28. новембар

28. новембар (28.11.) је 332. дан године по грегоријанском календару (333. у преступној години). До краја године има још 33 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1520. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан упловио у Пацифик, прошавши из Атлантског океана кроз мореуз који сада носи његово име.
• 1821. — Панама прогласила независност од Шпаније и придружила се Колумбији.
• 1830. — У Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије. Турци су након тога продали своја имања Србима и напустили Београд.
• 1905. — Ирски националиста Артур Грифит основао у Даблину партију Шин Фејн, чији је главни задатак била борба за осамостаљење Ирске од Велике Британије.
• 1908. — Експлозија у руднику угља у Мариани у Пенсилванији однијела 154 жртава.
• 1912. — Албанија прогласила независност од Отоманског царства.
• 1919. — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.
• 1920. — У Краљевини СХС одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких места. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.
• 1941. — Црвена армија у Другом свјетском рату избацила њемачке трупе из Ростова.
• 1942. — У пожару који је уништио ноћни клуб "Цоцоанут Грове" у америчком граду Бостон погинуло 491 особа.
• 1943. — У Техерану су у Другом свјетском рату, на првом заједничком састанку, совјетски лидер Јосиф Стаљин, предсједник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил разматрали отварање другог фронта у Европи, операције на источном фронту, послијератно уређење Европе и питање Југославије. Договорено је да се Југославија обнови "у потпуном територијалном интегритету и независности, с тим што ће питање њених западних граница бити ријешено послије рата".
• 1950. — У Београду је основан Музеј позоришне уметности Србије.
• 1962. — Група усташких терориста напала Представништво ФНРЈ у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Овом прилком рањено је двоје службеника амбасаде - Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић, премунио је 13 дана касније у болници у Бону, а потом је проглашен за народног хероја Југославије.
• 1954. — Ернесту Хемингвеју додијељена Нобелова награда за књижевност.
• 1960. — Мауританија добила независност до Француске.
• 1964. — У Хановеру основана "Натионалдемократисцхе Партеи Деутсцхландс" (НПД).
• 1971. — Припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар" убили су јорданског премијера Васфи Тела у Каиру, где је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.
• 1975. — Фретилин (Револуционарни фронт за независност Источног Тимора) прогласио је независност од Индонезије и оснивање Демократске републике Источни Тимор.
• 1979. — Новозеландски авион "DC-10" ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживио нико од 257 путника и чланова посаде.
• 1986. — Одржана званична прослава отворења височке дворане утакмицом између РК Босна (Високо) и РК Борац (Бања Лука).
• 1987. — Приликом пада јужноафричког авиона "Боинг 747" у Индијски океан близу Маурицијуса погинуло је свих 160 путника и чланова посаде.
• 1989. — Индијски премијер Раџив Ганди дао оставку послије пораза на изборима.
• 1994. — Норвежани на референдуму одбили да се прикључе Европској унији.
• 1996. — Генерал Ратко Младић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 25. јула 1995, формално је смјењен с мјеста команданта Главног штаба Војске Републике Српске. Младић је на том мјесту био од 12. маја 1992.
• 2000. —

• Украјински политичар Олександер Мороз јавно је оптужио предсједника Леонида Кучму за судјеловање у убиству новинара Георгија Гонгадзеа.
• Холандски парламент је одобрио закон којим се допушта еутаназија и самоубиство уз помоћ лекара. Тиме је Холандија постала прва земља која је легализовала такву праксу.

• 2002. — 200-милионити туриста посјетио Ајфелов торањ.
• 2004. — У експлозији гаса у руднику угља Цхењиасхан на сјеверу Кине живот је изгубило 166 рудара.
• 2005. — Израелски медији саопштиле главне тачке државног плана израелске политичке партије Кадима

Рођења

• 1632. — Жан Батист Лили, фрнцуски композитор италијанског порекла.
• 1757. — Вилијам Блејк, енглески сликар, бакрорезач и писац.
• 1820. — Фридрих Енгелс, немачки филозоф.
• 1829. — Антон Григорјевич Рубинштајн, руски клавирски виртуоз и композитор.
• 1907. — Алберто Моравија, италијански књижевник.
• 1909. — Александар Ранковић, српски политичар. († 1983.)
• 1950. — Ед Херис, амерички глумац.
• 1967. — Ана Никол Смит, америчка манекенка и глумица († 2007.)
• 1988. — Адријан Родригез, шпански глумац и певач (Санта Хуста Клан).
• 1992. — Адам Хикс, амерички глумац

Смрти

• 1870. — Фредерик Базиј, француски сликар (*1841.)
• 1878. — Ђура Јакшић, српски сликар, песник и приповедач.
• 1916. — Никола Спасић је био српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар
• 1939. — Џејмс Нејсмит, канадски изумитељ кошарке (*1861.)
• 1943. — Бошко Буха, народни херој
• 1943. — Иво Лола Рибар, народни херој
• 1945. — Двајт Дејвис, амерички тенисер и политичар.
• 1954. — Енрико Ферми, италијански физичар. (*1901).
• 2010. — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (* 1926.)
• 2011. — Анте Марковић последњи премијер СФРЈ и први председник бившег Савеза реформских снага Југославије.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар