Nacional-demokratska partija Nemačke

Nacional-demokratska partija Nemačke Nationaldemokratische Partei Deutschlands – Die Volksunion
Logo partije
Predsednik	Frank Franc
Generalni sekretar	Aleksander Najdlajnd
Osnovana	28. novembar 1956.
Sedište	Nemačka
Novine	Nemački glas (Deutsche Stimme)
Mladi ogranak	Mlade nacionaldemokrate
Broj članova  (2018)	4.000
Ideologija	Nemački ultranacionalizam, Pan-germanizam, Neonacizam
Politička pozicija	Ekstremna desnica
Međunarodno članstvo	Evropski nacionalni front
Boje	crvena, bela
Bundestag	0 / 709
Evropski parlament	0 / 96
Zastava stranke
Veb-sajt
npd.de

Nacional-demokratska partija Nemačke (nem. Nationaldemokratische Partei Deutschlands, NPD) je nemačka nacionalistička krajnje desničarska partija. Njen predsednik je Frank Franc.

Istorijat

Nacional-demokratska partija (u daljem tekstu NDP) je osnovana 28. novembra 1964. godine kao naslednik Partije nemačkog carstva (Deutsche Reichspartei, DRP). Na prvim izborima na kojima je učestvovala 1969. godine osvojila je 4,6% glasova što je bilo nedovoljno za ulazak u parlament, ali je zato osvojila veliki broj glasova na pokrajinskom nivou pa je tako uzela učešće u parlamentima Bavarske, Saksonije, Hesa i drugih.

Kada se Hrišćansko-demokratska unija udaljila sa desničarskih pozicija veliki broj njenih funkcionera i članstva je prešao u NDP. Politički protivnici u to vreme su tvrdili da poseduju deklaraciju kojom NDP potvrđuje da je zakonski naslednik NSDAP-a, i proglasili su članove i vođstvo NDP-a ekstremistima i neonacistima, i te etikete i dan danas nose.

Osnivač NDP je Fridrih Tilen, a kasniji lideri su bili Adolf von Taden, Martin Musgung i Ginter Dekrert.

Kontroverze, članstvo i aktivnosti NDP-a

NDP je u mnogim medijima okvalifikovana kao neonacistička organizacija zbog protivljenja emigraciji i forsiranju bele rase, ali zvanični NDP se ograđuje od politike nacional-socijalizma i sebe naziva modernim nemačkim nacionalistima, nacional-demokratama koji se bore za čast nemačkog naroda i države.

Politički protivnici je nazivaju smeđom strankom, aludirajući na neonacizam NDP-a. Nemačke bezbednosne službe je smatraju opasnošću za ustavni poredak i mir u državi. Tokom 2003. godine ispao je skandal kada se ispostavilo da je tadašnja vlast u Nemačkoj ubacila agente provokatore u njene redove.

Članstvo NDP-a se procenjuje na 10 hiljada članova, a kao glavno uporište nacional-demokrata smatra se istok Nemačke, odnosno područje bivšeg DDR-a gde ima relativno veliki broj pristalica uglavnom među siromašnima, mahom omladinom i penzionerima.

Zajedno sa drugim nacionalističkim nemačkim partijama poput Republikanaca (Die Republikaner) i Nemačke narodne unije (DVU) NDP osvaja na pokrajinskim i lokalnim nivoima i do 20% glasova, dok na sveobuvhatnom saveznom uvek nastupa samostalno i osvaja blizu 5% glasova koliko joj treba da uđe u parlament.

Kada su nemačke vlasti 2005. godine obeležavale 60 godina od oslobođenja nacističkog logora Aušvic, NDP je u javnost prezentovala naučnu analizu o nepostojanju holokausta, optuživajući Ameriku za holokaust prilikom bacanja atomskih bombi na Japan, zbog kojih i dan danas svet ima problema. U toj naučnoj analizi, NDP ne negira postojanje genocida kao masovnog ubijanja, ali smatra da holokaust koji u sociološkom smislu predstavlja totalno uništenje, nije bilo jer nijedan narod tokom 2. svetskog rata nije istrebljen. Takođe ne prihvata nametanje krivice nemačkom narodu za zločine nacističke partije, već pojedincima. Nacional-demokrate su organizovali i protestne šetnje zbog američkog bombardovanja Drezdena u 2. svetom ratu optuživajući SAD za terorizam i masakr nad nedužnim ljudima: ženama, decom i starima.

NDP je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine u Lajpcigu, organizovala marš u znak podrške Iranskom nacionalnom timu i iranskom lideru Mahmudu Ahmadinedžadu. Takođe NDP je tada i osudio prijem igrača koji nisu nemačkog porekla u nacionalnu fudbalsku reprezentaciju.

NDP je jedina u Nemačkoj podigla glas protiv nelegalne nezavisnosti Kosova i Metohije, pa je organizovala marš i miting u znak podrške Srbima. Na skupu u Berlinu na kojem je prisustvovalo oko tri hiljade ljudi mahom mladih, okupljenima su se obratili lideri NDP, a posebnu besedu je pripremio član predsedništva NDP doktor Frings, koji je više puta boravio u Srbiji i na Kosovu i Metohiji obilazeći pravoslavne manastire.

Doktor Frings je između ostalog na tom skupu izjavio: Samo da kažem Albancima, kojih sigurno ima ovde na skupu, koji su se civilno/neupadljivo preobukli: zar vi stvarno ozbiljno mislite, da ste vi kroz proglašenje sad stvarno nezavisni? Smešno. Pogledajte samo zastavu, Albanci pogledajte. Da li je to možda albanska zastava? Nije. Kakva je to zastava? Plava pozadina, područje Kosova i zvezdice. Šest zvezdica, zar to ne poznajemo? Šta je to? To su slobodnozidarski simboli, pentagrami. Sramota. Ko još ima ove zvezdice? EU, oni imaju 12 zvezdica. Gde ih još ima? Na američkoj zastavi. I pogledajte kontekst, ko planira to otcepljenje. To je koncept kako se narodi zavađaju. I za to bih vas molio, ne upadajte u tu zamku. Budite mirni, oni koji sve to planiraju, imaju postavljene provokatore među vama. Oni hoće da vi napadate Albance. Nikako to ne radite, to je zamka. Oni samo hoćeju da nastupe kao spasioci, tamo neki sa strane, koji se samo smeškaju: „vidite ovde, mi smo jedini, koji mogu situciju da srede“ i onda usput ćete i sopstvenu nezavisnost izgubiti. I to je moja glavna poruka vama s moje strane kao Nemac. Zbog toga još jednom ukratko: plan je da se narodi zavade, onda Evropu kao javnu kuću za jednu svestku diktaturu uspostaviti, da bi nacije nestale i time put bio slobodan za svetsku diktaturu. To je dugotrajan plan i to morate da razumete.

NDP je podržala Rusiju u ratu sa Gruzijom u Južnoj Osetiji 2008. godine.

Pobedu Baraka Obame na izborima u Americi, NDP je prokomentarisao kao pobedu Jevreja i crnaca nad belim svetom.

Pored predsednika NDP-a Uda Voigta, visoki funkcioneri stranke su još i Horst Mahler, Jurgen Gansel, Holger Apfel, Frank Šverd, Klaus Biler.

Članica je Evropskog nacionalnog fronta, zajedno sa Novom desnicom iz Rumunije, Falangama iz Španije, Novom snagom iz Italije, Zlatnom zorom iz Grčke i drugim sličnim strankama.

Programska opredeljenja i ciljevi

NDP se zalaže za ujedinjenje Nemačke, Austrije i Švajcarske u jednu državu. Takođe veliki fokus NDP je i na protivljenju globalizaciji, NATO paktu i Evropskoj uniji. NDP smatra da je EU tamnica naroda, i da Evropa treba da bude slobodna, a evropske države u rukama svojih nacija pod nacionalnim suverenitetom.

NDP svoju političku doktrinu gradi kroz takozvani treći put, odnosno žele da budu treća stranka. Oštri su kritičari liberalnog kapitalizma i komunizma. Proteklih godina vrh NDP se fokusirao na rešavanju socijalnih i ekonomskih pitanja, tražeći alternativu kapitalizmu i socijalizmu, i pokušava da se distancira od ektremizma kome su pojedini članovi stranke privrženi.

Stranka kao svoje boje koristi crnu, belu i crvenu, to jest zastavu Nemačkog Rajha. Slogan NDP je: nacionalna sloboda-socijalna pravda-rasni identitet.

Pet tačaka glavnih programskih ciljeva NDP na poslednjim izborima su bili:

Ujedinjenje nemačkog naroda u jednu državu i očuvanje bele Nemačke; Centralizacija države, odgovorna i časna vlast; Socijalna pravda i jaka nacionalna ekonomija, a ne liberalni kapitalizam i komuna; Nemačka armija, a ne NATO pakt — Evropa nacija, a ne Evropska unija; Borba protiv cionističke okupacije i Novog svetskog poretka;

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Evropski nacionalni front zvanična veb strana Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2006)