Korisnik:Jelisaveta Dimitrijević1/pesak

,,Large Reclining Figure" Henri Mur, 1951.

,,Wolkenschale" Žan Arp, 1961.

Britanski biomorfizam je umetnički pokret koji je nastao tridesetih godina 20. veka, koji se odlikuje apstraktnošću. Neki od glavnih predstavnika britanskog biomorfizma ovog perioda su: Žuan Miro i Žan Arp, a nešto kasnije i Henri Mur i Barbara Hepvort. Dvadeseti vek je bio svedok rađanja mnogih umetničkih pokreta koji su se stvarali i nestajali, paralelno sa radikalnim promenama širom sveta. Umetnički način sagledavanja i razumevanja stvari se oduvek menjao i nastaviće da se menja. Umetnost 20. veka posebno je bila usmerena na promenu i razvoj perspektive kao i tačke gledišta umetnika. Slikari i vajari su napustili linearnu perspektivu i počeli da otkrivaju druge načine imitiranja i prikazivanja stvarnosti. Štaviše, promenjena je i sama tačka sa koje su umetnici posmatrali i shvatali svet koji ih okružuje. Bio je to način da umetnost razbije tradicionalne granice i eksperimentiše sa drugačijim pristupima. Ova promena, naravno, nije bila prisutna samo u svetu umetnosti. Slično je bilo vidljivo iu drugim aspektima našeg društva – ekonomiji, industriji i naravno samom društvu.

Skulptura

Barbara Hepvort i njene skulture 1966.

Biomorfni vajari su snažno isticali važnost teksture u svom radu. Stoga su u svojim kreacijama najčešće koristili materijale kao što su metal, drvo, mermer i lokalno kamenje.

Takođe su verovali da je korespondencija između ljudskog tela i prirodnog pejzaža veoma važna. Vajari su ovu vezu ostvarili tako što su formu „probušili” praznom rupom kako bi forma postala apstraktnija i direktno sugerisala erodirane oblike reljefa.

Uključenost posmatrača u umetničko delo takođe je bila nešto na šta su se fokusirali biomorfni vajari (naročito vajarka Barbara Hepvort). Smatrali su da je fizički angažman publike sa skulpturom važan jer povezuje gledaoce i podsvest umetnika. To su olakšali stvaranjem skulptura u malom obimu, koje su ličile na školjke, kamenje i živa bića koja su se mogla držati i nameštati prema volji gledalaca.

Slika

Usred oporavka od Prvog svetskog rata, britanska umetnička scena je bila gotovo nepostojeća i bilo joj je potrebno nešto inovativno i do tad nikad viđeno. Mnogi umetnici su inspiraciju i lepotu našli u nauci, psihologiji i, što je najvažnije, životu i ljudskom telu, njegovoj strukturi i načinu funkcionisanja. Biomorfisti su bili fascinirani biološkim oblicima i formama. Umetnost grupe se fokusira na moć prirodnog života, koristi organske forme sa apstraktnim oblicima izvedenih iz biologije. Odatle potiče i naziv pokreta, jer je kombinacija dve grčke reči: bios što znači život i morphe što znači oblik. Britanski pisac Džefri Grigson stvorio je taj termin 1935. Biomorfizam je bio pod jakim uticajem drugih umetničkih pokreta tog vremena, dadaizma i nadrealizma, ali biomorfizam se lako razlikovao po fluidnosti njegovog umetničkog stila.

Grupa je skretala pažnju na sam proces stvaranja umetnosti i smatrala ga veoma važnim. Njihov cilj je bio da prikažu unutrašnje, nesvesno funkcionisanje ljudskog uma kroz automatski i instinktivni tok svesti, proces stvaranja i organske apstrakcije. Mnogi biomorfisti su smatrali da je ovaj proces „neophodno vozilo“, uz pomoć kojeg se može putovati po svojoj podsvesti, saznati više o sebi i stupiti u kontakt sa svojom duhovnošću. Takođe su istakli značaj komunikacije između umetnika, umetnosti i gledaoca. Prema biomorfizmu, umetničko delo treba da predstavlja umetnički, imaginarni most između ljudske podsvesti i stvarnosti; takođe je trebalo da poveže gledaoca i njegov duh.

Da bi stvorili karakterističnu biomorfnu auru apstraktne stvarnosti, nešto što je bilo i poznato i prepoznatljivo, a u isto vreme veoma dvosmisleno i čudno, umetnici su koristili mnoge inovativne nadrealističke slikarske tehnike. Biomorfisti su koristili dekalkomaniju (umetnička tehnika koja uključuje utiskivanje boje između listova papira ili prenošenje dizajna sa pripremljenog papira na staklo ili porcelan), grataž (umetnička tehnika u kojoj se predmet stavlja ispod papira, a zatim prefarba) i frotaž (likovna tehnika gde se predmet stavlja ispod papira, a zatim se utrlja ugljem kako bi se dobio otisak). Biomorfisti su se izražavali kroz mnoge umetničke medije, ali najistaknutiji su slikarstvo (koje nije bilo toliko popularno u Velikoj Britaniji) i skulptura.