Konor Galaher
| Konor Galaher | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Galaher u dresu Kristal Palasa | |||
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Konor Džon Galaher | ||
| Datum rođenja | 6. februar 2000. | ||
| Mesto rođenja | Epsom, London, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||
| Visina | 1,82 m [1] | ||
| Pozicija | vezni igrač | ||
| Klupske informacije | |||
Trenutni klub | Čelsi | ||
| Broj | 23 | ||
| Juniorska karijera | |||
| 2008—2019 | Čelsi | ||
| Seniorska karijera* | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 2019 2019—2020 2020 2020—2021 2021—2022 |
Čelsi → Čartlon atletik → Svonzi Siti → Vest Bromvič Albion → Kristal Palas |
16 26 19 30 34 |
(1) (6) (0) (2) (8) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 2017—2018 2018 2018—2019 2019 2019— 2021— |
Engleska do 17 Engleska do 18 Engleska do 19 Engleska do 20 Engleska do 21 Engleska |
4 6 9 4 15 4 |
(0) (0) (2) (0) (3) (0) |
Nagrade
| |||
| * Datum aktuelizovanja: 13. januar 2023. | |||
Konor Galaher (engl. Conor Gallagher; 6. februar 2000) je engleski fudbaler koji trenutno nastupa za premijerligaški klub Čelsi. Igra na poziciji veznog igrača.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Galaher je rođen u Epsomu, naselje blizu Londona, od roditelja Li i Samante Galaher i najmlađi je od njihova četiri sina. Odrastao je u Grejt Bukamu i pohađao školu Hauard iz Efingama.[2] Njegova starija braća, Džejk, Džoš i Dan su fudbaleri na nivou van lige. Galaherova porodica navija za Čelsi.[3]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Galaher se pridružio Čelsiju sa osam godina.[4] U oktobru 2018. potpisao je novi ugovor sa Čelsijem do juna 2021. godine. Te godine je imao manju operaciju srca. U maju 2019. bio je neiskorišćena zamena u finalu UEFA Lige Evrope 2019. godine, osvojivši pobedničku medalju. Bio je proglašen najboljim Čelsijevim igračem Akademije godine za sezonu 2018–19.[5]
U avgustu 2019. Galaher je potpisao novi trogodišnji ugovor sa Čelsijem i prešao na pozajmicu u Čempionšip klub Čarlton atletik. Posle prvog meseca sa Čarltonom, u kojem je postigao tri gola u šest mečeva, osvojio je nagradu za mladog igrača meseca za avgust. Čelsi je 14. januara 2020. opozvao Galahera.
Dana 15. januara 2020, dan nakon što je napustio Čarlton, Galaher se pridružio Čempionšip klubu Svonzi Siti na pozajmici za ostatak sezone 2019–20. Kasnije je rekao da mu je vreme u Svonziju omogućilo da bude kreativniji kao igrač.[6]
Dana 17. septembra 2020, Galaher je potpisao novi petogodišnji ugovor sa Čelsijem i pridružio se drugom klubu iz Premijer lige Vest Bromvič Albionu na pozajmici za sezonu 2020–21. Dana 28. novembra 2020, Galaher je postigao svoj prvi gol za Vest Brom u pobedi domaće lige nad Šefild junajtedom rezultatom 1:0.[7]
U julu 2021, Galaher se pridružio klubu Premijer lige Kristal Palas na pozajmici za sezonu 2021–22. Postigao je dva gola u nerešenom rezultatu 2–2 sa Vest Hemom junajtedom 28. avgusta 2021, što je bio njegov prvi gol za Palas. U novembru je u magazinu The Daily Telegraph opisan kao „jedan od najživljih talenata Premijer lige“ koji „uspeva u svojoj ulozi u box to box i postao je ključni igrač Patrika Vijere“. U istom mesecu, Galaher je bio podvrgnut homofobičnim skandiranjima grupe navijača Lids junajteda; klub je izdao saopštenje u kojem je ovo osudio.[8] Do početka decembra, imao je šest golova i tri asistencije za Kristal Palas, najviše od bilo kog igrača Premijer lige do 21 godine ili manje. U aprilu 2022, matični klub Čelsi ga je sprečio da igra protiv njih u polufinalu FA kupa; Tadašnji menadžer Čelsija Tomas Tuhel izvinio se zbog toga.[9]
U julu 2022, uoči sezone 2022–23, Galaher je rekao da je odlučan da napravi prodor u prvi tim u Čelsiju. Dana 6. avgusta 2022. debitovao je za Čelsi, kao zamena, u pobedi od 1:0 u gostima protiv Evertona u Premijer ligi. Već 1. oktobra postigao je svoj prvi gol u Premijer ligi sa Čelsijem, tako što je postigao pobednički gol u 90. minutu u pobedi od 2-1 u gostima nad svojim bivšim klubom Kristal Palasom.[10]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Galaherovo porodično nasleđe značilo je da je imao pravo da igra za Englesku, Škotsku ili Republiku Irsku sve dok se ne takmiči za bilo koji tim na višem nivou. Predstavljao je Englesku na omladinskom nivou do 17, do 18, do 19 i do 20 godina, pobedivši na Svetskom prvenstvu u fudbalu do 17 godina 2017. u Indiji.
Galaher je 8. oktobra 2019. primio prvi poziv u reprezentaciju Engleske do 21 godine i debitovao je 11. oktobra kao zamena tokom remija 2–2 protiv Slovenije u Mariboru.[11]
Dana 14. novembra 2021. primio je svoj prvi poziv u seniorski tim Engleske. Sledećeg dana, igrao je svoju prvu utakmicu, ušavši kao zamena na poluvremenu u pobedi Engleske nad San Marinom rezultatom 10–0.
Imenovan je u timu Engleske za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Conor Gallagher”. www.chelseafc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Seckington, Kaylee (28. 9. 2017). „Former Howard of Effingham student called up by England U17s”. SurreyLive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Cawley, Richard (20. 9. 2019). „Exclusive interview with Chelsea midfield prospect Conor Gallagher and his thoughts on Charlton loan move”. South London News. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Charlton sign Chelsea's Gallagher”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Gallagher aiming to emulate 'idol' Lampard”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Mitchelmore, Ian (4. 7. 2020). „Chelsea's Conor Gallagher transfer decision explained”. WalesOnline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Bilic praises 'crucial' West Brom win”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Leeds say homophobic chant 'unacceptable'”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Tuchel apologises to Gallagher for FA Cup block”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Conor Gallagher’s last-minute strike gives Chelsea win at Crystal Palace”. the Guardian (na jeziku: engleski). 1. 10. 2022. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Association, The Football. „Goals from Eddie Nketiah and Sam Surridge cancelled out as Young Lions tie in Maribor”. www.thefa.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Maddison, Rashford and Wilson make England squad”. BBC Sport. Pristupljeno 13. 1. 2023.
