi IS (Josif Staljin) tenk. 25. maja 1943., nedugo nakon puštanja u pogon, uprava Fabrike br. 100, naredila je početak modernizacije SU-152, koji je uključio povećanje zaštite oklopa i drugih poboljšanja. Razvoj je počeo u julu 1943., pod nadzorom Kotin, Žozef Яkovlevič-a (glavnog projektanta sovjetskih teških tenkova) i G. N. Moskvin-a kao glavnog dizajnera, a za oko mesec dana prva modernizovana varijanta bila je spremna. Označen je kao IS-152 (IS-152). Prošao je fabrika testiranja u septembru 1943., otkrivajući veliki broj različitih nedostataka, koji su ga poslali nazad na dalje unapređenje. U oktobru 1943., druga (drugačija) modernizovana varijanta bila je spremna, označena kao Objekt 241 (Obъekt 241). Bio je poboljšan u odnosu na IS-152, te je Fabrika počela testiranja istog meseca, zatim su krenula testiranja na Gorohovetski testnom opsegu. 6. novembra 1943. godine, nalog je izdat za donošenje ove varijante, pod nazivom ISU-152 (ISU-152), a u decembru njegova proizvodnja je počela u Čelяbinsk Kirovskiй fabrici, zamenivši SU-152. [3][4]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • ISU-152 (osnovni)
  • ISU-152-2
  • Objekt 704
  • ISU-152K
  • ISU-152M

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Samohodnaя ustanovka ISU-152”. 
  2. ^ „Sovetskie tяželыe samohodnыe artilleriйskie ustanovki”. 
  3. ^ „Tяžёlaя samohodnaя ustanovka SU-152”. 
  4. ^ „ISU-152”. Arhivirano iz originala 31. 05. 2010. g. Pristupljeno 04. 04. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

ISU-152 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ИСУ-152&oldid=25916091”