Mau Mau (kartaška igra)

Mau Mau je kartaška igra za 2 ili više igrača, popularna u Nemačkoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Austriji, Brazilu, Holandiji i Poljskoj. Ova igra je deo šire porodice kartaških igara u kojima je cilj da se što brže reši svojih karti, kao npr. Mao, Osmica, Uno itd. U Srbiji i okolnim zemljama još se zove „Makao“. Igra se sa tradicionalne 32 ili 52 karte.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pravila za Mau Mau postoje bar od 1930-ih godina. Igra potiče iz Nemačke.

Cilj igre[uredi | uredi izvor]

Cilj igre je biti prvi koji ostaje bez karata. Pre nego što se ostane sa samo jednom kartom, mora se najaviti. Ako je poslednja karta žandar, mora se reći „Mau Mau“, jer u slučaju da se izađe s tom kartom svi rezultati se dupliraju.

Karte[uredi | uredi izvor]

Igra se sa standardnim „francuskim“ špilom, koji je na Balkanu najzastupljeniji, gde ima četiri znaka - tref, karo, herc i pik - ali se može igrati i sa tzv. nemačkim špilom, gde su znakovi žir, list itd. Može se igrati i sa malim špilom od 32 karte, a može i sa velikim od 52. U slučaju da ima više igrača (4 ili više), poželjno je koristiti 2 špila.

Pravila[uredi | uredi izvor]

Pre nego što delilac podeli karte, jedan igrač treba da preseče. Ako se na preseku nađe neka od jakih karti, može se uzeti. Može se uzeti maksimalno tri jake karte. Ako se i četvrta nađe da je specijalna-jaka karta, špil se mora ponovo promešati i sečenje ponoviti.^[1] Igračima se potom podeli svima po 5 ili 6 karti (zavisno od varijante)^[2]. Jedna karta se postavlja na sto okrenuta prema gore, i na nju će se igrati. Ostatak špila se takođe ostavlja na sto, i s njega će se vući karte. Zatim jedan po jedan igrač igraju.

Igrač može igrati neku od svojih karti ako se poklapa s poslednjom kartom na stolu. Dve karte se poklapaju ako imaju isti znak ili broj. Ako igrač nema čime igrati, mora vući jednu kartu sa špila na stolu. Ako ni nju ne može odigrati, mora reći „dalje“ i sledeći igrač je na redu. Kad se isprazni špil na stolu, karte sa gomile se mešaju, ostavlja se samo poslednja na vrhu, a preostale postavljaju kao novi špil za uzimanje.

Gorenavedena osnovna pravila su generalno ista u svim zemljama i lokalitetima. Međutim brojna dodatna pravila se razlikuju i mnoga su sklona dogovoru. To se najviše odnosi na tzv. „jake“ karte. Primeri jakih karti:

Žandar je džoker i može se igrati na svaku kartu, osim na drugog žandara. Igranjem žandara igrač treba reći koji znak - boja će odsad važiti na stolu
Dama obrće smer igre
Osmica preskače sledećeg igrača
Dvojka tref daje 4 karte sledećem igraču (ili prethodnom, zavisno od pravila)
Sedmica daje sledećeg igraču 2 karte (ili 3, zavisno od pravila), ali se može odbraniti drugom sedmicom, u kom slučaju se prenose 4 karte na sledećeg igrača itd.

Svaki put kad igraču ostaje jedna karta, mora reći ”zadnja” (ili nešto slično), da bi ostali igrači znali. Ako je zadnja karta žandar, mora reći „mau mau“, jer u slučaju takve pobede svi rezultati su dupli.^[3]