Кратконоса кечига
| Kečiga kratkonosa | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | A. nudiventris
|
| Binomno ime | |
| Acipenser nudiventris Lovetsky, 1828
| |
Kečiga kratkonosa (lat. Acipenser nudiventris) je slatkovodna riba koja umesto krljušti po telu ima koščate pločice, a pripada familiji Acipenseridae.
- Lokalni nazivi: sip
- Maksimalna dužina: od 23 do 29 cm. U Mađarskoj je nađena najveća, dužine 170 cm i težine 32 kg
- Maksimalna težina: od 40 do 60 g
- Vreme mresta: od marta do maja
Opis i građa[uredi | uredi izvor]
Kečiga kratkonosa na telu ima pet važnijih koštanih pločica. One su manje više izdignute, špicaste i oštre. Koža između njih je bez krljušti. Glava joj je izdužena, a nos kratak. Ispod nosa su joj zaokrugljena usta sa četiri velika brka. Otvor usta je mali i uzak, u obliku cevi. Boja leđa je tamnobraon, sivobraon, braonžuta ili sivozelena, dok su sa strane znatno svetliji. Stomak je srebrnastobele boje, a peraja su zelena.
Kečiga kratkonosa je najnerazvijenija riba u Srbiji.
Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Živi u Crnom i Kaspijskom moru. U vodama Dunavskog sliva se retko kad nađe. Poslednji put je nađen 1957. u donjem toku Tise. Kečiga kratkonosa se hrani larvama, rakovima i ostalim bezkičmenjacima.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Kečiga kratkonosa u zavisnosti od staništa, kečiga može da se mresti tri puta godišnje, u proleće, leto ili u jesen. delovima reke. Ženke se mreste na svake dve do tri godine. Ikre su prečnika 1,6 do 3mm, težine 11 do 13 mg. Posle pet dana iz ikri se izleže mlađ koji posle godinu dana odlazi ka moru.
Kečiga kratkonosa dunavskih voda mreste se od marta do maja u šljunkovitim i peskovitim staništu.