Корисник:Jelisaveta Dimitrijević1/песак

,,Large Reclining Figure" Хенри Мур, 1951.

,,Wolkenschale" Жан Арп, 1961.

Британски биоморфизам је уметнички покрет који је настао тридесетих година 20. века, који се одликује апстрактношћу. Неки од главних представника британског биоморфизма овог периода су: Жуан Миро и Жан Арп, а нешто касније и Хенри Мур и Барбара Хепворт. Двадесети век је био сведок рађања многих уметничких покрета који су се стварали и нестајали, паралелно са радикалним променама широм света. Уметнички начин сагледавања и разумевања ствари се одувек мењао и наставиће да се мења. Уметност 20. века посебно је била усмерена на промену и развој перспективе као и тачке гледишта уметника. Сликари и вајари су напустили линеарну перспективу и почели да откривају друге начине имитирања и приказивања стварности. Штавише, промењена је и сама тачка са које су уметници посматрали и схватали свет који их окружује. Био је то начин да уметност разбије традиционалне границе и експериментише са другачијим приступима. Ова промена, наравно, није била присутна само у свету уметности. Слично је било видљиво иу другим аспектима нашег друштва – економији, индустрији и наравно самом друштву.

Скулптура

Барбара Хепворт и њене скултуре 1966.

Биоморфни вајари су снажно истицали важност текстуре у свом раду. Стога су у својим креацијама најчешће користили материјале као што су метал, дрво, мермер и локално камење.

Такође су веровали да је кореспонденција између људског тела и природног пејзажа веома важна. Вајари су ову везу остварили тако што су форму „пробушили” празном рупом како би форма постала апстрактнија и директно сугерисала еродиране облике рељефа.

Укљученост посматрача у уметничко дело такође је била нешто на шта су се фокусирали биоморфни вајари (нарочито вајарка Барбара Хепворт). Сматрали су да је физички ангажман публике са скулптуром важан јер повезује гледаоце и подсвест уметника. То су олакшали стварањем скулптура у малом обиму, које су личиле на шкољке, камење и жива бића која су се могла држати и намештати према вољи гледалаца.

Слика

Усред опоравка од Првог светског рата, британска уметничка сцена је била готово непостојећа и било јој је потребно нешто иновативно и до тад никад виђено. Многи уметници су инспирацију и лепоту нашли у науци, психологији и, што је најважније, животу и људском телу, његовој структури и начину функционисања. Биоморфисти су били фасцинирани биолошким облицима и формама. Уметност групе се фокусира на моћ природног живота, користи органске форме са апстрактним облицима изведених из биологије. Одатле потиче и назив покрета, јер је комбинација две грчке речи: bios што значи живот и morphe што значи облик. Британски писац Џефри Григсон створио је тај термин 1935. Биоморфизам је био под јаким утицајем других уметничких покрета тог времена, дадаизма и надреализма, али биоморфизам се лако разликовао по флуидности његовог уметничког стила.

Група је скретала пажњу на сам процес стварања уметности и сматрала га веома важним. Њихов циљ је био да прикажу унутрашње, несвесно функционисање људског ума кроз аутоматски и инстинктивни ток свести, процес стварања и органске апстракције. Многи биоморфисти су сматрали да је овај процес „неопходно возило“, уз помоћ којег се може путовати по својој подсвести, сазнати више о себи и ступити у контакт са својом духовношћу. Такође су истакли значај комуникације између уметника, уметности и гледаоца. Према биоморфизму, уметничко дело треба да представља уметнички, имагинарни мост између људске подсвести и стварности; такође је требало да повеже гледаоца и његов дух.

Да би створили карактеристичну биоморфну ауру апстрактне стварности, нешто што је било и познато и препознатљиво, а у исто време веома двосмислено и чудно, уметници су користили многе иновативне надреалистичке сликарске технике. Биоморфисти су користили декалкоманију (уметничка техника која укључује утискивање боје између листова папира или преношење дизајна са припремљеног папира на стакло или порцелан), гратаж (уметничка техника у којој се предмет ставља испод папира, а затим префарба) и фротаж (ликовна техника где се предмет ставља испод папира, а затим се утрља угљем како би се добио отисак). Биоморфисти су се изражавали кроз многе уметничке медије, али најистакнутији су сликарство (које није било толико популарно у Великој Британији) и скулптура.