Korisnik:BorisavIlic2001/pesak

Mejhem (bend)

BorisavIlic2001/pesak Mejhem
Basista Nekrobačer, jedan od osnivača benda
Muzički rad
Aktivni period	1984—1993, 1995—trenutno
Žanrovi	Blek metal
Izdavačke kuće	Season of Mist, Deathlike Silence, Century Media, Misanthropy, Necropolis
Ostalo
Veb-sajt	www.thetruemayhem.com

Mejhem (eng. Mayhem) je norveški blek metal bend osnovan 1984. godine u Langhusu. Bili su jedan od prvih blek metal bendova u Norveškoj i njihova muzika je imala ogroman uticaj na istoimeni žanr. Početak mejhemove karijere je bio veoma kontroverzan, najviše zbog samoubistva vokaliste Per Jngve Olina (norv. Per Yngve Ohlin) i ubistva gitariste Eistaina Arseta (norv. Øystein Aarseth) od strane basiste Varga Vikernesa (norv. Varg Vikernes).

Grupa je izbacila demo i EP koji su bili od velikog uticaja, i skupila je ogroman broj fanova kroz sporadične i ozloglašene nastupe. Mejhem se raspao nakon ubistva Eistaina Arseta, ubrzo nakon izbacivanja njihovog prvog albuma „De Mysteriis Dom Sathanas” koji se smatra klasikom blek metala. Živi članovi Jan Aksel Blomberg (norv.Jan Axel Blomberg), Journ Stubourd (norv.Jørn Stubberud) i Sven Erik Kristiansen (norv.Sven Erik Kristiansen) su iduće godine ponovo osnovali bend sa Rune Eriksenom (norv. Rune Eriksen) koji je zamenio Arseta. Atila Čihar i Morten Iversen su u međuvremenu zamenili Kristiansena i Eriksena.

Istorija

Rane Godine (1984-1988)

Mejhem je osnovan 1984. godine od strane gitariste Eisteina Arseta („Destruktor”, kasnije „Juronimus”), basiste Journa Stubourda (nadimak „Nekrobačer”) i bubnjara Šetla Manhajma (norv.Kjetil Manheim). Inspiracija za ime benda im je bila pesma benda Venom (eng. Venom) pod imenom „Mayhem with Mercy”. Mejhem je bio inspirisan bendovima kao što su Venom, Det, Kreator, Motorhed, Nekrodet, Blek Sabat, Slejer, Bathori, Sarkofago, Sodom, Distrakšn, Seltik Frost, Helhemer i Parabelum. Bend je započeo karijeru svirajući pesme bendova Blek Sabat, Venom i Motorhed. Nakon toga su snimili svoj prvi demo pod imenom „Pure Fucking Armageddon”. Nakon snimanja dema, Arset je regrutovao dva nova člana za vokal benda dok je on prešao na poziciju gitariste. Ta dva regruta bili su Ejrih Norhajm („Mesaja”) i Sven Erik Kristiansen („Manijak”). Pre nego što je napustio bend, Norhajm je nastupao samo na jednom koncertu u gradu Ski 20. aprila 1985. godine. Sa Kristiansenom, mejhem je 1987. godine snimio svoj prvi EP pod imenom „Deathcrush”, i izbacili su ga kroz Juronimusovu izdavačku kuću „Posercorpse Music”. 22. marta 1986. godine, Manhajm i Juronimus su nastupali u Ski teatru pod imenom L.E.G.O. i snimali su svoj nastup. Ovo je samo bio projekat eksperimentalne muzike protiv popularne muzike.

Prvih hiljadu kopija Detkraša se brzo rasprodalo. 1993. godine se ponovo objavio od strane Juronimusove preimenovane izdavačke kuće „Deathlike Silence Productions” koja je bila deo Juronimusove prodavnice ploča „Helvete” (norv. Helvete, srp. Pakao). Manhajm i Manijak su napustili bend 1988. godine.

Sa Dedom (1988-1991)

Nakon što su napustili bend, Manhajmovo i Manijakovo mesto zauzeli su šveđanin Per „Pele” Jngve Olin (nadimak „Ded”) i bubnjar Jan Aksel Blomberg (nadimak „Helhemer”). Sa Dedom, mejhem je stekao ogromnu popularnost. Ded se za koncerte ozbiljno spremao da bi prikazao imidž koji je on hteo. Od početka svoje karijere na licu je nosio „farbu leša” (eng. corpse paint), što je podrazumevalo da ofarba lice u crno bele boje. Prema Nekrobačeru, „To nije imalo nikakve veze sa tim kako su se Kis i Alis Kuper šminkali. Ded je stvarno hteo da izgleda kao leš. Nije to radio da bi izgledao kul”. Helhemer je tvrdio da je Ded „Prvi blek metal muzičar koji je koristio farbu leša”. Da bi usavršio svoj lešoliki izgled, Ded bi zakopao svoju odeću i noć pred koncert bi je otkopao i nosio.

Tokom koncerta, Ded bi često sekao ruke noževima i slomljenim staklom. Bend bi takođe ispred bine često imao glave svinja i ovaca nabodene na kolac.

Stian Johansen („Okultus”), koji je na kratko preuzeo mesto vokaliste nakon Dedovog samoubistva je izjavio:

„On [Ded] nije sebe video kao čoveka; on je sebe video kao biće iz nekog drugog sveta. Govorio je kako je imao mnoge vizije kako mu se krv zaleđuje u venama, kako je mrtav. To je razlog zašto se tako nazvao. Znao je da će umreti.”

1990. godine, bend je unajmio staru kuću u šumi blizu Osla, koju su koristili za vežbanje. Počeli su da pišu pesme za svoj sledeći album De Mysteriis Dom Sathanas. Basisista benda Nekrobačer je izjavio da su Ded i Juronimus nakon određenog vremena počeli da idu jedan drugom na živce i da ipak na kraju nisu bili prijatelji. Helhemer je izjavio da se seća kako je Ded jedne noći otišao da spava u šumi zato što je Juronimus puštao sint muziku koju je Ded prezirao. Juronimus je zatim izašao napolje sa puškom i počeo da puca. Varg Vikernes tvrdi da je Ded jednom ubo Juronimusa nožem.

8. aprila 1991. godine, Ded je izvršio samoubistvo u kući koju je bend iznajmljivao. Juronimus je pronašao njegovo telo sa isečenim zglobovima i otvorenom ranom od sačmare. Dedovo oproštajno pismo je počinjalo sa „Oprostite na svoj ovoj krvi” i sadržalo je kratko objašnjenje „niko neće ovo razumeti, ali kao neko objašnjenje, ja nisam čovek, ovo je samo san i uskoro ću se probuditi.” Pismo se završava sa „nije mi ovo sada palo na pamet nego pre sedamnaest godina.” Pored pisma, Ded je ostavio tekst za pesmu „Life Eternal” . Juronimus je potom otrčao do obližnje prodavnice, vratio se u kuću i nakon što je preuredio scenu, slikao je mrtvo telo.

Nekrobačer se priseća kako ga je Juronimus obavestio o Dedovoj smrti: „Eistein me je nazvao sutradan i rekao mi je „Ded je uradio nešto jako kul! Ubio se.” Razmišljao sam, da li si poludeo, kako je to kul? On mi je rekao „Opusti se, sve sam uslikao.” Bio sam tužan i šokiran. Samo je ražmišljao kako da ovo eksploatiše. Pa sam mu rekao „Okej. Nemoj da si mi se više ikada jebeno nazvao dok ne uništiš te slike.””

Juronimus je koristio Dedovo samoubistvo da ozloglasi svoj bend i tvrdio je da se Ded ubio zato što je blek metal postao popularan. Počele su da se šire glasine da je Juronimus napravio gulaš od ostataka Dedovog mozga i ogrlice od komadića njegove lobanje. Bend je kasnije potvrdio da je prva glasina lažna, ali da je druga istinita. Štaviše, Juronimus je tvrdio da je davao te ogrlice samo izvođačima koje je smatrao dostojnim, što je kasnije bilo potvrđeno od strane drugih izvođača u blek metal sceni. 2019. godine, u intervjuu sa Loudwire i Consequence of Sound, Nekrobačer je tvrdio da je imao planove da ubije Juronimusa zbog toga što je uradio Dedu, ali Vikernes ga je preduhitrio.

Ubistvo Juronimusa,De Mysteriis Dom Sathanas i raspad (1991-1994)

Smrt Deda i Juronimusovo ponašanje su toliko uticali na Nekrobačera da nije više mogao to da podnese i napustio je bend. Bez Nekrobačera u bendu su ostala samo dva člana. Bend je vežbao uz Okultusa, koji je trebao da uzme poziciju vokaliste i basiste za snimanje albuma De Mysteriis Dom Sathanas, ali to se nije ostvarilo, zato što je Okultus napustio bend nakon pretnji smrću od strane Juronimusa.

Varg Vikernes, godinu dana pred izlazak iz zatvora

Krajem 1992. godine, snimanje za mejhemov album se nastavilo, pa je Arset regrutovao tri nova muzičara: Varga Vikernesa (nadimak „Kaunt Grišnak”) iz benda Burcum, Snore Ruča (nadimak „Blektorn”) iz benda Torns, i vokalistu Atilu Čihara iz mađarskog blek metal benda Tormentor. Zbog primedbi svojih roditelja, Juronimus je morao da zatvori svoju prodavnicu Helvete, tvrdeći da ju je zatvorio zbog negativne pažnje koju su joj mediji i policija nanosili. Većina albuma se snimila u prvoj polovini 1993. godine u Grig dvorani u Bergenu. Za izbacivanje albuma, Vikernes i Juronimus su planirali da raznesu katedralu Nidaros, koja se nalazi na slici albuma. Ubistvo Juronimusa avgusta 1993. godine je prekinulo ovaj plan i odužilo je izbacivanje albuma.

10. avgusta 1993. godine, Vikernes je ubio Juronimusa. Te noći, Vikernes i Ruč su putovali 518 kilometara iz Bergena do Juronimusovog apartmana u Oslou. Kada su stigli, započeo je konflikt između Juronimusa i Vikernesa, koji se završio time što je Vikernes usmrtio Juronimusa nožem. Juronimusovo telo je nađeno ispred apartmana sa dvadeset tri uboda – dva su bila u glavu, pet u vrat i ostalih šesnaest u leđa. Vikernes tvrdi da je Juronimus planirao da snima kako ga muči do smrti, koristeći nepotpisani ugovor kao govor pred početak mučenja. Vikernes takođe tvrdi da je na noć ubistva hteo da preda Juronimusu potpisani ugovor i da mu kaže „da odjebe”, ali je Juronimus krenuo na njega pre nego što je to uradio. Takođe je tvrdio da je Juronimus većinu rana pridobio od slomljenog stakla na koje je pao tokom tuče. Vikernes je bio uhapšen u roku od nekoliko dana i bio je osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva i paljenja crkvi. Vikernes je bio oslobođen iz zatvora 2008. godine. Blektorn, koji je te noći čekao Vikernesa u kolima, je bio osuđen na 8 godina zatvora. Sa Atilom i Helhemerom kao jedinim članovima, bend više nije mogao da postoji.

15. oktobra 2019. godine u video intervjuu sa Consequence of Sound, Nekrobačer je diskutovao svoja osećanja prema Juronimusu nakon što ga je zamenio sa Vikernesom pre snimanja De Mysteriis Dom Sathanas. Nakon toga je u vezi ubistva rekao:

„Okej, sada mogu da kažem, pošto sam ovo držao u sebi mnogo godina, ali bio sam na putu da ga sam ubijem. I kada se desilo šta se desilo, video sam jutarnje novine, misleći „Jebote, moram da se vratim kući i sklonim sva oružja i drogu i sranja koja sam imao u kući, zato što dolaze u moju kuću zato što ću verovatno biti broj 1. osumnjičeni za ovo.” Ali nisam znao da je Norveška policija znala da je Kaunt Grišnak takođe išao da ga ubije. Zato što su mu prisluškivali telefon, i pričao je o ubijanju pre nego što je stigao u Bergen pa su panduri već znali da dolazi, pa su verovatno razmišljali, „Nismo ga uhvatili za paljenje crkvi, pa hajde da ga uhvatimo za ubistvo, i da se otarasimo od ovog jebenog lika iz Osloa u isto vreme”. U principu to je šta se desilo.”

Maja 1994. godine, De Mysteriis Dom Sathanas je bio izbačen i bio je posvećen Juronimusu. Izbacivanje je bilo odloženo zato što su se Juronimusovi roditelji bunili što je u albumu učestvovao Vikernes. Prema Vikernesu, Helhemer je uverio Juronimusove roditelje da će izbaciti Vikernesove snimke i sam snimiti bas. Pošto Helhemer nije umeo da svira bas gitaru, Vikernes je ostao u albumu.

Ponovno okupljanje Manijaka i Nekrobačera i upoznavanje Blasfemera (1995-2004)

Blasfemer (levo) i Manijak (desno)

1995. godine, neoficijalni audio snimak mejhemovog koncerta iz 1990. godine je bio objavljen pod nazivom The Dawn of the Black Hearts. Čak i ako je neoficijalan, često se smatra jednim od mejhemovih glavnih albuma, najviše zbog slike Dedovog samoubistva koja se nalazi na albumu. Oko ovog vremena, Nekrobačer, Helhemer i Manijak su se okupili i ponovo započeli bend sa novim gitaristom Rune Eriksenom (nadimak „Blasfemer”). Bend je 1997. godine uspešno izbacio Wolf's Lair Abyss EP, čak i ako su fanovi benda bili skeptični jer glavni osnivač benda Jurnonimus nije više bio tu.

U novoj fazi benda, tvrdnje od strane Helhemera (koji je govorio protiv mešanja rasa i imigranata u Norveškoj) i korišćenja nacističkih motiva kao što su zastave sa svastikama u probnoj sobi, Adamova glava i roba benda koja je sadržala amblem Norveške desničarske partije „Nasjonal Samling”, dovele su do velike kontroverze i optužbi neonacizma. Takođe, Helhemer je tvrdio da nijedan novi član benda nije bio satanista, i da „Satanističe stvari [...] nisu ono o čemu je mejhem danas. [...] Mejhemova muzika je i dalje mračna, ali ne bih rekao da je satanistička.”

Bendov drugi album, Grand Declaration of War, bio je objavljen 2000. godine. Bio je inspirisan progresivnim i avant-garde metalom. Album je bio zasnovan na temama rata i post-apokaliptičkog uništenja. Manijak je prešao sa tradicionalnih blek metal krika na dramatične monologe, zbog čega je album dobio oštre kritike.

Mejhem je završio na naslovnim stranama 2003. godine kada je fan Per Kristian Hagen završio u bolnici sa frakturom na lobanji nakon što ga je udarila jagnjeća glava koja je bila bačena sa bine.Podnesene su optužbe za napad, ali je bend smatrao da se to desilo sasvim slučajno.

Bend je 2004. godine izbacio svoj treći album Chimera, gde su se vratili klasičnom blek metal zvuku uz bolju produkciju. Kasnije te godine, Manijak napušta bend. Prema Nekrobačeru, razlog Manijakovog odlaska je bilo njegovo preterano konzumiranje alkohola zbog straha na bini. Nekrobačer je objasnio da je zbog ovoga došlo do koflikta između Manijaka i Blasfemera koji se završio time što je Blasfemer šutnuo Manijaka niz stepenice. Manijakovo mesto je zauzeo Čihar.

Povratak Čihara; Ordo Ad Chao (2004–2008)

Atila Čihar (levo) i Nekrobačer (desno)

Mejhemov četvrti album, Ordo Ad Chao (latinski za „Red haosu”) bio je izbačen aprila 2007. godine.Ordo ad Chao je sadržao dosta siroviji zvuk u poređenju sa mejhemovim prošlim albumima. Bubnjevi nisu bili izjednačeni i bas je bio dosta jači. Album je dobio jake kritike i bio je mejhemov najbolje ocenjen album, dostižući čak dvanaesto mesto na Norveškim listama. 2008. godine, Ordo ad Chao je osvojio Spellemannprisen, nagradu od najveće i najstarije Norveške muzičke emisije, za najbolji metal album 2007.

Aprila 2008. godine, Blasfemer je objavio svoje planove da napusti bend, iskazujući manjak želje da nastavi bez obzira na uspešnost benda sa kojom je zadovoljan. Svirao je na Evropskim turama dok nije napustio bend Avgusta iste godine. Nakon toga je nastavio svoju karijeru u Portugalskom bendu Ava Inferi.

Nakon Blasfemerovog odlaska i Esoteric Warfare (2008–2015)

Izjave o predstojećim planovima za turneju objavljene su na veb stranici benda nekoliko nedelja nakon njihovog finalnog izlaska sa Blasfemerom. U oktobru 2008, Krister Dreier („Morfeus“) iz Dimenšn F3H i Limbonik Art se pridružio grupi kao gitarista na njihovoj predstojećoj turneji.

Bend je bio na turnejama od 2008. do 2009. godine. 2009. godine bend je bio uhapšen u Tilburgu u Holandiji zbog uništavanja apartmana u hotelu. Engleski gitarista Čarls Hedžer („Gul”) je zamenio Morfeusa 2011. i 2012. godine.

2012. godine u intervjuu, Nekrobačer je objavio da mejhem snima svoj peti album, od novembra 2013, album se miksovao, sa očekivanim izbacivanjem početkom 2014. godine. Nekoliko meseci kasnije, 18. februara 2014. godine, mejhem je objavio da će novi album „Esoteric Warfare” izaći maja 2014. godine, sa novom pesmom „Psywar”.

Film Lords of Chaos i Daemon (2016–2020)

2016. godine na Sandens film festivalu je bila premijera filma o mejhemu pod nazivom Lords of Chaos (baziran na istoimenoj knjizi). Film je ponovo pogurao Mejhem u svetsku popularnost. Dok je film dobio mešane kritike od kritičara i fanova, Čihar i Nekrobačer su strogo bili protiv filma, čak i ako su prvobitno dali dozvolu da film koristi mejhemovu muziku. U nekoliko intervjua, obojica su pričala kako film daje jednostranu perspektivu priče, sa primedbama na to kako je film nije prikazao sporo raspadanje Dedovog i Juronimusovog prijateljstva godinu dana pre samoubistva.

Mejhemov šesti album, Daemon izbačen je 25. oktobra 2019. godine. Album je okarakterisan povratku na tradicionalni stil blek metala kao u De Mysteriis.

2020. godine je objavljeno je da će bubnjar Toni Loreano privremeno zameniti Helhemera na turneji Decibel Magazine zbog povrede ramena. Turneja je, međutim, na kraju otkazana zbog pandemije COVID-19.

Članovi

Trenutni članovi:

• Nekrobačer - Bas Gitara (1984–1991, 1995–trenutno)
• Helhemer - Bubnjevi, udaraljke (1987–1993, 1995–trenutno)
• Atila Čihar - Vokal (1992–1993, 2004–trenutno)
• Teloč - Gitara (2011–trenutno)
• Gul - Gitara (2012–trenutno)

Bivši članovi:

• Juronimus - Gitara (1984–1993) (preminuo 1993)
• Manhajm - Bubnjevi, udaraljke (1984–1987)
• Manijak - Vokal (1986–1988, 1995–2004)
• Ded - Vokal (1988–1991) (preminuo 1991)
• Kaunt Grišnak - Bas Gitara (1992–1993)
• Blektorn - Gitara (1992–1993)
• Blasfemer - Gitara (1995–2008)

Diskografija

• De Mysteriis Dom Sathanas (1994)
• Grand Declaration of War (2000)
• Chimera (2004)
• Ordo ad Chao (2007)
• Esoteric Warfare (2014)
• Daemon (2019)

Spoljašnje veze

Oficijalni sajt