Дунав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дунав
Дунав на граници Мађарске и Словачке
Дунав на граници Мађарске и Словачке
Слив Дунава
Слив Дунава
Дужина 2.888 km
Просечан проток 4,000 m³/s
Површина слива 817,000 km²
Извор Немачка
Висина извора 1.078 m
Ушће Црно море
Земље слива Румунија (28.9%),
Мађарска (11.7%),
Аустрија (10.3%),
Србија (10.3%),
Немачка (7.5%),
Словачка (5.8%),
Бугарска (5.2%),
БиХ (4.8%),
Хрватска (4.5%),
Украјина (3.8%),
Чешка (2.6%),
Словенија (2.2%),
Молдавија (1.7%),
Швајцарска (0.32%),
Италија (0.15%),
Пољска (0.09%)

Дунав (нем. Donau, свк. Dunaj, мађ. Duna, украјински Дунай, рум. Dunărea, тур. Tuna, енгл. The Danube) је најдужа река у Европској унији и друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Берге и Бригах код града Донауeшингена. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.

Садржај

Извор [уреди]

Место на коме Брег и Бригах граде Дунав

Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Donau. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах (слика), пише: CAPUT DANUBII, тј. Глава Дунава.

Дужина Дунава кроз Србију износи 588 km.

Етимологија [уреди]

Њен латински назив је Danubius. Етимолошки се ради ο кованици (к), која проистиче од речи Διος-Ζευς (Dios-Zevs), чији је букалички облик Δαν, Ζαν (Dan, Zan), све изведено од корена δι, δίος (di, dios)-сјајан, „сјај небески“.

У митологији, Зевс или Диас је Хронов и Рејин син, краљ богова и људи, бог неба и зачетник свих природних појава. Генитив од Δαν (Dan) је Δανου (Danou). Други члан имена Danubius је bius који је произишао од речи βίος bios, латински vivus, тј. живот, посебно људски живот.

Хидрографија [уреди]

Serbia Danube basin.png
Слив Дунава је један од највећих у Европи

Дунав је једина велика европска река која тече од запада према истоку. Након пута од 2850 километара[1] река се улива у Црно море у подручју делте Дунава (4 300 km²) у Румунији и Украјини. За разлику од осталих река, дужина Дунава мери се од ушћа до извора, а полазном тачком сматра се светионик у Сулини на Црном мору. Слив Дунава има површину од 805.000 km²[1].

Притоке које се налазе већином у Алпима уливају се с десне стране. Од извора до ушћа, највеће притоке Дунава су:

Геологија [уреди]

Понирање Дунава у Националном парку Горњи Дунав; суво корито реке најчешће током летњих месеци (Donauversickerung)

Геолошки гледано Дунав је много старији од Рајне чији је утицајни слив парира дунавском у источној Немачкој. Будући да је Рајна једина алпска река која тече северно према Северном мору, може се повући невидљива црта која подељује делове источне Немачке и која се понекад назива Европско развође.

Пре задњег леденог доба у плеистоцену, Рајна је извирала у југозападном делу Шварцвалда, а воде с Алпа које данас улазе у Рајну су текле у изворни Дунав (Urdonau). Делови ове бивше реке која је била пуно већа од данашњег Дунава могу се видети у кањонима Швапске Јуре. Након формирања ерозијом горње рајнске долине, већина алпских вода је почела тећи у Рајну, због чега је данашњи горњи Дунав много мањи од пријашњег.

Будући да Швапску Јуру карактерише порозни кречњак и будући да је раздаљина положаја Рајне нижа од раздаљине положаја Дунава, подводне реке односе много воде из Дунава у Рајну. Током лета, кад је у Дунав мало воде, река зна потпуно нестати у подземне канале на два места у Швапској Јуриј која се називају Donauversickerung, тј. нестајање Дунава. Вода се враћа на површину 12 километара јужно од Ахтопфа, северно од Боденског језера чиме улази и у Рајну. Будући да огромне количине подводне воде нагризају кречњак, претпоставља се да ће горњи ток Дунава једног дана и потпуно нестати у корист Рајне.

Географија [уреди]

Дунав код Новог Сада.

Почетак Дунава чине две речице у Шварцвалду, Брег и Бригаш. Извор Брега је близу Фуртвангена, на 1.078 метара висине. Будући да ова речица прелази дужи пут, географски се сматра извором Дунава. Две речице спајају се у Донауешингену где се, у парку дворца, налази фонтана из 19. века звана „Donauquelle“ која симболизује службени извор реке.[2] Дунав из Баден-Виртемберга, где пролази кроз Сигмаринген и Улм, улази преко Баварске (Регензбург и Пасау) у северну Аустрију (пролазећи кроз Линз и Беч), па кроз југ Словачке где пролази кроз Братиславу, прелази преко Мађарске (кроз Будимпешту) од севера према југу и улази у источну Хрватску (пролазећи крај Вуковара) и северну Србију. Пролазећи кроз Београд, река касније ствара границу између Србије и Румуније, па касније и између Румуније и Бугарске, након чега се улива у Црно море у Румунији, стварајући велику делту на граници с Украјином. Република Молдавија је 1990. године, добила приступ на отприлике 300 метара леве обале реке код Гиургилиестја (између градова Галати и Рени).

Делта Дунава је заштићена природна регија у Румунији и Украјини где се налази шума Летеа. Делту је Унеско означио као светску баштину 1991. године. Румунија која је 1984. године, отворила канал од 64 километра од Црневоде до Црног мора, чиме је скратила пут од 400 километара, изразила је забринутост због еколошких последица изградње канала Дунав-Црно море с украјинске стране.

Удио појединих земаља у дунавском сливу је сљедећи:

Удео дунавских земља
Земља укупна дужина десна обала обе обале лева обала
km  % Дужина тока km  % km  % дужина тока
Немачка 687,00 658,6 23 2888,77–2230,20 658,6 36 687,0 24 2888,77–2201,77
Аустрија 357,50 357,5 12 2230,20–1872,70 321,5 18 321,5 11 2201,77–1880,26
Словачка 172,06 22,5 1 1872,70–1850,20 22,5 1 172,1 6 1880,26–1708,20
Мађарска 417,20 417,2 14 1850,20–1433,00 275,2 15 275,2 10 1708,20–1433,00
Хрватска 137,50 137,5 5 1433,00–1295,50 0,0 0 0,0 0
Србија 587,35 449,9 16 1295,50–845,65 220,5 12 358,0 12 1433,00–1075,00
Румунија 1075,00 374,1 13 374,10–0,00 319,6 18 1020,5 35 1075,00–134,14
79,63–0,00
Бугарска 471,55 471,6 16 845,65–374,10 0,0 0 0,0 0
Молдавија 0,57 0,0 0 0,0 0 0,6 0 134,14–133,57
Украјина 53,94 0,0 0 0,0 0 53,9 2 133,57–79,63
Панорамска фотографија Дунава сликана у Ритопеку.
Панорамска фотографија Дунава сликана у Земуну.

Дунав у античкој књижевности [уреди]

Тацит каже да Дунав извире на лаганим, благим падинама планине Абнобе, пролази кроз многе народе, и најзад се, у шест рукавца, пробија у Црно море, а седми рукавац се губи у мочварама.

Абноба је данашњи Шварцвалд. На питање где је извор Дунава, стари географи су давали различите одговоре; уосталом, ни данас није сасвим јасно, јер вода из „извора Дунава“ у Донауешингену не тече даље самостално, већ се улива (подземним каналом) у реку Бригах.

Ток реке Дунав

По Херодоту, горњи део ове реке, од Тимока до извора звао се Δανουβιος (Danouvios), док је доњи део Ιστρος (Istros). Ова ономастика је такође кованица од речи 'ιςτια или 'εστία (istia или estia)-огњиште, што значи на огњишту гостољубиво примити или хранити и другог члана или дела, од речи ρεο, ροος, ρους (рео, роос, роус)-струја, река, лат. rivus. Danubius дакле значи Зевсова, река живота, „божанска река“, односно „краљица свих река“. Истоветан је и значај имена Istros, река хранитељица. Из овога се може закључити да је Дунав персонификација бога Диоса или Зевса у горњем току, посебно Средњег Подунавља, док је Истрос персонификација богиње Хестије, најстарије Хронове и Рејине кћери.

Хестија је једно од дванаест олимпских божанстава и персонификација ватре на огњишту, што асоцира на огњишта Лепенског Вира. Зевс јој је доделио почасно место у средишту сваке куће, као и у свим храмовима, где су јој приношене жртве. Зевса-Диоса (Дунав) хране и снабдевају нектаром и амброзијом многобројне речне лепотице-нимфе тј. притоке са леве и десне стране, а то су притоке Средњег Подунавља.

Галерија [уреди]

  • Danube-sr.jpg

  • Залазак Сунца на средњем току Дунава.

  • Дунав код Апатина - Велики Лиман.

  • Београд-Александрија, Брод Колубара

  • P1020601.JPG.jpg

  • Рибарски чамац код села Баноштра, Срем.

Референце [уреди]

  1. ^ а б Le Danube, Encyclopaedia Universalis 10, članak Andréa Blanca i Pierrea Carrièrea
  2. ^ Чланак Паула Моранда о Дунаву у Au fil des fleuves, Реадер Дигес, 1972., стр. 47.

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература [уреди]


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дунав&oldid=7194758“