Вијетнам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Република Вијетнам
Cộng Hòa Xã Hội Chủ Nghĩa Việt Nam
Застава Вијетнама Грб Вијетнама
Застава Грб
крилатица: Độc lập, tự do, hạnh phúc
(вијетнамски: Независност, слобода, срећа)
Химна
Tiến Quân Ca
Положај Вијетнама
Главни град Ханој
Службени језик вијетнамски
Председник: Чионг Тан Шанг
Премијер: Нгујен Тан Зунг
Независност: од Француске, проглашена 2. септембра 1945, стечена 11. октобра 1954.
Површина  
 — укупно 331.690 km² (65)
 — вода (%) 1,3
Становништво  
 — 2013. 90.388.000 (14)
 — густина 253/km² 
Валута вијетнамски донг
Временска зона UTC +7
Интернет домен .vn
Позивни број +84

Вијетнам, или званично Социјалистичка Република Вијетнам (виј. Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam, Việt Nam) је најисточнија земља Индокинеског полуострва у Југоисточној Азији [1]. Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбоџом на југозападу, док је на истоку Јужно кинеско море. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Вијетнама
У планинским пределима северног Вијетнама живи већина националних мањина

Вијетнам са површином од 331.688 km² спада у групу средње великих земаља југоисточне Азије. Око 20% површине чине равнице, док је остатак планинског (40%) и брежуљкастог карактера (40%). Север земље се састоји из ушћа Црвене реке и планинског подручја са Пан Си Пангом (са 3.143 метара надморске висине) на северозападу. Југ земље сачињавају равничарски предели око ушћа Меконга и планински делови око висоравни Тај Нујен. Клима је тропска, обележена честим монсунима. На северу је изражен пад температуре између новембра и априла. Температуре се крећу између 5 и 37 °C, просек падавина између 1200 и 3000 центиметара, док је просечна влажност ваздуха око 84%. Важнији градови су Ханој, Хо Ши Мин, Кан То, Да Нанг, Хајфонг, Ња Чанг и Хуе, а највеће острво је Фуквок.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Вијетнама
Административна подела Француске Индокине.

Историја Вијентама према легендама почиње пре више од 4.000 година. Међутим, једини поуздани извори показују да историја Вијетнама почиње пре отприлике 2.700 година. Највећи део периода од 111. п. н. е. до почетка 10. века, Вијетнам је био под директном контролом кинеских династија. Вијетнам је поново стекао аутономију почетком 10 века, а пуну независност 938. И док је већи део своје историје Вијетнам био вазал суседне Кине, касније је одбијао узастопне кинеске покушаје да стави ову територију под своју контролу. Вијетнам је чак успео да одбије три инвазије Монгола током династије Јуан, када је Кина била под влашћу Монгола. Међутим, тадашњи краљ Тран Нан Тонг је дипломатским путем ипак постао вазал Јуан да би избегао даље сукобе. Период независности је кратко прекинут у другој половини 19. века, када је Француска колонизовала Вијетнам. Током Другог светског рата, Јапан је истерао Француску из Вијетнама, али је задржао француске управнике током своје окупације. Након рата Француска је покушала да поново успостави своју колонијалну власт, али на крају није успела. Женевским преговорима држава је подељена на два дела уз обећање да ће се након демократских избора поново ујединити држава. Међуим, подела је уместо мирног уједињења довела до Вијетнамског рата, који се у зависности од гледишта сматра грађанским ратом или још једним бојиштем тадашњег Хладног рата. Током тог периода, Северни Вијетнам су подржавали Народна Република Кина и Совјетски Савез, док је Јужни Вијетнам имао подршку САД. Након милонских жртава и повлачења САД из Вијетнама 1973, рат се окончао падом Сајгона под власт Северног Вијетнама априла 1975. Уједињени Вијетнам је преживео унутрашње репресије и био је изолован од међународне заједнице због инвазије Вијетнама на Камбоџу. Године 1986. Комунистичка партија Вијетнама је променила своју економску политику и почела реформе сличним онима у Кини.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Вијетнама
Број становника од 1960. године

Број становника Вијетнама се процењује на око 83,5 милиона. Становништво је у просеку веома младо; око 30% становништва је испод 14 година, док је само око 5% преко 65. Стопа пораста становништва се процењује на око 1,3%. Прогноза дужине живота жена тренутно износи 68, а мушкараца 64 године. Већина становништва Вијетнама живи у густо насељеним подручјима ушћа Црвене реке и Меконга, са израженом пољопривредном делатношћу. И поред аграрног порекла, више од 25% вијетнамаца, живи у урбаним срединама великих градова. Око 88% становништва су Вијетнамци (Вијет или Кин). Поред тога су признате још 53 националне мањине. Највеће од њих су: Кинези (1,2 милиона), Таи, Кмери и остале мањине тзв. „брдски народи“. Пошто су припадници брдских народа, у индокинеским ратовима, као и у Вијетнамском рату, ратовали на страни Француске односно САД, после уједињења Вијетнама су били изложени репресалијама. У неким слојевима друштва нису ни данас радо виђени.

Највећи градови[уреди]


Хо Ши Мин

Ханој
Поредак Град Покрајина Популација
Хајфонг
Канто
Канто
1 Хо Ши Мин 7.396.446
2 Ханој 6.472.200
3 Хајфонг 1.907.705
4 Канто 1.187.089
5 Да Нанг 887.069
6 Бијен Хоа Донг Нај 784.398
7 Ња Чанг Кан Хоа 392.279
8 Буон Ме Туот Дак Лак 340.000
9 Хуе Тија Тијен — Хуе 333.715
10 Тај Нгујен Тај Нгујен 330.707
2009 Census


Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 8°-23° СГШ, 102°-109° ИГД