Idolopoklonstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mojsije ogorčen na Zlatno tele na slici Vilijama Blejka, 1799–1800
Poklonjenje zlatnom teletu
Mojsije krši deset zapovesti kao odgovor na obožavanje zlatnog teleta u ovom duborezu iz 1860 Julijusa Šnora fon Karolsfelda.

Idolopoklonstvo ili idolatrija predstavlja obožavanje idola, tipično za politeističke religije.[1][2][3] U abrahamskim religijama, naime u judaizmu, hrišćanstvu i islamu, idolopoklonstvo označava obožavanje nečega ili nekoga drugog osim Abrahamovog Boga kao da je to Bog.[4] U ovim monoteističkim religijama idolopoklonstvo se smatralo „obožavanjem lažnih bogova“ i zabranjeno je vrednostima poput Deset zapovesti. Druge monoteističke religije često primenjuju slična pravila.[5] U mnogim indijskim religijama, poput teističkih i neteističkih oblika hinduizma, budizma i džainizma, idoli (murti) se smatraju simbolikom apsolutnog, ali ne i Apsoluta,[6] ili ikonama duhovnih ideja,[6][7] ili oličenje božanskog.[8] To je sredstvo za usredsređivanje nečije religiozne potrage i obožavanja (bakti).[6][9][7] U tradicionalnim religijama drevnog Egipta, Grčke, Rima, Afrike, Azije, Amerike i drugde, poštovanje kultnih slika ili kipova bila je uobičajena praksa od antike, i kultne slike su imale različita značenja i značaj u istoriji religije.[1][10][11] Štaviše, materijalni prikaz božanstva ili više božanstava uvek je igrao istaknutu ulogu u svim kulturama sveta.[10]

Opozicija upotrebi bilo koje ikone ili slike za predstavljanje ideja poštovanja ili bogosluženja naziva se anikonizam.[12] Uništavanje slika kao ikona poštovanja naziva se ikonoborstvo,[13] i to je dugo bilo praćeno nasiljem između verskih grupa koje zabranjuju obožavanje idola i onih koje su prihvatile ikone, slike i statue za bogosluženje.[14][15] Definicija idolopoklonstva bila je osporavana tema unutar abrahamskih religija, pri čemu su mnogi muslimani i većina protestantskih hrišćana osudili katoličku i istočno-pravoslavnu praksu poštovanja Device Marije u mnogim crkvama kao oblik idolopoklonstva.[16][17]

Istorija religije je obeležena optužbama i poricanjem idolopoklonstva. Ove optužbe smatraju da su statue i slike lišene simbolike. Alternativno, tema idolopoklonstva bila je izvor neslaganja između mnogih religija, ili unutar konfesija različitih religija, s pretpostavkom da ikone vlastite verske prakse imaju značajnu simboliku, dok one drugačije verske prakse druge osobe nemaju.[18][19]

Etimologija i nomenklatura[uredi | uredi izvor]

Reč idolopoklonstvo potiče od grčke reči eidololatria (εἰδωλολατρία) koja je sama po sebi složenica od dve reči: eidolon (εἴδωλον „slika/idol”) i latreia (λατρεία „obožavanje”, u vezi sa λάτρις).[20] Reč eidololatria tako znači „obožavanje idola”, koja se na latinskom javlja prvo kao idololatria, zatim na vulgarnom latinskom kao idolatria, odatle se pojavljuje u starofrancuskom u 12. veku kao idolatrie, koja se prvi put sredinom 13. veka na engleskom pojavljuje kao idolatry.[21][22]

Iako se čini da je grčka reč pozajmljeni prevod hebrejske fraze avodat elilim, koja je posvedočena u rabinskoj literaturi (e.g., bChul., 13b, Bar.), sam grčki izraz se ne nalazi u Septuaginti, [[Filon Aleksandrijski|Filonu], Josifu ili u drugim helenističkim jevrejskim spisima. Originalni izraz koji se koristio u ranim rabinskim spisima je oved avodah zarah (AAZ, obožavanje u čudnoj službi ili „pagansko”), dok se avodat kochavim umazalot (AKUM, obožavanje planeta i sazvežđa) ne nalazi u njegovim ranim rukopisima.[23] Kasniji Jevreji su koristili izraz עֲבוֹדה זֶרֶה, avodh zereh, što znači „čudno bogosluženje“.[24]

Idolopoklonstvo se u istorijskoj literaturi nazivalo i idolizam,[25] ikonolatrija[26] ili idolodulija.[27]

Judaizam[uredi | uredi izvor]

U judaizmu idolopoklonstvom se smatra odbacivanje vere u istinitog Boga, njegova supstitucija nečim što je plod mašte. Za starozavetne Jevreje idolopoklonici su bili svi koji su odbacili veru u Boga Jahvea, i počeli da se klanjaju idolima, najčešće zlatnom teletu, koje personifikuje sile i bogatstvo prirode. Za Jevreje idolopoklonstvo je bilo isto što i paganizam i otpadništvo.

U Starom zavetu na više mesta patrijarsi i proroci pozivaju jevrejski narod da ne zameni istinoga Boga "lažnim bogovima", odnosno, obogotvorenjem prirodnih elemenata i stvorenja, da ih ne obožavaju, i ne čine od njih idole, o čemu govori i druga od Deset Božjih zapovesti:

Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran. Kažnjavam grijeh otaca - onih koji me mrze - na djeci do trećeg i četvrtog koljena, a iskazujem milosrđe tisućama koji me ljube i vrše moje zapovjedi.

Na mnogim mestima dalje se govori o borbi proroka sa idolopoklonstvom koje prožima gotovo čitavu istoriju Izrailja.

Hrišćanstvo[uredi | uredi izvor]

Po hrišćanskom tumačenju svi koji imaju ma kog drugog ili ma šta drugo za božanstvo, osim istinitog Boga padaju u idolopoklonstvo. I obožavanje anđela je idolopoklonstvo, iako se oni smatraju najsvetijim posle Boga, ipak ni u kom slučaju ne mogu zameniti istinitog Boga. U idolopoklon­stvo padaju obično ljudi kojima je njihov čulni razum, njihov „um tela" putovođa u životu. Robovi čulnog razuma ginu i ubijaju sebe svojim sopstvenim obmanama.

Idol je bio simbol demona, potpuno tuđeg životu, potpuno mrtvoga za duhovna osećanja. Pred takvim idolima odigravale su se i društvena i posebna, ili domaća poklonjenja; pred idolima su se ubijale i prinosile životinjske žrtve, ali neretko i ljudske.

Apostol Pavle u svojoj Prvoj poslanici Korinćanima (1. Kor. 10:20) govori da je služenje idolima, u suštini služenje demonima.

U Jevanđelju po Luki, se slično govori o idolopoklonstvu:

Idolski hramovi i sami idoli bili su omiljeno obitalište demona. Iz njih oni su davali glasove i proroštva na propast zlosrećnog čovečanstva. I sam čovek, prestavši da bude hramom Boga Živoga, postao je hram i obitalište satane.(Lk. 11:24-26)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Moshe Halbertal; Avishai Margalit; Naomi Goldblum (1992). IdolatryNeophodna slobodna registracija. Harvard University Press. str. 1–8, 85–86, 146–148. ISBN 978-0-674-44313-6. 
  2. ^ DiBernardo, Sabatino (2008). „American Idol(atry): A Religious Profanation”. The Journal of Religion and Popular Culture. 19 (1): 1—2. doi:10.3138/jrpc.19.1.001. , Quote: "Idolatry (...) in the first commandment denotes the notion of worship, adoration, or reverence of an image of God."
  3. ^ Poorthuis, Marcel (2007). „6. Idolatry and the Mirror: Iconoclasm as a Prerequisite for Inter-Human Relations”. Iconoclasm and Iconoclash, Chapter 6. Idolatry and the Mirror: Iconoclasm As A Prerequisite For Inter-Human Relations. BRILL Academic. str. 125–140. ISBN 9789004161955. doi:10.1163/ej.9789004161955.i-538.53. 
  4. ^ Leone, Massimo (proleće 2016). Asif, Agha, ur. „Smashing Idols: A Paradoxical Semiotics” (PDF). Signs and Society. Chicago: University of Chicago Press on behalf of the Semiosis Research Center at Hankuk University of Foreign Studies. 4 (1): 30—56. ISSN 2326-4489. S2CID 53408911. doi:10.1086/684586 Slobodan pristup. eISSN 2326-4497. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 9. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  5. ^ Wendy Doniger (1999). Merriam-Webster's Encyclopedia of World ReligionsNeophodna slobodna registracija. Merriam-Webster. str. 497. ISBN 978-0-87779-044-0. 
  6. ^ a b v Jeaneane D. Fowler (1996), Hinduism: Beliefs and Practices, Sussex Academic Press, ISBN 978-1-898723-60-8, pages 41–45
  7. ^ a b Karel Werner (1995), Love Divine: Studies in Bhakti and Devotional Mysticism, Routledge, ISBN 978-0700702350, pages 45-46;
    John Cort (2011), Jains in the World, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-979664-9, pages 80–85
  8. ^ Klaus Klostermaier (2010), A Survey of Hinduism, State University of New York Press, ISBN 978-0-7914-7082-4, pages 264–267
  9. ^ Lindsay Jones, ur. (2005). Gale Encyclopedia of Religion. 11. Thompson Gale. str. 7493—7495. ISBN 978-0-02-865980-0. 
  10. ^ a b Frohn, Elke Sophie; Lützenkirchen, H.-Georg (2007). „Idol”. Ur.: von Stuckrad, Kocku. The Brill Dictionary of Religion. Leiden and Boston: Brill Publishers. ISBN 9789004124332. doi:10.1163/1872-5287_bdr_SIM_00041. 
  11. ^ Smart, Ninian (10. 11. 2020) [26 July 1999]. „Polytheism”. Encyclopædia Britannica. Edinburgh: Encyclopædia Britannica, Inc. Arhivirano iz originala 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 28. 7. 2021. 
  12. ^ Aniconism, Encyclopædia Britannica
  13. ^ Marina Prusac; Kristine Kolrud (2014). Iconoclasm from Antiquity to Modernity. Ashgate. str. 1—3. ISBN 978-1-4094-7033-5. 
  14. ^ Willem J. van Asselt; Paul Van Geest; Daniela Muller (2007). Iconoclasm and Iconoclash: Struggle for Religious Identity. BRILL Academic. str. 8—9, 52—60. ISBN 978-90-04-16195-5. 
  15. ^ André Wink (1997). Al-Hind the Making of the Indo-Islamic World. BRILL Academic. str. 317—324. ISBN 978-90-04-10236-1. 
  16. ^ Barbara Roggema (2009). The Legend of Sergius Bahira: Eastern Christian Apologetics and Apocalyptic in Response to Islam. BRILL Academic. str. 204—205. ISBN 978-90-04-16730-8. 
  17. ^ Erich Kolig (2012). Conservative Islam: A Cultural Anthropology. Rowman & Littlefield. str. 71 with footnote 2. ISBN 978-0-7391-7424-1. 
  18. ^ Janowitz, Naomi (2007). „Good Jews Don't: Historical and Philosophical Constructions of Idolatry”. History of Religions. 47 (2/3): 239—252. doi:10.1086/524212. 
  19. ^ Moshe Halbertal; Donniel Hartman (2007). Monotheism and Violence. Judaism and the Challenges of Modern Life. Bloomsbury Academic. str. 105—112. ISBN 978-0-8264-9668-3. 
  20. ^ John Bowker (2005). „Idolatry”. The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861053-3. doi:10.1093/acref/9780192800947.001.0001. 
  21. ^ Douglas Harper (2015), Etymology Dictionary, Idolatry
  22. ^ Noah Webster (1841). An American Dictionary of the English Language. BL Hamlen. str. 857. 
  23. ^ Stern, Sacha (1994). Jewish Identity in Early Rabbinic WritingsNeophodna slobodna registracija. BRILL. str. 9 with footnotes 47–48. ISBN 978-9004100121. Pristupljeno 18. 10. 2013. 
  24. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Idolatry”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 14 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 288. 
  25. ^ idolism, Merriam Webster;
    Anthony Ephirim-Donkor (2012). African Religion Defined: A Systematic Study of Ancestor Worship among the Akan. University Press of America. str. 4. ISBN 978-0-7618-6058-7. 
  26. ^ iconolatry, Merriam Webster;
    Elmar Waibl (1997). Dictionary of philosophical terms. Walter de Gruyter. str. 42 see Bilderverehrung. ISBN 978-3-11-097454-6. 
  27. ^ John F. Thornton; Susan B. Varenne (2006). Steward of God's Covenant: Selected Writings. Random House. str. 11. ISBN 978-1-4000-9648-0. ;
    See John Calvin (1537) The Institutes of the Christian Religion, Quote: "The worship which they pay to their images they cloak with the name of εἰδωλοδυλεία (idolodulia), and deny to be εἰδωλολατϱεία (idolatria). So they speak, holding that the worship which they call dulia may, without insult to God, be paid to statues and pictures. (...) For the Greek word λατϱεύειν having no other meaning than to worship, what they say is just the same as if they were to confess that they worship their images without worshipping them. They cannot object that I am quibbling upon words. (...) But how eloquent soever they may be, they will never prove by their eloquence that one and the same thing makes two. Let them show how the things differ if they would be thought different from ancient idolaters."

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Idolopoklonstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Идолопоклонство&oldid=27572457”