Надреализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили радијску и ТВ емисију, погледајте чланак Топ листа надреалиста.
Рене Магрит „Издајство слике“ (1928-1929)

Надреализам (фр. surréalisme) базира се на изражавању маште преведене из снова. У почетку се инспирише на теоријама психоанализе Сигмунда Фројда, а касније и Карла Јунга. Као књижевни и уметнички покрет, настао је у Паризу 1924. године, под покровитељством поете Андре Бретона. Бретон је аутор првог надреалистичког манифеста (Manifeste du surrealisme). Касније, 1930. и 1934. године, Бретон ће написати и други па и трећи манифест.

Надреализам је књижевни правац који се противи традицији и друштвеним нормама. Песници желе да промене слику света и да ослободе човека свих окова норми и морала. За њих је посебно занимљива људска подсвест.

Надреализам наслеђује дадаизам као покрет и привлачи многе дадаисте. Корени надреализма као уметничког покрета се налазе у сликарима као што су Паоло Учело, Вилијем Блејк и Одилон Редон. Књижевни корени су француски песници Бодлер, Рембо и Аполинер.

Појам надреализам први је користио француски песник Аполинер, 1917. године. У програму за мјузикл Парада (1917), пише:

Викицитати „Аутори мјузикла су постигли јединство слике и плеса, између пластичних уметности и мимике, постављајући основу за нову уметност која тек треба да стигне. Ово ново јединство у мјузиклу Парада је нека врста надреализма, које сматрам почетном тачком за настајање нових уметничких манифестација. У ваздуху се осјећа нова духовна инспирација која ће без сумње привући најбистрије главе уметноости нашега доба. Можемо очекивати корените промене у уметности вођене духом универзалности. Једноставно, природно је да уметност напредује истим кораком као и наука и индустрија.“
({{{2}}})

Историја надреализма[уреди]

Жена и птица (1982) - Барселона, скулптура Хуана Мироа

Почеци надреализма су надовезали на дадаизам одакле је дошло много уметника али надреализам има много и изразито шири распон. Као и дада био је то негативан одговор на Први светски рат, али је имао позитивније гледиште- свет може бити промењен и трансформисан у место љубави, слободе и поезије. Надреализам за разлику од дадаизма је разрадио систем који је био у стању да реагује на друштвене, уметничке и филозофске прилике свога доба.

1924. године је Андре Бретон издао надреалистички манифест у коме је дефинисао надреализам као „чист психички аутоматизам“ а ова дефиниција је била схватана врло слободно. Надреализам се дели на два раздобља:

  1. Интуитивно раздобље које верује у свемогућност мисли које су постављене над реалношћу. У томе раздобљу до 1926. године се ослања на филозофски реализам и њихов програм је изложио Бретон 1924. године.
  2. Политичко доба, када су надреалисти почели да реагују на политички поредак и против колонијализма и то се одразило у другом манифесту надреалиста.

Много популарних уметника надреализма су живели у Француској у Паризу, где је био уметнички центар 20 и 30 година 20. века. Рене Магрит, Хуан Миро, Макс Ернст, Салвадор Дали, Алберто Ђакомети, Ман Реј су међу најрепрезентативнијим. Пабло Пикасо је такође био заинтересован за надреализам, али се није званично укључио у покрет.

Захваљујући овој доминацији Француске је овај правац сматран француски, али је у суштини био светски уметнички покрет. Оглас надреализма је био јако снажан али је долаcком фашизма ослабљен и правац је напуштен од великог броја познатих уметника. У популарној култури нарочито у САД надреализам долази преко дела Салвадора Далија, који је био активан надреалиста од 1929. до 1936. и дао то што је сам назвао „Параноичко- Критичка метода“.

Око 1960. године је почео надреализам да се шири и у крајевима у којим до тада нису деловали надреалисти (нпр. у Пакистану)

Уметници укључени у (прву) Париску надреалистичку групу[уреди]

Српски надреалисти[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Андре Бретон

  • André Breton, Manifestoes of Surrealism containing the 1st, 2nd and introduction to a possible 3rd Манифест, додатак роман Растворљива риба и политички аспекти надреалистичког покрета. ISBN 0-472-17900-4.
  • What is Surrealism?: Selected Writings of André Breton. ISBN 0-87348-822-9.
  • André Breton, Conversations: The Autobiography of Surrealism (Gallimard 1952) (Paragon House English rev. ed. 1993). ISBN 1-56924-970-9.
  • André Breton. The Abridged Dictionary of Surrealism, reprinted in:
    • Marguerite Bonnet, ed. (1988). Oeuvres complètes, 1:328. Paris: Éditions Gallimard.

Литература[уреди]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам