Тиса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Тиса (вишезначна одредница).
Тиса
Тиса код Сегедина
Тиса код Сегедина
Основне карактеристике
Дужина 1.358 км
Површина басена 157.186 км²
Просечан проток 796 м³/с
Водоток
Извор спајањем Беле и Црне Тисе
на Карпатима, Украјина
Висина извора 134 м
Ушће Дунав
Географске карактеристике
Земље слива Застава Украјине Украјина
Застава Румуније Румунија
Застава Словачке Словачка
Застава Мађарске Мађарска
Застава Србије Србија
Мапа Тисе и дела Дунава
Мапа Тисе и дела Дунава

Тиса (мађ. Tisza, украјински: Тиса, словачки и румунски: Tisa и немачки: Theiß) је река у Средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 m². У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).


Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош и Шајо.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Регулација тока[уреди]

У планинском делу тока, Тиса је бистра и брза река. Недостатак језера у областима Карпата утиче на то да су варијације нивоа воде у Тиси изузетно велике, са типично три годишња поплавна периода. Ако се висок ниво воде у Тиси поклопи са сличном ситуацијом у Дунаву, Тиса надире узводно, што изазива велике поплаве. Таква ситуација је разорила Сегедин пролећа 1879.

Између 1846. и 1880., аустријске и аустроугарске власти су организовале регулацију тока реке Тисе (мађ.: a Tisza szabályozása) и скратиле јој дужину за 450 километара. Саграђени систем заштите од поплава је највећи у Европи. Данас постоји 3680 километара канала који контролишу Тису.

Током 1980−их на Тиси је направљенио велико вештачко језеро Тиса (мађ.: Tisza-tó) са намером да се помогне у регулацији тока и посебно поплава. Убрзо је ово језеро постало популарно туристичко одредиште Мађара, скоро као и језеро Балатон.

Еколошка катастрофа из 2000.[уреди]

30. јануара 2000, погон за прераду злата из Баја Маре, на северу Румуније, испустио је 100.000 m³ воде загађене цијанидом у реку Самош. Испуштање цијанида у Самош десило се услед топљења снега и подземних вода које су оштетиле акумулацију где је цијанид складиштен. Ово загађење се проширило даље низ реку Тису и уништило готово сав живи свет у реци. Загађење је стигло до Београда 14. фебруара 2000.

Поплава из 2006.[уреди]

У априлу 2006. Тиса је достигла највиши водостај у историји (949 cm код Новог Кнежевца) и угрозила бројна насеља у својој околини, због чега је уведен ванредни ниво одбране[1].

Пловидбеност[уреди]

Тиса је пловна у већем делу свог тока. Река је отворена за међународну пловидбу тек однедавно јер је Мађарска правила разлику између тзв. „државних река“ и „међународних река“, којом се дозвољавала или забрањивала пловидба страним бродовима. Након уласка Мађарске у ЕУ, ова подела је укинута и сада је свим пловилима дозвољено да плове Тисом.

Могућност пловидбе често одређују природни фактори. У време високог водостаја и суше најчешће Тиса није пловна.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Хидрометеоролошки завод Србије, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература[уреди]