Karantin
..jpg)
Kontumac ili karantin (lat. quarentena) jedna je od epidemioloških mera kojim se sprečava širenje zaraznih bolesti putem izolacije obolelih ili inficiranih od ostalih zdravih osoba. Kontumac je ujedno i lokacija na koji se izdvajaju osobe za koje se sumnja da su oboleli od neke zarazne bolesti ili samo postojif opasnost da su oboleli.
Srpska reč za karantin je kontumac. Tuđica u srpskom jeziku nastala je od latinske reči quarentena (četrdeset), jer je izolacija trajala obično četrdeset dana.
Naime venecijanske vlasti su 1423. godine ustanovile izolaciju bolesnih ili sumnjivih da su bolesni u trajanju od 40 dana na jednom ostrvu u Venecijanskom zalivu.
Smatralo se da sve zarazne bolesti imaju inkubaciju manju od 40 dana. Ovaj vremenski period nije određen iskustvom već na osnovu biblijskih podataka, jer su i Mojsije i Isus 40 dana živeli izolovani u pustinji.
Za kontumac se obično bira zgrada u kojoj su potom smešteni oboleli ili potencijalni bolesnici. Ulaz i izlaz, osim medicinskom osoblju, koje je opet podvrgnuto strogim higijenskim i dezinfekcionim postupcima, je zabranjen. Međutim i cela sela ili slične teritorije mogu biti su stavljene u kontumac.
U osamnaestom, devetnaestom veku normalna pojava na graničnim prelazima je bila zgrada kontumac u kojoj bi se smeštali putnici koji su dolazili iz zemlje gde je postojala epidemija neke zarazne bolesti.
U Pančevu je, primera radi, izgrađen kontumac još 1726, a u Zemunu 1730[1]. Osnovni razlog je bio nizak nivo higijene u oblastima pod turskom upravom. U pančevačkom kontumcu ljudi su ostajali 10 dana, 21 ili 42 dana a roba 40 dana. U vreme epidemija angažovane su posebne kordonske jedinice sa ciljem da spreče ilegalne prelaske granice i unošenje bolesti. Ovaj kontumac je bio u funkciji oko 130 godina.
Najsvežiji slučajevi stavljanja potencijalno obolelih zabeleženi su u zimu 2006. kada je zbog sumnje na "ptičiji grip" na nekoliko lokacija u Srbiji, bilo potrebno uspostavljanje kontumca.
Kontumaca u Srbiji bilo je i za vreme epidemije velikih boginja 1972. godine.
Odeljenja u bolnicama gde su smešteni pacijenti sa zaraznim bolestima imaju tretman koji je predviđen za kontumac.
Kao međunarodne karantinske bolesti prema internacionalnim zdravstvenim propisima iz 1974. godine važe: kuga, kolera, žuta groznica i velike boginje.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ "Istorijski razvoj poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja“ - Dragan Poposki
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
