Lična prava

Lična prava predstavljaju deo građanskih prava kojima se čoveku i građaninu obezbeđuje njegova privatna ličnost. Cilj ovih prava je da, u skladu sa zapadnoevropskom civilizacijom i tradicijom, obezbede u demokratskom društvu ulogu svakom pojedincu koji se formira kao ličnost i stiče politički subjektivitet kao građanin.

Lična prava mogu biti:

• Spoljašnja - kad se njima štiti fizička nepovredivost čoveka među kojima su pravo na život, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja i
• Unutrašnja - kad se njima štiti unutrašnja nepovredivost čoveka među kojima su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, sloboda nauke i umetnosti.

Ustavne garantije koje pojedinac ima prema, pre svega sudskoj i upravnoj vlasti, su trojake. To su garantije:

1. u vezi s lišenjem slobode,
2. poštovanja ljudske ličnosti i njenih prava u krivičnom i drugim pravnim postupcima,
3. u vezi s kažnjavanjem za kažnjiva dela i izricanjem osuda i kazni.

Pobrojane ustavne garantije štite ličnu slobodu čoveka od upravne i sudske vlasti. One, uzete zajedno, čine sistem ustavnih garantija jednog svojevrsnog habeas corpus act-a.

Nepovredivost čovekove ličnosti zajemčena je i posebnim ličnim pravima čiji je uživalac građanin, u koja ulaze: lična sloboda, pravo na život, sloboda kretanja i nastanjivanja, sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, sloboda nauke i umetnosti. Sva ova prava, slobode i nepovredivosti zajemčeni pojedincu obuhvataju se opštim pojmom lične slobode. Svi oni znače slobodu od državne vlasti, pa se zbog toga i nazivaju „slobode“ ili „nepovredivosti“.

U osnovi, budući zaštitnog karaktera, lična prava pripadaju tipu pasivnih prava čija je suština u slobodi od nečeg. Takvom slobodom ona omogućuju čoveku da sačuva i izrazi svoju privatnu ličnost. Sva lična prava predstavljaju ograničenja za državnu vlast. Ta ograničenja tiču se ili upravne ili zakonodavne vlasti, a ređe i sudske vlasti. Ona se uglavnom najviše odnose na upravnu vlast, pa je i njihov glavni cilj da pojedincu obezbede zakonitu upravu, onakvu kakva postoji u pravnoj državi, gde upravni organi ne vrše državnu vlast samovoljno, nego po napred postavljenim pravilima.

Lične slobode

• Lična sloboda znači, u stvari, pravo na ličnu bezbednost pa u izvesnoj meri odgovara anglosaksonskom pravu habeas corpus. Ta sloboda dalje znači da niko ne može biti lišen slobode niti pritvoren, osim u slučajevima i po postupku koji su utvrđeni zakonom. Lična sloboda ujamčena je prema sudskoj i upravnoj vlasti, ali ne i prema zakonodavnoj vlasti, pošto je lišenje slobode dopušteno u svim slučajevima koje je zakon predvideo.
• Pravo na život znači da je ljudski život neprikosnoven. Pravo na život je apsolutno u državama u kojima nema smrtne kazne. U vezi sa ovim pravom je i zabrana kloniranja ljudskih bića.
• Nepovredivost integriteta čoveka obuhvata nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta čoveka, njegove privatnosti i ličnih prava. Ona znači da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. U skladu s tim „svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti pod uslovom da se time ne krše prava drugih zajemčena Ustavom“.
• Pravo na pravnu ličnost obuhvata pravo na pravnu i poslovnu sposobnost i na izbor i korišćenje ličnog imena. Tako, svako lice ima pravnu sposobnost, a punoletstvom lice stiče i sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su.
• Nepovredivost stana prvenstveno znači da niko, uključiv i vlast, ne može preko volje držaoca stana ući u njegov stan, niti u njemu vršiti pretres. Za tako nešto je potrebno da budu ispunjene Ustavom ili zakonom predviđene formalnosti.
• Nepovredivost tajne pisama znači da niko, uključiv i vlast, ne sme otvarati privatna pisma, niti se upoznavati sa sadržinom drugih sredstava opštenja, osim lica kojima su oni upućeni. Od ove nepovredivosti se može, međutim, odstupiti samo na određeno vreme i to na osnovu odluke suda iz zakonom propisanih razloga.
• Pravo na zaštitu podataka o ličnosti je samo dodatna garantija nepovredivosti integriteta čoveka. Prikupljanje, obrada, korišćenje i zaštita podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
• Sloboda kretanja i nastanjivanja podrazumeva slobodu kretanja i nastanjivanja građana na celoj teritoriji države bez ikakvih ograničenja, osim onih ustanovljenih Ustavom. Niko građanima ne može ograničiti kretanje na toj teritoriji, niti ih može iseliti iz jednog mesta protiv njihove volje, odnosno prinuditi ih da borave u jednom mestu protiv svoje volje. Sloboda kretanja i nastanjivanja obuhvata i pravo građana da napuste zemlju i da se u nju vrate što predstavlja tzv. pravo na pasoš. Ne smatra se da su ograničenja ove slobode saobraćajni propisi o kretanju ljudi i vozila.
• Sloboda savesti i veroispovesti postavljena je na osnovama tzv. kancel paragrafa (Kanzelparagraph) i obuhvata slobodu javnog ispovedanja vere i vršenje verskih obreda, kao privatne stvari čoveka, kao i slobodu stvaranja verskih udruženja. Niko ne može biti oslobođen od svojih građanskih dužnosti i obaveza pozivajući se na propise svoje vere. Kancel paragraf je zabranjivao sveštenim licima da držeći propovedi sa predikaonice izražavaju mišljenje o necrkvenim pitanjima. Sloboda savesti je sloboda uverenja i moralnih predstava, što uključuje i slobodu da se veruje ili ne veruje u postojanje Boga.
• Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti obuhvata slobodu izražavanja nacionalne kulture i slobodu upotrebe svog jezika i pisma. Takođe uključuje i slobodu od izražavanja ovakve pripadnosti.
• Sloboda nauke i umetnosti sastoji se od slobode stvaranja i objavljivanja naučnih i umetničkih dela i garantovanja autorskih prava nosiocima ovih duhovnih proizvoda tj. moralnih i materijalnih prava njihovim stvaraocima u skladu sa zakonom.

Izvori

• Marković, Ratko, Ustavno pravo, Četrnaesto osavremenjeno izdanje, Beograd, 2010.
• Stojanović, Dragan M., Osnovna prava čoveka, Niš, 1989.
• Kelsen, Hans, La garantie judictionnelle de la constitution, Paris, 1928.
• Ustav Republike Srbije