Грлић материце

С Википедије, слободне енциклопедије
Грлић материце
Реродуктивни систем жене. Грлић материце обухвата доњи ужи дио материце.
Детаљи
ПрекурзорMüllerian duct
АртеријаВагинална артерија и Матерична артерија
Идентификатори
ЛатинскиCervix uteri
MeSHD002584
TAA09.1.03.010
FMA17740
Анатомска терминологија

Грлић матрице (лат. cervix) је фибромускуларни доњи дио материце, цилиндричног облика, и саставни је дио женског репродуктивног система. Спаја материцу са вагином и омогућава одлив крви из материце у току менструације, као и пролазак сперматозоида у материцу.

У просјеку је дужине 2 до 3 cm, пречника 1,5 до 2 cm. У току трудноће он мјења свој облик и величину, у зависности од периода трудноће. У току порођаја промјер је и до 10 cm, како би новорођенче могло несметано да прође. На физиологију грлића материце такође утиче и менструални циклус, тачније хормони који се луче у току њега.

Особине[уреди | уреди извор]

Цервикс има глатку, сјајну површину с малим, заобљеним вратним отвором на назубљењима и попут уста рибе код жена које су већ имале порођај вагиналним путем.[1] Под микроскопом, епител који покрива грлић матернице је сквамозан, некератинизирајући епител (без кератина). Од базалне ламине до најудаљенијег слоја епителних ћелија грлића материце, примећује се све већи степен зрелости ћелија.[1]

Структура[уреди | уреди извор]

Видљиви спољњи дио грлића материце
  • Егзоцервикс или ектоцервикс - То је дио грлића материце који се најлакше види кроз вагину у току колпоскопије. Окружен је горњим дијелом вагиналног свода, који га дијели на два дијела - вагинални и суправагинални дио. Прекривен је вишеслојним, ружичастим, слојевито сквамозним епителом, који садржи гликоген.
  • Ендоцервикс није у великој мјери видљив. Налази се у средишту грлића матернице и чини ендоцервикални канал који повезује спољни отвор матернице са шупљином матернице. Прекривен је црвенкастим једнослојним цилиндричним епителом.[2]
  • Спољни отвор врата матернице је дио којим цервикални канал грлића материце комуницира са унутрашњим отвором врата матернице. Мијења се према стању - у мировању је као кружни отвор с малим промјером, а изглед мијења услијед контракција, стичући изглед попречног и звјезданих расједа у случајевима косих сужења, која деформишу архитектуру грлића материце.
  • Унутрашњи отвор врата матернице - Не види се голим оком, потребан је трансвагинални ултразвук да би се приказао. Обично је у промјеру до 10 мм, ограничава ендоцервикални канал с матерницом, на нивоу структуре познате као истмус. Током нормалне трудноће има функцију сфинктера, што код неуспјеха узрокује неспособност грлића матернице са превременом дилатацијом грлића матернице, што узрокује касни побачај и прерано рођење.
  • Сквамозно-цилиндрични спој је егзоендо-цервиксни, цилиндрично-епидермоидни спој. Састављен је од цилиндричног епитела са сквамозним епителом и обично се налази у спољном отвору грлића матернице, али варира у зависности од старости, периода менструацијког циклуса и других фактора, као што су трудноћа и употребе контрацептива, орално или вагинално.

Ово прелазно подручје од једног епитела до другог, мјесто је за честе болести попут рака грлића материце.

Патологија грлића матернице[уреди | уреди извор]

Упала грлића материце[уреди | уреди извор]

Упала грлића материце, лат. cervicitis је акутна или хронична упала грлића матернице, углавном праћена инфекцијама патогена попут гонокока, хламидија, Трицхомонас вагиналис (паразити), Кандида или Мyцопласма; или путем вагиналних сапрофитних организама као што су стрептококе, ентерококе и стафилококе. Акутна упала грлића материце је уобичајена презентација пуерперија. [3]

Бенигни тумори[уреди | уреди извор]

Од бенигних тумора, углавном се јављају ендоцервикални полипи од везивног ткива, моностратифицирани цилиндрични тип, који потиче од хиперплазије ендоцервикалне жлијезде, смјештене у ендоцервиксу и ендоцервиксном каналу, са великом хистолошком сличности с онима које налазимо у ендометријуму.

Интерепителна неоплазма грлића матернице[уреди | уреди извор]

Иако нису карциномске ћелије цервикснне интраепителне неоплазме су повезане са вирусом хуманог папилома. Сматра се да дисплазје имају тенденцију ка малигности, нарочито у касним фазама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б University of Utah]], School of Medicine Imagen de un cuello uterino post-histerectomía; Imagen histológica de cuello uterino|accessdate=August 1, 2020.
  2. ^ Drake, Richard L.; Vogl, Wayne; Mitchell, Adam W.M. (2005). Gray's Anatomy for Students. Illustrations by Paul Richardson, Richard Tibbitts. Philadelphia, PA: Elsevier/Churchill Livingstone. стр. 415, 423. ISBN 978-0-8089-2306-0. 
  3. ^ Stamm, Walter (2013). The Practitioner's Handbook for the Management of Sexually Transmitted Diseases. Seattle STD/HIV Prevention Training Center. стр. Chapter 7: Cervicitis. Архивирано из оригинала 2013-06-22. г.