Вијетнам
Из Википедије, слободне енциклопедије
| крилатица: Độc lập, tự do, hạnh phúc (вијетнамски: Независност, слобода, срећа) |
|
| Химна Tien Quan Ca |
|
| Главни град | Ханој |
| Службени језик | вијетнамски |
| Председник: | Навин Мин Триет |
| Премијер: | Навин Тан Дунг |
| Независност: | од Француске, проглашена 2. септембра 1945, стечена 11. октобра 1954. |
| Површина | |
| - Укупно | 331.690 km² (65.) |
| - Вода (%) | 1,3 |
| Становништво | |
| - 2009. | 86.116.559 (14.) |
| - Густина | 253/km² |
| Валута | вијетнамски донг |
| Временска зона | UTC +7 |
| Интернет домен | .vn |
| Позивни број | +84 |
Социјалистичка Република Вијетнам (виј. Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam, Việt Nam) је најисточнија земља Индокинеског полуострва у Југоисточној Азији. Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбоџом на југозападу, док је на истоку Јужно кинеско море. Број становника Вијетнама је 86 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.
Садржај |
[уреди] Географија
| За више информација погледајте Географија Вијетнама |
Вијетнам са површином од 331.688 квадратних километара спада у групу средње великих земаља Југоисточне Азије. Око 20% површине чине равнице, док је остатак планинског (40%) и брежуљкастог карактера (40%). Север земље се састоји из ушћа Црвене реке и планинског подручја са Пан Си Пангом (са 3.143 метара надморске висине) на северозападу. Југ земље сачињавају равничарски предели око ушћа Меконга и планински делови око висоравни Тај Нујен.
Клима је тропска, обележена честим монсунима. На северу је изражен пад температуре између новембра и априла. Температуре се крећу између 5 и 37 степени целзијуса, просек падавина између 1200 и 3000 центиметара, док је просечна влажност ваздуха око 84%.
Важнији градови су Ханој, Хо Ши Мин, Кан То, Да Нанг, Хајфонг, На Транг и Хуе.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте Демографија Вијетнама |
Број становника Вијетнама се процењује на око 83,5 милиона. Становништво је у просеку веома младо; око 30% становништва је испод 14 година, док је само око 5% преко 65. Стопа пораста становништва се процењује на око 1,3%. Прогноза дужине живота жена тренутно износи 68, а мушкараца 64 године.
Већина становништва Вијетнама живи у густо насељеним подручјима ушћа Црвене реке и Меконга, са израженом пољопривредном делатношћу. И поред аграрног порекла, више од 25% вијетнамаца, живи у урбаним срединама великих градова.
Око 88% становништва су Вијетнамци (Вијет или Кин). Поред тога су признате још 53 националне мањине. Највеће од њих су: Кинези (1,2 милиона), Таи, Кмери и остале мањине тзв. „брдски народи“.
Пошто су припадници брдских народа, у индокинеским ратовима, као и у вијетнамском рату, ратовали на страни Француске односно САД-а, после уједињења Вијетнама су били изложени репресалијама. У неким слојевима друштва нису ни данас радо виђени.
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Вијетнама |
Историја Вијентама према легендама почиње пре више од 4.000 година. Међутим, једини поуздани извори показују да историја Вијетнама почиње пре отприлике 2.700 година. Највећи део периода од 111. п. н. е. до почетка 10. века, Вијетнам је био под директном контролом кинеских династија. Вијетнам је поново стекао аутономију почетком 10 века, а пуну независност 938. И док је већи део своје историје Вијетнам био вазал суседне Кине, касније је одбијао узастопне кинеске покушаје да стави ову територију под своју контролу. Вијетнам је чак успео да одбије три инвазије Монгола током династије Јуан, када је Кина била под влашћу Монгола. Међутим, тадашњи краљ Тран Нан Тонг је дипломатским путем ипак постао вазал Јуан да би избегао даље сукобе. Период независности је кратко прекинут у другој половини 19. века, када је Француска колонизовала Вијетнам. Током Другог светског рата, Јапан је истерао Француску из Вијетнама, али је задржао француске управнике током своје окупације. Након рата Француска је покушала да поново успостави своју колонијалну власт, али на крају није успела. Женевским преговорима држава је подељена на два дела уз обећање да ће се након демократских избора поново ујединити држава.
Међуим, подела је уместо мирног уједињења довела до Вијентамског рата, који се у зависности од гледишта сматра грађанским ратом или још једним бојиштем тадашњег Хладног рата. Током тог периода, Северни Вијетнам су подржавали Народна Република Кина и Совјетски Савез, док је Јужни Вијетнам имао подршку САД. Након милонских жртава и повлачења САД из Вијетнама 1973., рат се окончао падом Сајгона под власт Северног Вијетнама априла 1975. Уједињени Вијетнам је преживео унутрашње репресије и био јеизолован од међународне заједнице због инвазије Вијетнама на Камбоџу. Године 1986. Комунистичка партија Вијетнама је променила своју економску политику и почела регорме сличним онима у Кини.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Комунистичка Партија Вијетнама
- Влада
- Народна Скупштина
- Министарство спољних послова
- Статистичка канцеларија
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
Координате: 8°-23° СГШ, 102°-109° ИГД