Каспијско језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° СГ Ш, 51° ИГД

Каспијско језеро
Каспијско језеро снимљено из свемира
Каспијско језеро снимљено из свемира
Географски положај
Координате 41°40′01″N 50°40′01″E / 41.667, 50.667
Државе Застава Русије Русија
Застава Казахстана Казахстан
Застава Ирана Иран
Застава Азербејџана Азербејџан
Застава Туркменистана Туркменистан
Физичке карактеристике
Површина 371 000 км²
Просечна дубина 211 м
Надморска висина −28 м
Географске карактеристике
Притоке Волга, Урал, Терек, Кура
Отоке нема
Каспијско језеро на мапи Русије


Координате: 41° 40′ 01" СГШ, 50° 40′ 01" ИГД
Каспијско језеро (код Парса ин туркијских народа названо Хазарско море) је највеће језеро на Земљи из тог разлога неки га називају и Каспијско море (рус. Каспийское море), између Европе и Азије, с површином од 371 000 km².[1] Северни део језера је плитак око 22 m јер га попуњавају наноси реке Волге, а јужни је дубљи, до 995 m. Површина језера је 28 метара испод нивоа мора (светског океана). У језеро се уливају реке Волга, Урал, Терек и Кура,[1] међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Резултат је негативни водни биланс који је видљив у површини језера које је 1930. године било 442.000 km², а 1980. године 368.000 km².

Каспијско језеро је слано и заправо је затворено море. Салинитет варира и износи од 0,05 ‰ на ушћу Волге до 11—13 ‰ на југоистоку. Међутим и то је свега трећина салинитета морске воде.

На обалама Каспијског језера налазе се државе:[2]

Северно и источно од језера налазе се степе средње Азије. На источној обали се налази залив Кара Богаз.

Саобраћај на Каспијском језеру је добро развијен, а важан је и риболов. Каспијски басен спада у највеће светске резерве нафте и гаса.

Фауна[уреди]

Каспијско језеро и обала Казахстана.
Каспијско језеро у Туркменистану.

Флора и Фауна Каспијског језера и околина разнолика је и изузетно занимљива. На овом језеру станишта имају каспијски галебови[3] и каспијска чигра.[4] Овде пролазе светске маршуте миграције птица селица а налазе се и многе јединствене врсте животиња као што је каспијска фока.[5] Како је језеро јако дуго било изоловано, развиле су се многе ендемске врсте риба међу којима су најпознатије различите врсте древне јесетре, каспијска бела риба,[6] каспијски лосос и плави ципал. Каспијски црни кавијар један је од најпознатијих специјалитета, изузетно тражен и цењен и у другим деловима света.[7]

  • Царство кавијара и јесетра једна од најстаријих врста риба[8]

Јесетре насељавају Каспијско језеро у великом броју. Јесетра је типична по истуреном кљуну и назупченим леђима (подсећа на кечигу само што може да буде много већа). [7] Највеђе залихе ове рибе су управо у Каспијском језеру, где се налази око 90 одсто светске популације јесетри.[9] Најбољи кавијар, бисерно-црне боје добија се од икре јесетре, рибе којом обилује Каспијско језеро. Кавијар је Русији познат одвајкада, тамошњи рибари су научили да га праве још у 12 веку.[10][11]Црни кавијар се сматрао националним симболом Русије. За време цара Ивана Грозног он је, као и јесетра постао обавезни атрибут царске трпезе. А од 16 века, пошто ју је пробао папа Јулије II,[12] кавијар се појавио и на столовима европских царева.[13] Са развојем Руског царства улази као мода у исхрану широм Европе и Америке. Каспијски црни кавијар један је од напознатијих специјалитета,[14] изузетно тражен и цењен у другим деловим света. Двадесет шест врсти јесетре непосредни су генетски наследник праисторијских риба[15] и могу да живе до сто година. Њихово месо је врло укусно и тражено, а икра се већ вековима служи на источњачким трпезама. Становници око каспијског језера стрпљиво чекају, да им моћно каспијско језеро подари икру јесетре. Кажу да је потребно много стрпљења да се дочека тренутак да се мрести риба.

Ова шкољка пореклом је из језера јужне Русије.[16] Претпоставља се да се проширила путем страних бродова. Може да постигне бројност до 700.000 појединаца по метру квадратном. Настањује се на тврдим предметима, које у потпуности покрива. Врло често се закачи на неку домаћу шкољку и просто је угуши. Хватају се на чврсте предмете и стварају проблеме код брана и цеви које су потопљене у води. Величине је нокта или до 2 цм. Име је добила због пругастих шара и у многоме личи на неке врсте морских шкољки. Има их у три боје.[16]

  • Каспијска фока - (Pusa caspica)

Каспијска фока је једини морски сисар пронађен у каспијском језеру и нигде више на свету.[17] Пошто је северни басен свега неколико метара дубок и замрзава током зиме, чини одлично станиште фока са својим леденим површинама на води. За разлику од друге врсте, ове фоке не копају јазбине за младунце јер обично нема довољно снега за то.

  • Каспијски тигар

Последњи пут је виђен крајем педесетих година прошлог века, тако да се то рачуна као период њиховог изумирања, иако постоје тврдње да су и касније виђани.[18] Некада, око Каспијског језера, могао је да се види овај јединствен тигар како долази на појило. Још увек постоје приче очевидаца да тигрови постоје у шумама Туркменистана, али те приче нису потврђене чињеницама. Три подврсте тигра - тигар са Балија, са Јаве и каспијски тигар - су нестале у последњих 70 година, а опстанак још шест није сигуран.[19] Кости и делови тела тигра користе се у традиционалној медицини Далеког истока. Стручњаци су сматрали да уопштено сви дивљи тигрови би могли да нестану уколико се не предузму мере за заштиту њихових станишта.[20] Међутим данас ситуација са тигровима у великој мери је побољшана.[21]

  • Еколошке опасности по језеро

У Каспију постоје три еколошке опасности. Прва су ловокрадице, уништавање рибе, у првом реду јесетре, и каспијске фоке. Њена бројност се смањила у постсовјетско време десет пута. Друга је то што на његовим обалама и на дну постоје нафта и гас. Компаније теже да их ваде, а трошкове експлатације, пре свега загађење да отписују на стране конкуренте. Нафта се разлива по мору, а гас садржи врло много сумпора. Тровање воде и ваздуха сумпором је велико и тиме се не угрожавају само фоке. Трећа претња је глобално загревање и увећање исушивања оних места одакле према мору теку реке. Умањење слива ће значити да ће језеро постати плиће, тиме и појаве бившег дна по којем ветар тера гомиле соли. Проблеми Каспија захтевају напоре не просто регионалне, већ глобалне.

Извори[уреди]

  1. ^ а б „Kuda | Odmor | Leto | More | Jezero | Zimovanje | Hoteli | Srbija“. Kudanaodmor.com Приступљено 28. 2. 2014.. 
  2. ^ „Државе које излазе на језеро“. Source.ba Приступљено 28. 2. 2014.. 
  3. ^ Keith Pritchard and Martin Cade (27. 2. 2008.). „Каспијски галеб“. Portlandbirdobs.org.uk Приступљено 28. 2. 2014.. 
  4. ^ Čeština. „Каспијска чигра“. En.wikipedia.org Приступљено 28. 2. 2014.. 
  5. ^ „Јединствена каспијска фока“. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  6. ^ „Каспијска бела риба“. En.wikipedia.org. 17. 2. 2014. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  7. ^ а б Јасна Петровић (23. 5. 2011.). „Каспијски кавијар и одлике јесетре“. Politika.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  8. ^ „Једна од најстаријих врста риба“. Vostok.rs. 16. 7. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  9. ^ „90 одсто од светске популације јесетри се налази у Каспијском језеру“. Serbian.ruvr.ru Приступљено 28. 2. 2014.. 
  10. ^ „Рибари на Каспију знају за кавијар од 12 века“. Aah.rs. 7. 2. 2013. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  11. ^ „Руски кавијар“. Ruskivjesnik.com Приступљено 28. 2. 2014.. 
  12. ^ „Папа пробао кавијар“. Vostok.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  13. ^ „Кавијар за време царева“. Vesti.rs. 10. 6. 2011. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  14. ^ „Кавијар специјалитет“. Srpskikod.org Приступљено 28. 2. 2014.. 
  15. ^ „Потичу још од времена диносауруса“. Wwf.panda.org. 22. 11. 2013. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  16. ^ а б „Шкољке“. Gimnazijaso.edu.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  17. ^ „Јединствена Каспијска фока“. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  18. ^ „Изумреле животиње“. Opusteno.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  19. ^ „Три подврсте тигрова нестале“. Banjalukain.com. 21. 11. 2010. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  20. ^ „Нестанак тигрова“. B92.net. 22. 11. 2010. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  21. ^ „Број тигрова се повећава“. Amlramzes.blog.rs. 17. 11. 2011. Приступљено 28. 2. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Језеро нафте.