Mihailo Radović
Mihailo Radović | |
|---|---|
 Mihailo Radović, organizator Prvog srpskog ustanka na Zlatiboru | |
| Puno ime | Mihailo Radović |
| Datum rođenja | 1759. |
| Mesto rođenja | Ravni, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1822. (62/63 god.) |
| Mesto smrti | Ravni, Kneževina Srbija, Osmansko carstvo |
Mihailo Radović (1759—1822) bio je jedan od organizatora ustanka u užičkom kraju, 1804. godine i učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka.[1]
Preci Mihaila Radovića su iz Crne Gore i prilikom seobe najpre su se zadržali kod Priboja a odatle su se naselili, krajem 17. ili početkom 18. veka, u selo Ravni u užičkom kraju. Mihailo se rodio 1759. godine i veoma rano, kao dete od 4-6 godina, ostao bez roditelja koji su pomrli od kuge 1763-1765. godine.
Do Prvog srpskog ustanka živeo je i selu baveći se zemljoradnjom i stočarstvom. Kao vredan, preduzimljiv i razborit čovek stekao je priličan imetak i bio je poštovan i ugledan u svom selu i čitavom kraju.
Kad je izbio ustanak 1804. Mihailo je bio zreo čovek, imao je tada 45 godina. Bio je, nesumnjivo, jedan od organizatora ustanka u Knežini Rujno. Učesnik je, sa svojom borcima, u svim borbama u toku ustanka u užičkom kraju. Učestvovao je sa svojim ljudima u zauzimanju Užica 1805. godine. Već tada se istakao kao dobar junak „odlikujući se hrabrošću i pameću“, kako kaže Milan Milićević. Tada je postao starešina - knez na Zlatiboru. Istakao se i u borbama 1807. godine prilikom osvajanja užičke tvrđave. I u narednim godinama Radović je bio revnostan čuvar granice na jugozapadnom delu ustaničke Srbije. Stražario je na južnim padinama Zlatibora braneći ovaj kraj od iznenadnih turskih napada. Naročito se istakao u januaru 1808. godine kada su Turci na Božić na Talambasu pokušali da iznenade ustanike. Po dubokom snegu hrabri Radovićevi ratnici su potukli turske napadače. Na predlog Miloša Obrenovića, koji je bio komandant Užičke nahije, za ovaj podvig, Radovića su Karađorđe i Sovjet postavili za vojvodu zlatiborskog izdavši mu tom prilikom i diplomu. Takođe se istakao i u borbama vođenim protiv Sulejman-paše Skopljaka kada je ovaj 1809. sa 3.000 ljudi udario na Talambas gde se nalazio utvrđeni šanac.
Užički kraj 1813. nije bio izložen ozbiljnijim napadima Turaka. Po pozivu Karađorđa Radović je sa svojim borcima pohitaao u pomoć hrabrim braniocima na Ravnju i Zasavici. Tamo, međutim, nisu stigli jer su u valjevskom kraju saznali za srpski poraz.
Radović se istakao i u hvatanju hajduka kojih je u to vreme bilo u našem kraju. Takođe je po Karađorđevim zahtevima brinuo o obezbeđenju, hrane, ogreva, sena za potrebe užičkog grada.
Po slomu ustanka Radović nije pobegao preko granice. Ostao je u svom kraju sa svojim ratnicima krijući se u šumama Zlatibora.
Kada je posle Hadži Prodanove bune 1814. godine počelo komašanje u Srbiji i pripreme za akciju, Turci su radi sugurnosti u proleće 1815. iznenada pozvali i pohapsili viđenije ljude držeći ih kao taoce da u njihovim krajevima neće biti pobune. Među uhapšenima bio je i Mihailo Radović. Pošto se Jovan Mićić sa ustanicima približio Užicu, Turci su rešili da pohapšene poubijaju. Saznavži za tursku nameru zatvorenici su odlučili da pobegnu, spuštajući se niz zidine užičkog grada. Od njih četvorice spasli su se samo Radović i Maslać. Radović se odmah pridružio ustanicima.
Od 1815. do 1819. Radović se ističe kao starešina u užičkom kraju. U nekim dokumentima se pominje kao oberknez užičke nahije.
Usled bolesti od bubrega 1819. godine povlači se od državnih, javnih i vojnih poslova i živi u svom selu. Umro je 1822. godine u Ravnima gde je i sahranjen.
Mihailo Radović je tipičan narodni predstavnik u burnim vremenima srpskih ustanaka. Za razliku od nekih drugih vođa naših ustanaka koji su bili hajduci, ili četovođe hajdučkih družina, trgovci ili sveštenici, Radović je bio čovek iz naroda, seljak koji je samo svojim zalaganjem, poštenim radom i požrtvovanjem stekao veliki ugled i zaslužio poštovanje. Odlikovao se i hrabrošću i pameću i poštenjem (on iz državne kase, za razliku od nekih drugih vođa ustanka, nije primao nikakvu novčanu nadoknadu sem one za podmirivanje nužnih troškova). Milićević za njega kaže da je „revno pomagao napretku narodnom dok god je bio živ“. Uz sve ovo izdvajao se i velikom fizičkom snagom.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Zlatiborski vojvoda, oborknez Mihajlo”. Srpska narodna odbrana u Americi. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 23. 1. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
