Коса (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kosa
Filmski poster
Izvorni naslovHair
Žanrmjuzikl
drama
RežijaMiloš Forman
ScenarioMajkl Veler
ProducentMajkl Batler
Lester Perski
Temelji se namjuziklu Kosa, autori Džerom Ragni
Džejms Redo
Glavne ulogeDžon Sevidž
Trit Vilijams
Beverli D'Anđelo
MuzikaGalt MekDermont
Direktor
fotografije		Miroslav Ondžiček
MontažaAlan Hajm
Stenli Vornau
Producentska
kuća		CIP Filmproduktion GmbH
DistributerUnited Artists
Godina1979.
Trajanje121 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
IMDb veza

Kosa (engl. Hair) je američki film iz 1979. godine zasnovan na istoimenom brodvejskom mjuziklu iz 1968. godine. Ovo ostvarenje višestruko nagrađivanog režisera Miloša Formana jeste omaž socio-političkom konfliktu koji je postojao u SAD u znak protesta usled rata u Vijetnamu. Film na satiričan način predstavlja konzervativne principe funkcionisanja američkog društva i američke porodice.

On govori o mladom Amerikancu sa srednjeg zapada koji je regrutovan za rat u Vijetnamu. Po dolasku u Njujork, on upoznaje grupu mladih hipika koji postaju njegovi prijatelji. Oni ga upoznaju sa svojim netipičnim načinom života, ali prvenstveno sa filozofijom mira i ljubavi, kao i otpora prema nasilju.

Radnja filma[uredi | uredi izvor]

Radnja filma smeštena je u 60-te godine 20. veka kada Klod Huper Bukovski (Džon Sevidž) iz Oklahome dolazi u Njujork, malo pre svog pridruživanja američkoj vojsci, a onda i odlaska u Vijetnamski rat. Rešen da upozna Njujork i obiđe znamenitosti, u jednom parku nailazi na grupu hipika predvođenih Džordžom Bergerom (Trit Vilijams). Uhvativši galopirajućeg konja, Klod pokazuje svoje jahačke sposobnosti grupi hipika, ali i lepoj devojci iz visokog društva, Šili Frenklin (Beverli D'Anđelo). Nakon toga Klod odlazi sa Bergerovom grupom čiji članovi su rešili da mu pokažu Njujork iz jedne sasvim drugačije perspektive[1].

Upoznali su ga sa sasvim neuobičajenim načinom života, onim koji se suprotstavlja svim konzervativnim normama koje društvo propisuje. Bio je to život bez stalnog doma, sigurnosti i život u kome vlada slobodna ljubav. Takav način života upotpunjuje i konzumiranje opijata. Delić iskustva hipi kulture kod Kloda je izazvalo preispitivanje sopstvenih vrednosti[2].

Jedno jutro Klod slučajno nalazi isečak papira i prepoznaje misterioznu devojku iz parka koja mu se dopala. Tada saznaje da se u njenoj porodičnoj kući organizuje zabava. Čitava grupa, u kojoj su, pored Bergera i Kloda, bili Lajfajet (Dorsi Rajt), Dženi (Eni Golden) i Vuf (Doni Daku), odlučuje da bez ikakvog poziva uđe na raskošnu zabavu bogatih Šilinih roditelja. Najupečatljiviji momenat, praćen poznatom pesmom "I Got Life", jeste čuveni Bergerov ples na stolu tokom večere bogataša. On je jasno ukazivao na kontraste koji postoje u američkom društvu, duh pobune i želje za slobodom[3].

Usled nedoličnog ponašanja, članovi grupe bivaju uhapšeni. Kako nisu imali dovoljno novca da plate kauciju za sve, Berger je, uz pomoć nešto Klodovog novca, uspeo da izađe iz zatvora, uz obećanje da će naći načina da oslobodi i svoje prijatelje. Za to vreme, u zatvoru Vuf odbija da mu ošišaju dugu kosu, što je uvertira za naslovnu numeru filma - "Kosa". Prvobitno je pokušao da Šilu, koja je potajno izražavala simpatije prema mladim hipicima, ubedi da potraži novac od svog oca kako bi ih oslobodio. Kako mu to nije pošlo za rukom, obratio se svojoj majci. Ona mu je dala potreban novac, te je družina ponovo bila na okupu[1].

Po okupljanju, grupa hipika sa Klodom nastavlja da proživljava avanture u Njujorku, u skladu sa hipicima svojstvenom načinu života. Šila je, poput Kloda, bila navedena da preispita svoje vrednosti. Klodov odlazak na pripreme u Nevadi se bližio. Dženi, koja je u međuvremenu zatrudnela predložila je Klodu da je oženi i tako izbegne odlazak u rat. Iako pred teškom odlukom, Kold ipak odlučuje da nastavi započeti put, te odlazi na vojnu pripremu[1].

Nakon što je Klod pisao Šili pisma iz vojnog kampa, ona odlučuje da potraži Bergera i ostalu družinu. Zajedno odlučuju da posete Kloda, te uzimaju auto Šilinog brata i odlaze ka Nevadi. U međuvremenu se pojavljuje Lafajetova verenica sa njihovim sinom, koja ga moli da se vrati domu i porodici. Lafajet biva ogorčen jer smatra da njegova verenica ne razume njegove pobude i hipi način života.

Ulazak u kamp u kome je Klod bio smešten je bio nemoguć, ali oni pribegavaju lukavstvu. Naime, Berger je našao načina da se preruši i uđe u kamp. Tamo uspeva da pronađe Kloda i menja se sa njim. Klod se tako iskrade iz kampa i provede vreme sa svojim prijateljima, pre nego što konačno ode u Vijetnam.

Za to vreme, baraka u kojoj je Klod smešten biva sledeća na redu za mobilizaciju, ukrcavanje u avion i odlazak u Vijetnam. Berger koji se tamo našao umesto Kloda bio je sasvim zbunjen, ali je morao da se sa ostalim vojnicima zaputi ka avionu. Klod, kome je tamo bilo mesto, pokušao je da se ukrca umesto Bergera, ali nije uspeo da stigne na vreme.

Poslednja scena filma prikazuje Bergerov grob okružen prijateljima, samo nekoliko meseci nakon njegovog odlaska u Vijetnam. Scena je praćena pesmom "Let the Sunshine In"[1].

Razlike između mjuzikla i filma[uredi | uredi izvor]

Radnja filma i brojne numere kojima je praćen, u velikoj meri se razlikuje od originalne verzije mjuzikla, zbog čega autori nisu bili zadovoljni filmskom adaptacijom.

Radnja filma[uredi | uredi izvor]

  • Prema mjuziklu, Klod je živeo u stanu u Njujorku sa grupom hipi prijatelja i zajedno sa njima živeo život koji podrazumeva slobodnu ljubav, konzumiranje opijata i suprotstavljanje društvenim normama. Na kraju ipak odlazi u Vijetnamski rat. Međutim, u filmu Klod dolazi u Njujork kao naivan mladić koji upoznaje grupu hipika i počinje da se upoznaje sa njihovim načinom života[4]
  • U mjuziklu, Šila je nesumnjivi ženski predvodnik grupe hipika kojoj je dopadaju i Berger i Klod. U filmu, ona je devojka iz visokog društvenog staleža koja se Klodu dopala[4]
  • U filmu je najveći akcenat bio stavljen na Bergera kao apsolutnog predvodnika hipi grupe, koji brine o svima. Velika izmena u odnosu na originalnu radnju odnosi se na grešku kojom su Klod i Berger zamenili mesta, te je Berger umesto njega otišao u Vijetnamski rat i tamo poginuo[4]
  • U mjuziklu je najveći fokus na SAD mirovnom pokretu i ljubavnim vezama među članovima hipi grupe, dok je u filmu akcenat na dogodovštinama hipika

Muzika[uredi | uredi izvor]

  • U filmu su izostavljene pesme "The Bed", "Dead End", "Oh Great God of Power", "I Believe in Love", "Going Down", "Air", "My Conviction", "Abie Baby", "Frank Mills" i "What a Piece of Work is Man" koje su u postajale u mjuziklu[4]
  • Nekoliko stihova iz pesme "Manchester, England" i mali deo "Walking in Space" su u filmu uklonjene
  • MekDermot je napisao novu pesmu za film, "Somebody to Love"
  • Još jedna od promena koje se pojavljuju u filmu jeste da je muzička podloga obogaćena većim brojem instrumenata[5]

Odjek filma[uredi | uredi izvor]

U periodu svog nastanka, film je naišao na odlične kritike. Ocene na poznatom veb sajtu Rotten Tomatoes pokazuju da i danas film nailazi na pozitivne reakcije gledalaca[6]. Filmski kritičar Vinsent Kanbi je u intervjuu u Njujork tajmsu izjavio da je film učinio priču zabavnijom, da je glumcima dao prostora da na najbolji način dočaraju svoje likove, te film predstavlja užitak[7]. Frenk Rič je za film rekao: "Ako je neki film ikada izgledao osuđeno na propast, to je bio taj" (misleći na nedostatke mjuzikla na kome je film zasnovan, ali i nedostatak Formanovog iskustva u radu na tom specifičnom filmskom žanru), ali uprkos svim preprekama, film Kosa je doživeo uspeh na svim nivoima: u domenu zabave, drame, spektakla, ali i provokativnog promatranja društva. On je dostigao svoje ciljeve pridržavajući se pravila američke muzičke komedije: neprekinute mešavine dijaloga, pesme i plesa radi postizanja efekta uzbuđenja...[8]"

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Film je prikazan izvan takmičarskog dela na Kanskom festivalu 1979. godine[9].

Na 37. nagradi Zlatni globus, film je nominovan za najbolji film - mjuzikl ili komediju, a Trit Vilijams je nominovan za Zvezdu godine u kategoriji glumaca. Film je takođe nominovan za Nagradu za najbolji strani film od strane Nagrada Sezar 1980. godine, ali je izgubio od filma Menhetn Vudi Alena.

Film je priznat od strane Američkog filmskog instituta:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Hair (1979), Pristupljeno 09. 12. 2018 
  2. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Kosa”. www.rts.rs. Pristupljeno 09. 12. 2018. 
  3. ^ Ebert, Roger. „Hair Movie Review & Film Summary (1979) | Roger Ebert”. www.rogerebert.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 12. 2018. 
  4. ^ a b v g „Hair :: Miloš Forman”. milosforman.com. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  5. ^ „Hair: 20th Anniversary Edition - Original Soundtrack | Songs, Reviews, Credits”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  6. ^ Hair (na jeziku: engleski), Pristupljeno 10. 12. 2018 
  7. ^ „Movie Reviews”. The New York Times (na jeziku: engleski). 06. 12. 2018. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  8. ^ Rich, Frank (19. 03. 1979). „Cinema: A Mid-'60s Night's Dream”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  9. ^ „HAIR”. Festival de Cannes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  10. ^ www.afi.com (PDF) http://www.afi.com/Docs/100Years/songs100.pdf. Pristupljeno 11. 12. 2018.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коса_(филм)&oldid=26904480”