Мушкарци без жена (knjiga)

Muškarci bez žene
Autor	Haruki Murakami
Zemlja	Japan
Jezik	Japanski
Žanr / vrsta dela	Zbirka kratkih priča
Klasifikacija
ISBN ?	978-4-16-390074-2

Muškarci bez žene (jap.女のいない男たち, Onna no inai otokotachi) je zbirka kratkih priča japanskog autora Harukija Murakamija prvi put objavljena 18. aprila 2014., prevedena je i objavljena na engleski jezik 9. maja 2017. godine. Priče su o muškarcima koji su tokom života gubili žene obično zbog drugih muškaraca ili smrti. Zbirka deli ime sa drugom po redu zbirkom kratkih priča Ernesta Hemingveja. U srpskom prevodu, objavljena je u izdanju izdavačke kuće Geopoetika

Sadržaj

Priča	Originalno objavljena na engleskom jeziku
"Drive My Car"	Freeman's
"Yesterday"	The New Yorker
„Samostalni organ"
„Šeherezada"	The New Yorker
„Kino"	The New Yorker
„Zaljubljeni Samsa"	The New Yorker
„Muškarci bez žene"

Radnja

"Drive My Car"

Kafuku, glumac veteran i udovac, unajmljuje dvadesetčetvorogodišnju vozačicu Misaki Vatari da ga vozi po Tokiju jer mu je oduzeta dozvola zbog vožnje pod uticajem alkohola i glaukoma. Tokom njihovog putovanja, Kafuku joj povremeno priča o svom glumačkom životu i vanbračnim vezama svoje pokojne supruge. Jedna priča uključuje kako se sprijateljio sa njenim poslednjim ljubavnikom, Takacukijem, sa namerom da mu naudi. Međutim, tokom njihovog šestomesečnog prijateljstva koje su uglavnom provodili u opijanju u lokalnim barovima, on nikada nije uspeo da izvuče bilo kakvu informaciju i umesto toga saoseća sa Takacukijevim zapažanjima. Takođe nikada ne sazna za motive prevare od strane svoje žene, nazivajući to „slepom tačkom“ u svom poznavanju nje. Nakon što je čula njegovu priču, Misaki primećuje da možda afere njegove žene nisu imale nikakve veze sa ljubavlju i da je to bio dovoljno dobar razlog da učini to. Nakon što je razmotrio ove predloge, on zaspi dok ona nastavlja da vozi.

"Yesterday"

Tanimura se seća vremena u svojim ranim dvadesetim kada je radio u restoranu sa svojim prijateljem Kitaruom. Kitaru ima nekoliko idiosinkrazija zbog kojih se njegova devojka Erika oseća nelagodno u njihovoj vezi; govori na Kansaj dijalektu uprkos tome što je ceo život proveo u Tokiju, ne želi da naporno uči uprkos tome što ima univerzitetske aspiracije, i čini se da je aseksualan oko nje. Jednog dana, Kitaru predlaže Tanimuri da ode na „sastanak“ sa Erikom, na šta Tanimura nevoljno pristaje. Na svom sastanku, oboje pričaju o svom ličnom životu. Tanimurina devojka nije mogla da mu se posveti, dok Erika priznaje da se viđa sa drugim muškarcem zbog Kitaruove apatije. Uprkos svojoj „nevernosti“, ona priznaje da Kitaru zauzima posebno mesto u njenom srcu i da ima živopisne snove o njima kao o paru. Tanimura prepričava svoje iskustvo sa njom Kitaruu tokom njihove sledeće smene, izostavljajući određene detalje. Nedelju dana kasnije, Kitaru daje otkaz i Tanimura gubi kontakt i sa Kitaruom i sa Erikom.

Šesnaest godina kasnije, u svojim tridesetim, Tanimura vidi Eriku na degustaciji vina. On otkriva da je oženjen, ali Erika je i dalje sama. Koliko ona zna, Kitaru je suši kuvar u Denveru i takođe je još uvek sam. On nastavlja da pita da li je imala seks sa muškarcem kojeg je spominjala na njihovom sastanku pre mnogo godina; ona odgovara da jeste, ali da to ničemu nije dovelo i da i dalje povremeno razmišlja o Kitaruu.

Naslov priče potiče od pesme Bitlsa "Yesterday" i kako se Tanimura, kada je čuje, seti Kitaruovog razigranog pogrešnog prevođenja stihova na „Kansaj dijalekat“.

„Samostalni organ"

Tanimura priča o jednom trenutku u svom životu kada je redovno igrao skvoš sa dr Tokaijem, pedesetdvogodišnjim estetskim hirurgom i neženjom koji nikada nije živeo dugo sa nekom ženom ili se, pak, zaljubio u ženu. Umesto toga, izlazi sa udatim ili posvećenim ženama jer ne želi da stupi u ozbiljnu vezu ni sa kim. Međutim, u poslednjih osamnaest meseci, razvio je osećanja prema tridesetšestogodišnjoj udatoj majci i pita Tanimuru za savet. Tokom njihovog razgovora, Tokai pominje kako ga muči pitanje: „Ko sam ja na ovom svetu?“ i prepričava priču o jevrejskom lekaru koji je izgubio sve osim života u Aušvicu i kako je to mogao biti on. Tokai takođe primećuje da prvi put u životu oseća bes.

Tokai iznenada prestaje da dolazi u teretanu ubrzo nakon toga i tek dva meseca kasnije Tanimura saznaje za Tokaijevu smrt od njegovog kancelarijskog asistenta Gotoa; dogovaraju se da se sastanu i razgovaraju o Tokaiju. Goto priča kako je doktor iznenada promenio navike na poslu: odavao je drugačiju auru nego ranije. Nakon što je Tokai prestao da se pojavljuje na poslu, Goto postaje zabrinut i odlazi u Tokaijev stan i nalazi ga slabog i prikovanog za krevet. Saznaje da je Tokai odustao od života nakon što je žena koju on voli napustila i njega i svog muža zbog trećeg ljubavnika. Tokai, bolestan od ljubavi i slomljenog srca, osuđuje sebe na sporu smrt od anoreksije . Goto na kraju daje Tanimuri skvoš reket koji je Tokai želeo da on ima i traži od Tanimure da ne zaboravi Tokaija.

Naslov priče potiče od Tanimurinog sećanja na Tokaijevo zapažanje da žene imaju „nezavisan organ“ koji im omogućava da lažu čiste savesti.

„Šeherezada"

U nemogućnosti da izađe iz svog stana, Habara se za hranu oslanja na medicinsku sestru koju naziva „ Šeherezada “. Uprkos tome što je udata i ima decu, ona ga redovno posećuje da bi imala seks sa njim; posle svake sesije, ona mu priča priču. Takođe napominje da je u prethodnom životu bila lampuga i da se ponekad seća mora.

Tokom nekoliko susreta, Šeherezada priča kako je bila ludo zaljubljena u dečaka iz srednje škole, toliko da je nekoliko puta diskretno upadala u njegovu kuću pomoću skrivenog ključa ispod otirača tokom školskih časova. Dok je unutra gledala njegove stvari, ležala na njegovom krevetu i „menjala“ svoje stvari za njegove, previše se plašila da ne ispadne provalnik. Prilikom prve dve posete menja tampon za olovku, a zatim tri pramena sopstvene kose za malu fudbalsku značku. Prilikom svoje treće posete, ona konačno ukrade jednu od njegovih iznošenih košulja. Sećajući se koliko je bila zaljubljena u njega u to vreme, ona traži od Habare da ponovo ima seks sa njom; on smatra da je ova sesija strastvenija od bilo koje druge.

Po povratku na svoju četvrtu provalu, Šeherezada primećuje da su se brave promenile i nevoljno se vraća redovnom školovanju. Na kraju, ona polako zaboravlja dečaka, ali tokom škole za medicinske sestre, ponovo je videla dečaka kroz dečakovu majku. Primetivši da je veče pred njima, ona kaže Habari da će mu ispričati okolnosti tokom sledeće posete. Željan, ali oprezan, on pristaje, ali te noći u krevetu brine se da je više nikada neće videti.

„Kino"

Kino, uz pomoć svoje tetke u penziji, odlučuje da otvori bar nakon što otkrije da ga žena vara. U početku se niko ne pojavljuje osim mačke, koju on pušta da ostane na neodređeno vreme. Nedelju dana kasnije, misteriozni čovek, Kamita, počinje da posećuje bar jer smatra da je ova ustanova umirujuće mesto za čitanje. Nešto kasnije, dve mušterije izazivaju galamu i Kino ih zamoli da odu. Oni reaguju preteći, ali Kamita insistira da odu, a oni se prema njemu ponašaju krajnje neprijateljski. Tri mušterije izlaze napolje, a nedugo zatim se vraća Kamita i kaže da ti ljudi više neće uznemiravati Kina.

Nedelju dana kasnije, Kino primećuje određenu ženu koja često posećuje bar, ali ovom prilikom njen muški pratilac je odsutan; ona ga zanima zbog njihove zajedničke naklonosti prema džezu. Nakon što su svi otišli, ona mu otkriva svoje telo; ima mnogo ožiljaka, rezultat opekotina od cigareta. Nakon toga imaju seks cele noći u Kinovoj spavaćoj sobi na spratu.

Nakon što je njegov razvod okončan, njegova žena dolazi u njegov bar da reši nekoliko preostalih nerešenih stvari. Ona mu se izvinila, ali Kino ne može ni da razume značenje tog izvinjenja. Nešto kasnije, mačka nestaje i ne vraća se; umesto toga počinju da se redovno pojavljuju zmije. Zove tetku za savet, a ona sugeriše da bi to mogao biti znak. Kamita se vraća i govori mu da je radio za njegovu tetku i insistira da privremeno zatvori bar i ode na put u potragu za dušom. Tokom svog putovanja, vidi ljude srećne koji rade svakodnevni posao i pita se o svom životu. Tokom noći kada primeti da mu čudno kucaju na vrata, pomiri se sa tim da mnogo dugo živi u apatiji.

„Zaljubljeni Samsa"

Gregor Samsa (lik iz dela „Metamorfoza" Franca Kafke) se budi u spavaćoj sobi dvospratnice, siguran ko je, ali nije siguran u okolinu. Gladan je, pa silazi u kuhinju. Hrana je već pripremljena na trpezi, pa on pojede sve. Tada primeti da je go, pa pretražuje kuću dok ne nađe odeću.

Kada zazvoni zvono, on otvara vrata i ugleda mladu, grbavu bravarku koja kaže da je došla da popravi bravu u kući. Oklevajući, on joj kaže da je potrebno popraviti jednu bravu u sobi na spratu. Dok su pričali, Samsa primećuje da nije u stanju da razume neke od uobičajenih reči koje ona koristi. Kada mu ona kaže da treba da odnese bravu svojoj bravarskoj porodici na dalju popravku, on je pita zašto tako često okreće ruku. Kaže da joj je grudnjak neudoban; dok mu to govori, primećuje da ima vidljivu erekciju. Uvređena, ona ga prezire pre nego što on kaže da nema pojma šta se dešava. Pre nego što je otišla, on je pita da li bi mogla da se vrati kako bi razgovarali, pošto on ne zna gde se nalazi. Ona kaže da možda to može učiniti kada mu vrati bravu, pre nego što se vrati nazad svojoj porodici u okupirani Prag.

„Muškarci bez žene"

Neimenovani narator prima telefonski poziv usred noći i govore mu da je njegova bivša ljubavnica, koju on naziva M, izvršila samoubistvo, a pozivalac je bio M-in muž. On je jako teško prihvatio ovu vest.

Narator priča kako zamišlja sebe da upoznaje M kada su imali četrnaest godina. Traži od nje gumicu na času, a ona svoju polomi na pola i daje mu komad; ovaj susret mu prija srcu. Zatim mu slomi srce bežeći sa mornarima koji obećavaju da će joj pokazati svet. On je juri, ali nikada ne uspe da je sustigne.

Zapravo, on ju je poznavao tek oko dve godine, viđali su se samo nekoliko puta mesečno. Ona voli muziku u liftovima i uvek pušta "A summer place" kada imaju seks. On napominje da zbog njene smrti sada sebe smatra drugim najusamljenijim muškarcem na svetu, posle njenog muža. On je takođe u stanju zvanom „Muškarci bez žene“, u periodu iznenadne i intenzivne bede nakon što muškarac sazna za smrt voljene žene.