Северна Кореја

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 39° 44' 56" СГ Ш, 126° 24' 17" ИГД

Демократска Народна Република Кореја
조선 민주주의 인민 공화국
(Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук)
Застава Северне Кореје Грб Северне Кореје
Застава Грб
крилатица: Победа је сигурна ако верујемо и поуздамо се у људе
Химна
Aegukka
Положај Северне Кореје
Главни град Пјонгјанг
39°2′N 125°45′E
Службени језик корејски
Врховни вођа: Ким Џонг Ун
Премијер: Пак Понг-џу
Независност: Од Јапана
15. августа 1945.
Површина  
 — укупно 120.540 km² (98)
 — вода (%) 4,87
Становништво  
 — 2013. 24.895.000 [1] (48)
 — густина 190/km² 
Валута Вон (₩) (KPW)
Временска зона UTC +9
Интернет домен нема, .kp резервисан
Позивни број +850

Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (ДНРК; Корејски: 조선 민주주의 인민 공화국, Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; Ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), је држава у источној Азији[2], која заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји. Површина Северне Кореје је 120.540 km². По површини Северна Кореја је 98. држава у свету. ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953., на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Туман. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море. По попису из 2008. Северна Кореја је је имала 24.052.231 становника.[3]

Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Северне Кореје

Планине доминирају на северу и истоку земље. Највиши врх је 2.750 m високи угашени вулкан Паекту на граници са Кином. Низије, које су настале спајањем речних долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град Пјонгјанг. Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Северне Кореје
Грађани одају почаст стауи Ким ил Сунга

Први трагови људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере. Према легенди први корејски краљ био је Тан-гун који је основао древно корејско краљевство Ко-Чосан чија је престоница био Пјонгјанг.

До 1945. године Кореја је била јапанска колонија. После окончања Другог светског рата територија Кореје подељена је 38. паралелом на Северну Кореју, која је била под контролом Совјетског Савеза и на Јужну Кореју, која је била под контролом САД. Северна Кореја, формирана је 9. септембра 1948. године као Народно Демократска Република, као одговор на формирање Републике Кореје (Јужне Кореје) 15. августа 1948. године. Растуће тензије између две Кореје, потпириване општом атмосфером Хладног рата довеле су до сукоба. 25. јуна 1950. снаге Северне Кореје прешле су границу на 38. паралели и тако у настојању да уједине државу започели Корејски рат. Савет безбедности УН је прогласио Пјонгјанг за агресора и позвао све државе чланице УН да помогне Јужну Кореју. Осим САД, своје трупе у Кореју послали су Британија, Турска, Белгија, Грчка, Колумбија, Индија, Филипини и Тајланд. Совјетски представник је бојкотовао седницу Савета безбедности и није био у стању да искористи вето. У рату који је трајао три године, према неким проценама, погинуло је око 2,5 милиона људи (око милион кинеских војника, пола милиона војника Северне Кореје, 250.000 Јужне Кореје, 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом ОУН и више од 600.000 цивила у обе Кореје), уништено је преко 80% стамбене, индустријске и транспортне инфраструктуре обе земље. На страни Северне Кореје учествовала је Кина, а тајну војну помоћ у авијацији је пружао и СССР.[4] Корејски рат је завршен примирјем потписаним 27. јула 1953. и успостављена је демилитаризована зона дуж читаве границе. На политичком плану, ситуација за НДР Кореју се погоршала 1960-их због сукоба између Кине и Совјетског Савеза. 1970-их година долази до заустављања економског раста у држави и почиње назадовање због високе цене нафте, након нафтне кризе 1974. године и високих трошкова за војску. Након изјаве Ким Ил Сунга да ће две Кореје поново ујединити током његовог живота, трошкови за војску су се само повећавали. Први председник Северне Кореје у звању Врховног команданта био је Ким Ил Сунг све до смрти 1994. године. Наследио га је син Ким Џонг Ил који је владао до своје смрти 17. децембар 2011. Садашњи врховни командант је унук Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Провинције Северне Кореје

Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то су: Чаганг, Северни Хамгионг, Јужни Хамгионг, Рјанганг, Северни Пјонган, Јужни Пјонган, Северни Хванге, Јужни Хванге и Кангвон и ту су још три града са специјалним статусом а то су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Северне Кореје

Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу партија чија је председница Ју-Ми Јонг , Корејска социјалдемократска партија чији је председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални секретар Ким Џонг Ун. Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат од пет година. Врховна народна скупштина бира председника државе, судије уставног суда, владу, председника владе као и Национални комитет одбране. Читав уставни систем заснива се на скупштинском систему. Владајућа идеологија коју прихватају све три партије је Џуш или Џуче Идеја чији је креатор Ким Ил Сунг. Први устав Северна Кореја је донела 1948. године да би 27. децембра 1972. била извршена ревизија устава. Потом, устав је поново промењен априла 1992, а последње корекције су извршене 1998. Северна Кореја има дипломатска представништва у многим државама и већина земаља света је признаје изузев Републике Кореје, Јапана и САД. Међутим, приликом посете бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт Пјонгјангу 1999. извршено је и формално признавање ДНР Кореје од стране САД, али администрација Џорџа Буша је то поништила. Америчке интересе у ДНР Кореји заступа амбасада Краљевине Шведске.

Односи са Јапаном су идеолошке природе и сежу у прошлост у време јапанске окупације корејског полуострва и злочина јапанске војске над Корејанцима, а и страха од капитализма владе у Пјонгјангу.

Северна Кореја се службено 2009. године у уставу одрекла комунизма и заменила га са Сонгун политиком која ставља развој војске у први план, па тек онда политику и идеологију.

Становништво[уреди]

Пјонгјанг
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Северне Кореје

ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске националности. Одређени број становника су Кинези и Јапанци. Прираст становништва је око 1%. Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68 година, а за девојчице 74 године. Просечна очекивана дужина живота износи 71,37 година. У ДНР Кореји свака жена рађа по 2,15 деце. Просечна старост становништва износи 31 годину. Највише је људи у годинама између 15 и 64, укупно 67,9%, затим деца до 14 година - којих је 24,2%. Најмање је старих који чине свега 7,9% популације. Још нема званичних случајева сиде.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Северне Кореје

О привреди Северне Кореје има мало поузданих података, али зна се да је она у великим тешкоћама. Претпоставља се да у неким подручјима земље и сегментима становништва влада глад због слабе пољопривредне производње и лошег ланца дистрибуције. У 2002. започети су ограничени експерименти са предузетничким зонама и тржницама пољопривредних производа.

Религија[уреди]

Корејанци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута. Владу ДНР Кореје оптужују за прогон верских заједница. To је делимично тачно јер се врши забрана рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне верске заједнице финансиране од стране државе. Ким Ил Сунг је рекао за свештенике: Задатак свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје. Зато у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања верских објеката. Светилишта су у одличном стању. Уставом је гарантована верска слобода свих грађана.

Државни празници[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „DPR Korea 2008 Population Census National Report“. Pyongyang: DPRK Central Bureau of Statistics. 2009 Приступљено 19. 2. 2011.. 
  4. ^ Война Северной Кореи и Китая против Южной Кореи и США, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :