Leoni Risanek

Leoni Risanek
Portret Leoni Risanek, delo Hajnca Angera 1962
Rođena kao	Leopoldina Risanek ( 14.11.1926 ) 14. novembra 1926 Beč, Austrija
Umro	7. marta 1998 (star. ) ( 1998-03-07 ) 71)
Zanimanje	Operska pevačica, sopran
supružnik(i)	Rudolf Grosman, Hans Osman (dirigent)

Leopoldina (Leoni) Risanek (nem. Leopoldine Rysanek; Beč,14. novembar 1926 — Beč, 7. mart 1998) bila je austrijska operska pevačica (dramski sopran). Sopran Lote Risanek bila je Leonina mlađa sestra.

Život

Risanek je rođena u Beču, a kao operska pevačica debitovala je 1949. u Inzbruku. Godine 1951. Bajrojtski festival je ponovo otvoren i novi vođa Viland Vagner ju je zamolio da peva Ziglindu u Valkiri. Bio je uveren da će njen jedinstven, mlad i lep glas, u kombinaciji sa retkim glumačkim sposobnostima, stvoriti senzaciju. Preko noći je postala zvezda, a uloga Ziglinde ju je pratila do kraja karijere. Njen poslednji nastup je bio na Salcburškom festivalu u avgustu 1996, kao Klitamnestra u Elektri Riharda Štrausa.

Njen debi u Metropoliten operi dogodio se 1959. kao Lejdi Magbet u Verdijevom Magbetu, zamenivši Mariju Kalas koja je bila „otpuštena“ iz produkcije. Tokom svoje dugogodišnje karijere, tamo je otpevala 299 predstava sa 24 uloge. Glumila je u predstavama Verdijevog Nabuka, u naslovnoj ulozi Arijadne u Naksosu Riharda Štrausa, Carice u Dami bez senke, takođe od Štrausa, i Janačekove Kata Kabanova. Tu se oprostila kao grofica u Pikovoj dami Čajkovskog januara 1996.

Imenovana je za upravnika Bečkog festivala nekoliko meseci nakon penzionisanja, na toj funkciji do svoje smrti u Beču u 71. godini. Dva dana kasnije, njoj je posvećena produkcija Metropoliten opere Vagnerovog Loengrina sa Benom Hepnerom u naslovnoj ulozi. U toj operi je pevala ulogu Ortrude u produkciji 1985–86.

Preminula je u Beču, 1998. godine i sahranjena je u Središnjem bečkom groblju (Gruppe 33 G, Nummer 27).

Glas i uloge

Glas Leoni Risanek se smatra u skladu sa spinto i dramskim sopranskim kategorijama. Iako je njen glas spadao u gornji deo kategorija mladalačko-dramatičnog i dramatičnog soprana po nemačkim standardima, bio je isključivo dramatičan po italijanskim operskim standardima. Njena izdržljivost u visokoj tesituri Štrausovih opera je nadaleko hvaljena. Risanek je često pevala naslovnu ulogu Toske, a Turandot je pevala nekoliko puta. Takođe je pevala Leonoru u Betovenovom Fideliju.

Od Vagnerovih opera je često pevala Elizabetu u Tanhojzeru, takođe Elzu i Ortrudu u Loengrinu. Veoma je bila cenjena zbog svoje izvedbe Sente u Holanđanin lutalica. Ipak, uloga u kojoj je bila najcenjenija bila je Ziglinda u Valkiri. Zbog svoje vokalne tehnike i jake vokalne izdržljivosti, Leona je pevala mnoge Verdijeve uloge, posebno Dezdemonu u Otelu, Lejdi Makbet, Ameliju u Balu pod maskama, Elizabetu u Don Karlosu, Leonoru u Moći sudbine i naslovnu ulogu u operi Aida. Takođe je pevala Abigejl u prvoj postavci Nabuka u Metropoliten operi 1960. Ovu poslednju ulogu smatrala je neprikladnom, a napor da je izvede više puta tokom te sezone doveo je do neke glasovne krize, od koje se uspešno oporavila.

Iako Austrijanka i Mitteleuropäerin, Risanek se interesovala za muziku iz slovenskih zemalja, kako rusku (Čajkovski) tako i češku (Smetana, Janaček), što se može razumeti jer joj je otac bio Čeh. Risanek je pevala Turandot i bila je hvaljena u ulozi Kundri u Parsifalu na raznim festivalu. Karijeru je započela dok je Kirsten Flagstad još bila živa, a Birgit Nilsson i Astrid Varnai na vrhuncu svojih vokalnih sposobnosti. Godine 1981. Karl Bem ju je ubedio da peva Elektru za film Unitel (sa zvučnim zapisom snimljenim u studiju), a ne uživo u operskoj kući. U kasnijim godinama, Risanek se vratila dramatičnim mecosopran ulogama kao što su Irodijada u Salomi, Klitemnestra u Elektri i Kostelnička u Janačekovoj Jenufi.

Spoljašnje veze

• Intervju sa Leonijem Risanekom od Brusa Dafija, 25. juna 1986