Устав

Из Википедија

Устав је највиши општи правни акт у систему општих правних аката једне државе, који уређује најбитније односе у држави, а пре свега саму државну организацију и овлашћења државних органа, као и слободе и права грађана. Назива се још и основни закон.

Устав, по правилу, уређује три сфере (области) :

државно уређење,
друштвено-економске и политичке односе у држави,
слободе, права и дужности грађана у држави, однос према држави.

Устав се дели према облику у коме се доноси на:

писане
неписане (обичајни).

Према начину доношења и мењања,на:

чврсте (ригидне),
меке (флексибилне).

Према доносиоцу:

октроисани (подарени)
уставни пактови
устави који су резултат народне суверености

Садржај

1 Идеја и форма
2 Историја
3 Принцип уставности и законитости
- 3.1 Уставност
- 3.2 Законитост
4 Заштита уставности и законитости
5 Уставни суд
6 Устав Србије

[уреди] Идеја и форма

Идеја устава потиче по неким схватањима још из антике, али је интензивирана са теоретичарима друштвеног уговора и у току борбе за ограничење државне власти. Први устав у модерном смислу је Устав САД 1787. године, који је и данас на снази. Данас практично све земље на свету, са изузетком Велике Британије имају писане уставе.

Садржина устава (materia constitutionis) обухвата уређење највиших политичких институција у земљи, основна начела политичког режима и индивидуална и колективна права и слободе грађана којима се ограничава државна власт.

Власт која доноси и мења устав назива се уставотворна, а обично је њен носилац парламент уз посебан поступак и могућност коначне одлуке на референдуму.

[уреди] Историја

Земље које су први пут донеле уставе јесу

а од афричких земаља само Либерија 1847.

[уреди] Принцип уставности и законитости

[уреди] Уставност

Уставност у ширем смислу уставности подразумева да у једној држави постоје основна друштвена правна правила утврђена уставом као највишим правним актом те државе, каја обезбеђује да се државна власт организује и врши објективно, на основу тих правила. Нико не може имати више власти, односно овлашћења, наго што то предвиђају правна правила која су утврђена уставом.

Уставност у ужем смислу значи сагласност свих прописа (закона, уредби, одлука и друго).

[уреди] Законитост

Законитост у ширем смислу подразумева поступање свих на основу и у оквиру закона (принцип легалитета).

Законитост у ужем смислу Законитост подразумева да сви правни акти нижи од закона као што су уредбе, одлуке, правилници, наредбе, решења и други морају бити у складу са законом

[уреди] Заштита уставности и законитости

Механизми заштите уставности и законитости у свакој држави утврђени су уставом. Њих чине судови и други органи правосуђа, али установљава и посебне органе (као што су уставни суд и слично). Ови органи отклањају неуставне, односно незаконите правне акте укидањем, односно поништењем.

Без заштите уставности, односно законитости нема правне државе, односно владавине права.

[уреди] Уставни суд

Уставни суд у правном систему једне државе није у систему правосуђа (као редовни суд), већ је посебан државни орган који има уставом утврђене функције и надлежности.Овај ораган функционише по посебном поступку утврђеним уставом и законом. Акт које доноси уставни суд јесте решење (нпр поништењу одлуке локалне самоуправе).