Kondilomi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Kondilomi, papilomi, genitalne bradavice, sve su ovo imena za veoma neprijatnu i virusno prenosivu infekciju. Reč je o grupi virusa, tzv. HPV tj. humani papiloma virusi koji su veoma rasprostranjeni isključivo u ljudskoj populaciji i mogu dovesti do promena na koži i sluzokoži dobroćudne ili zloćudne prirode. Prenose se kontaktom, dok se genitalni oblici prenose polnim kontaktom. Do danas je otkriveno više od 100 tipova ovog virusa.

Veoma se teško leče, gotovo je nemoguće potpuno ih ukloniti iz organizma i specifična antivirusna terapija još uvek ne postoji.

Specifičnosti virusa[uredi]

Ovaj virus prvi put je izolovan 1978. godine i to dva tipa- HPV 5 i HPV 8, a dve godine kasnije izolovan je i tip 6, dok je narednih godina otkrivan sve veći broj tipova ovog virusa. Neki tipovi ovog virusa izazivaju pojavu bradavica na rukama i nogama. Danas se zna da oko 20 tipova ovog virusa izaziva infekcije urogenitalnog trakta, neki izazivaju dobroćudne promene- condylomata acuminata ili tzv. šiljaste genitalne bradavice, a neki tipovi dovode do premalignih i malignih promena u pojedinim delovima urogenitalnog trakta kod žena i muškaraca. Vrlo detaljna i duga istraživanja pokazala su da postoji veza između premalignih i malignih promena na grliću materice i nekih tipova ovog virusa, konkretno tip 16, 18 i 33. Niskorizični tipovi virusa su 6, 11, 30, 42, 43, 44, 53, 54, 55 itd. a visokorizični tipovi su 16, 18, 31, 33, 35, 42, 52, 56 itd.

HPV (Humani Papiloma virus) izaziva ovu bolest prianjajući za epitelne ćelije kože i sluzokože stidnih regiona (vagine, anusa, penisa i ređe testisa). Virus ceo svoj životni ciklus završava na površini kože pa ga je moguće dijagnostikovati citološkim ili histološkim analizama, a takođe danas ga je moguće vrlo uspešno dijagnostikovati pomoću pojedinih metoda molekularne biologije. Uglavnom se dijagnostikuje PAPA testom tako što se napravi bris grlića materice na kojem se nalaze ćelije čiji se premaligni ili maligni status eventualno uočava. Posebno je bitno napomenuti da većina ljudi ne oseća simptome i ne zne da je zaraženo.

Period inkubacije traje od mesec do godinu dana. Virus se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Takođe može biti prenet sa majke na dete gde novorođenče dobija kondilome u grlu. U većini slučajeva organizam se sam izbori sa infekcijom ali ukoliko se bradavice ipak pojave otklanjanje istih se vrši kremama, krioterapijom, elektrokoagulacijom, laserom, ubrizgavanjem interferona u bradavice ili hirurškim putem. Smatra se da osoba koja je jednom zaražena ovim virusom, nikada ne može u potpunosti da se oslobodi virusa, već samo posredstvom lečenja gubi spoljne manifestacije, ali virus je i dalje prisutan. Dijagnozu ove infekcije daju dermatovenerolog i ginekolog, na osnovu karakterističnih promena na koži. Ako su bradavice velike one imaju izgled koji podseća na karfiol, a ako su male, radi se test sirćetnom kiselinom, nakon kog one pobele i jasno se razlikuju od ostalih promena u regiji. Ovaj test nije siguran pokazatelj i neophodno je posavetovati se sa lekarom (dermatovenerologom).

Prevencija[uredi]

Trenutno najuspešnija metoda kojom se može sprečiti infekcija sa dva najopasnija tipa ovog virusa koji u najvećem broju slučajeva dovode do raka grlića materice jeste vakcinacija. Praktikuje se kod žena starosti 11 - 25 godina, a idealno je kada se vakcinacija primeni pre stupanja u seksualne odnose.

Prevencija od infekcije sprovodi se i upotrebom kondoma, izbegavanjem velikog broja seksualnih partnera kao i izbegavanjem ranog stupanja u seksualne odnose.

Genitalni HPV je najčešća polno prenosiva bolest kod muškaraca i žena.


Literatura[uredi]

Skerlev M. Urogenitalne infekcije uzrokovane Humanim papiloma i herpes virusom. Medicus 2003;12;223-229.


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).