Korisnik:FiliPower27/pesak1
.svg){kind=logo}
Vokmen (eng. walkman) je prvi praktični prenosni muzički uređaj, dok je pre toga bio tranzistor (prenosni radio) koji je bio dosta veći. Prvi i najčešći proizvođač je SONY. Bokmen (posle 1982.) može biti i radio ako se u njega priključe slušalice (3.5mm jack). Radi na litijumske (nepunjive) baterije.
Nastanak vokmena[uredi | uredi izvor]
Glavni uzrok za nastanak vokmena je Masaru Ibuka (osnivač Sonija) koji je jako voleo operu te je nosio veliki puštač kaseta (za novinare) na avionske letove, jer je često putovao iz Tokija u Nju Jork (let od 13h). Naravno, to je bilo veoma nepraktično, te je on zamolio svoj tim da mu omogući operu u avionu, ali na lakši način. Tako su radnici iz puštača kaseta izvadili sve komponente koje su služile za snimanje zvuka, i ono što im je ostalo je bio mali prenosni uređaj, koji vam omogućava samo da slušate muziku.[1]
Početak personalnog audija[uredi | uredi izvor]
Pre 43 godine, 1. juna 1979. godine, na tržištu je predstavljen prvi Sonijev vokmen. Bio je to plavo-sivi uređaj, težak 390 gr, s kožnom torbicom, slušalicama i priključkom za druge slušalice kako bi dvoje ljudi moglo da ga sluša istovremeno. Model je nosio oznaku «TPS-L2». Koštao je 200 dolara. Uređaj je projektovao vodeći inženjer u Soniju Nobutoši Kihara, uz podršku Masuru Ibuke i predsednika te japanske kompanije Akia Morite.
To je mali stereo kasetofon na kome nije bilo funkcija snimanja, i prvi prenosni personalni audio uređaj koji je svom vasniku pružao mogućnost da sam izabere šta želi da sluša: dok šeta, vozi bicikl ili tada veoma popularni skejt, dok boravi u gradskom prevozi, ili se jednostavno odmara na ležaljci negde u prirodi. Upravo je ta mogućnost izbora bila ono što je vokmen razlikovalo od ranijih uređaja, kao npr. malih baterijskih tranzistorskih radio-aparata, koji su postojali još od početka šezdesetih godina prošlog veka.[2]
Osim Sonija, posle 1981. godine svoje modele vokmena počinju da proizvode i druge firme: Tošiba, Panasonik, Akai, Filips...
Tokom osamdesetih, vokmen se usavršava. Za Sonijeve modele je bilo karakteristično postojanje «talkover» dugmeta. Njegovim pritiskom bi privremeno bio utišan zvuk sa kasete, dok bi istovremeno minijaturni mikrofon (ugrađen u uređaj) vlasniku vokmena preko slušalica na ušima jasno prenosio ambijentne zvukove iz spoljne sredine (i tako omogućio razgovor između 2 slušaoca vokmena). Već od 1982. se pojavljuju modeli vokmena sa integrisanim AM/FM radio- prijemnicima. Panasonik je čak razvio tjuner smešten u kućište obične kasete, čijim se ubacivanjem u običan vokmen, isti trenutno pretvarao u radio-prijemnik.
Pojavljuju se i uređaji sa «auto-reversom» (obostrana reprodukcija bez okretanja kasete), funkcijom ranije pezervisanom prvenstveno za automobilske kasetofone.[3]
Takođe, uz vokmene su se prodavala i detaljna upustva koja su omogućavala samostalnu popravku uređaja.[1]
Vokmen danas[uredi | uredi izvor]
Vremenom je vokmen zbog pametnih telefona izgubio na značaju, jer sve što je on mogao, može i telefon. Takođe, kasete se odavno ne koriste.
Štaviše, Sonijev današnji vokmen je telefon posebno dizajniran i unapređen za slušanje muzike. Od 2016. imaju ekran u ful-HD rezoluciji, ali i operativni sistem Android 11, za razliku do tada korišćenog Sonijevog operativnog sistema, te se mogu koristiti aplikacije za strimovanje muzike (Spotifi, Amazon mjuzik, Dezer, Apl mjuzik itd.) preko interneta. Još jedna nova stvar je ,,Vinil procesor'', односно опција да се музуци да ,,топлији'' zvuk kao da je puštana s gramofona.
Cene se za nove Sonijeve vokmene se kreću od 1,400, pa sve do 3,700 dolara.[4]
- ^ a b RETRO TECH: WALKMAN (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2023-04-04
- ^ „cdm.me”.
- ^ „ELEKTRONIKA Tri decenije vokmena”. www.planeta.rs. Pristupljeno 2023-04-04.
- ^ Bowe, Tucker (2022-06-14). „Sony Is Keeping the Walkman Alive. Here's How”. Gear Patrol (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-07.