Леони Рисанек

С Википедије, слободне енциклопедије
Леони Рисанек
Портрет Леони Рисанек, дело Хајнца Ангера 1962
Рођена као
Леополдина Рисанек
( 14.11.1926 ) 14. новембра 1926
Беч, Аустрија
Умро 7. марта 1998 (стар. ) ( 1998-03-07 ) 71)
Занимање Оперска певачица, сопран
супружник(и) Рудолф Гросман, Ханс Осман (диригент)

Леополдина (Леони) Рисанек (нем. Leopoldine Rysanek; Беч,14. новембар 1926 — Беч, 7. март 1998) била је аустријска оперска певачица (драмски сопран). Сопран Лоте Рисанек била је Леонина млађа сестра.

Живот[уреди | уреди извор]

Рисанек је рођена у Бечу, а као оперска певачица дебитовала је 1949. у Инзбруку.[1] Године 1951. Бајројтски фестивал је поново отворен и нови вођа Виланд Вагнер ју је замолио да пева Зиглинду у Валкири. Био је уверен да ће њен јединствен, млад и леп глас, у комбинацији са ретким глумачким способностима, створити сензацију. Преко ноћи је постала звезда, а улога Зиглинде ју је пратила до краја каријере. Њен последњи наступ је био на Салцбуршком фестивалу у августу 1996, као Клитамнестра у Електри Рихарда Штрауса.[2]

Њен деби у Метрополитен опери догодио се 1959. као Лејди Магбет у Вердијевом Магбету, заменивши Марију Калас која је била „отпуштена“ из продукције.[3] Током своје дугогодишње каријере, тамо је отпевала 299 представа са 24 улоге. Глумила је у представама Вердијевог Набука, у насловној улози Аријадне у Наксосу Рихарда Штрауса, Царице у Дами без сенке, такође од Штрауса, и Јаначекове Ката Кабанова. Ту се опростила као грофица у Пиковој дами Чајковског јануара 1996.

Именована је за управника Бечког фестивала неколико месеци након пензионисања, на тој функцији до своје смрти у Бечу у 71. години. Два дана касније, њој је посвећена продукција Метрополитен опере Вагнеровог Лоенгрина са Беном Хепнером у насловној улози. У тој опери је певала улогу Ортруде у продукцији 1985–86.

Преминула је у Бечу, 1998. године и сахрањена је у Средишњем бечком гробљу (Gruppe 33 G, Nummer 27).

Глас и улоге[уреди | уреди извор]

Глас Леони Рисанек се сматра у складу са спинто и драмским сопранским категоријама. Иако је њен глас спадао у горњи део категорија младалачко-драматичног и драматичног сопрана по немачким стандардима, био је искључиво драматичан по италијанским оперским стандардима. Њена издржљивост у високој теситури Штраусових опера је надалеко хваљена.[4] Рисанек је често певала насловну улогу Тоске, а Турандот је певала неколико пута. Такође је певала Леонору у Бетовеновом Фиделију.

Од Вагнерових опера је често певала Елизабету у Танхојзеру, такође Елзу и Ортруду у Лоенгрину. Веома је била цењена због своје изведбе Сенте у Холанђанин луталица. Ипак, улога у којој је била најцењенија била је Зиглинда у Валкири. Због своје вокалне технике и јаке вокалне издржљивости, Леона је певала многе Вердијеве улоге, посебно Дездемону у Отелу, Лејди Макбет, Амелију у Балу под маскама, Елизабету у Дон Карлосу, Леонору у Моћи судбине и насловну улогу у опери Аида. Такође је певала Абигејл у првој поставци Набука у Метрополитен опери 1960. Ову последњу улогу сматрала је неприкладном, а напор да је изведе више пута током те сезоне довео је до неке гласовне кризе, од које се успешно опоравила.[5]

Иако Аустријанка и Mitteleuropäerin, Рисанек се интересовала за музику из словенских земаља, како руску (Чајковски) тако и чешку (Сметана, Јаначек), што се може разумети јер јој је отац био Чех.[6] Рисанек је певала Турандот и била је хваљена у улози Кундри у Парсифалу на разним фестивалу. Каријеру је започела док је Кирстен Флагстад још била жива, а Биргит Нилссон и Астрид Варнаи на врхунцу својих вокалних способности. Године 1981. Карл Бем ју је убедио да пева Електру за филм Унител (са звучним записом снимљеним у студију), а не уживо у оперској кући. У каснијим годинама, Рисанек се вратила драматичним мецосопран улогама као што су Иродијада у Саломи, Клитемнестра у Електри и Костелничка у Јаначековој Јенуфи.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kutsch, K. J.; Riemens, Leo (2003). Rysanek, Leonie. Großes Sängerlexikon (на језику: немачки) (4th изд.). Walter de Gruyter. ISBN 978-3-59-844088-5. 
  2. ^ „Recordings by Leonie Rysanek | Now available to stream and purchase at Naxos”. www.naxos.com. Приступљено 2022-08-18. 
  3. ^ „Met honors 25 years of Leonie Rysanek's lustrous sound”. Christian Science Monitor. 1984-02-22. ISSN 0882-7729. Приступљено 2022-08-18. 
  4. ^ Fresh, Opera (2011-11-14). „Opera Fresh: Happy Birthday: Leonie Rysanek”. Opera Fresh. Приступљено 2022-08-18. 
  5. ^ „ONE GUTSY SURVIVOR”. Chicago Tribune. Приступљено 2022-08-18. 
  6. ^ „Leonie Rysanek Interview with Bruce Duffie . . . . . .”. www.bruceduffie.com. Приступљено 2022-08-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леони_Рисанек&oldid=26916989”