Јужна Осетија

Из Википедија

Јужна Осетија (осетски: Хуссар Ирыстон, Хусар Иристон; грузијски језик: სამხრეთ ოსეთი, Самхрет Осети; руски: Южная Осетия, Јужнаја Осетија) је де факто независна република, која је обухваћена међународно признатим границима Грузије. Иако је ова бивша совјетска аутономна област прогласила своју независност и контролише значајним делом регије, њено одвајање од Грузије није признала ни једна међународна организација (као УН, ОСЦЕ, ЕУ итд.) нити земља, те се ово подручје де јуре гледа као на део Грузијске регије (мкхаре) Шида Картли. Грузија не признаје Јужну Осетију ни као засебно подручје нити као независан ентитет, те се ово подручје назива или по историјском средњевјековном имену Самачабло или, од недавно, називом регија Цхинвала (по главном граду подручја).

Садржај 1 Политички статус 2 Историја 2.1 Ранија историја 2.2 Јужна Осетија под Русијом и СССР-ом 2.3 Грузијско-осетски сукоб 3 Географија 4 Економија 5 Извори 6 Спољашње везе

[уреди] Политички статус

Уједињене нације, Европска Унија, ОСЦЕ, НАТО и већина земаља света признају Јужну Осетију као интегрални део Грузије. Ипак, ова де фацто независна република којом управља сецесионистичка влада одржала је други референдум о независности^[1] 12. децембра 2006. године, након првог референдума из 1992., којег међународна заједница није сматрала ваљаним^[2]. По очекивањима, већина гласача је гласала за независност од Грузије. Ипак, овај референдум нису међународно признали УН, ЕУ, ОСЦЕ, НАТО и Руска Федерација, због недостатка суделовања етничких Грузијаца и због сумњиве законости референдума којег није признала средишња власт у Тбилисију^[3]. Уз овај сецесионистички референдум, одржани су и избори у подручјима Јужне Осетије које контролише Грузија и на којима је Дмитри Санакоев изабран као алтернативни председник Јужне Осетије^[4].

[уреди] Историја

[уреди] Ранија историја

Осети су потомци племена која су говорили иранским језицима из средишње Азије. Њихово покрштавање се одвијало у раном средњем веку под грузијским утицајем. За време монголске владавине истерани су са својег подручја јужно од реке Дон у данашњој Русији, те делимично мигрирали на и преко кавкаских планина у Грузију где су основали три подручне целине^[5]. Дигор на западу је потпао под утицај Кабардинаца који су увели ислам. Туалаг на југу је постао оно што је данас Јужна Осетија, дио повијесне грузијске кнежевине Самачабло у коју су се Осети склонили од монголских освајача. Ирон на сјеверу је постао оно што је данас Северна Осетија, под руском влашћу је од 1767. Данас су већина Осета хришћани (око 61%), са значајном муслиманском мањином.

[уреди] Јужна Осетија под Русијом и СССР-ом

Јужну Осетију и Грузију, Русија је анексирала 1801. године и уклопила у Руско Царство. Након револуције у Русији, Јужна Осетија је постала део мењшевистичке Грузијске Демократске Републике, док је северни део укључен у Теречку совјетску републику. У овом подручју се 1920. године, догодио сукоб између грузијских владиних снага и осетских снага које су предводили осетски и грузијски бољшевици. Совјетска грузијска влада коју је основала 11. Црвена армија, створила је Јужноосетску аутономну област у априлу 1922.

[уреди] Грузијско-осетски сукоб

Напетости у регији почеле су расти растом национализма код Грузијаца и Осета 1989. године. Пре ових напетости, обе заједнице живеле су у миру, изузев 1920. годину, те је у друштву постојао велики број брачних заједница између два народа.

Исте године, Јужноосетска народни фронт (Адемон Никхас) почела је захтевати уједињење са Северном Осетијом као меру заштите осетијске аутономије. 10. новембар 1989., Јужноосетско врховно веће одобрило је уједињење Јужне Осетије с АССР-ом Северном Осетијом, која је део Русије. Дан касније, грузијски парламент је из револта укинуо аутономију Јужној Осетији, те забранио новине и демонстрације.

Након независности Грузије 1991., под водством националистичког вође Звиада Гамсахурдије, грузијска влада прогласила је грузијски језик као једини службени језик у земљи. У совјетско време је уз грузијски, службени језик био и руски, што је истакнуто уставима из 1936. и 1979. године. Ово је изазвало велику узбуну у Јужној Осетији, чије вође су захтевале и употребу осетског у њиховој земљи. Осетска мањина је и даље захтевала већу аутономију, што није одобравала грузијска власт. Током 1991. године, избили су разни насилни инциденти током којих су нападнута многа јужноосетијска села, те грузијске куће и школе у Цхинвалију. Црни билас ових сукоба чини око 1000 погинулих те од 60 000 до 100 000 избеглица који су побегли или у Северну Осетију или у Грузију. Многи Осети из Јужне Осетије су се населили у ненасељена подручја Северне Осетије из којих је 1944. Стаљин избацио Ингуше, што је довело до сукоба између Осета и Ингуша о боравку на бившем ингушком подручју. Само 15% укупне популације Осета данас живи у Јужној Осетији.

1992. године, Грузија је пристала на прекид ватре како би избегла веће сукобе с Русијом. Грузијска и јужноосетијска влада су пристале на споразум којим се избегава насиље, а Грузија је пристала не уводити санкције против Јужне Осетије. Тада су основане осетијске, руске и грузијске мировне снаге. 6. новембар 1992. године, ОСЦЕ је покренуо мисију у Грузији којом се надзиру мировне операције. У раздобљу до средине 2004. године, ситуација у Јужној Осетији је била релативно мирна. У јуну 2004. започеле су нове напетости узроковане грузијским акцијама против шверца у регији. Догађали су се разни случаји напада, бомбардовања и узимања таоца у којима је погинуло или рањено десетине људи. Прекид насиља је поновно договорен 13. августа, али је често био нарушаван. Тренутна ситуација у регији је мирна, иако напета, будући да је Грузија од Македоније, Бугарске и Украјине купила знатан ратни арсенал, а један део њезне војске обучавају маринци из САД-а.

[уреди] Географија

Јужна Осетија покрива подручје од 3,900 км² на јужној страни Кавказа, те је планинама одвојена од Северне Осетије (дела Русије), те се протеже јужно скоро до реке Мтквари у Грузији. Подручје је врло брдовито, те се већина територија налази изнад 1 000 метара.

[уреди] Економија

Економија је добрим делом заснована на пољопривреди, иако је обрађено само 10% територије. Највише се узгајају житарице, воће и вино. Шумарство и узгој стоке је такође развијен, индустрија постоји посебно око главног града Цхинвалију.

Након рата с Грузијом у 1990-има, економско стање у Јужној Осетији постало је тешко. Запосленост и залихе су ретки. Грузија је прекинула снабдеевање електричном енергијом, па је Јужна Осетија била присиљена направити далеководе до Северне Осетије. Већина становништва преживљава од пољопривреде. Због економских проблема, нејасне политичке будућности, хиљада избеглица и илегалне трговине дрогом и оружјем регија је постала поновно нестабилна задњих неколико година. Практично једино важно економско добро Јужне Осетије је контрола над тунелом Роки који повезује Русију и Грузију и од којег јужноосетијска влада добија скоро трећину буџета убирањем царина на робни промет.

[уреди] Извори

1. ^ Niko Mčedlišvili: Georgian rebel region to vote on independence, 11. септембра 2006.
2. ^ http://www.civil.ge/eng/article.php?id=13522
3. ^ http://www.cnn.com/2006/WORLD/europe/11/13/sossetia.independence.ap/index.html
4. ^ http://www.caucaz.com/home_eng/breve_contenu.php?id=279
5. ^ David Marshall Lang, The Georgians, New York, p. 239

[уреди] Спољашње везе

• Special South Ossetia on Caucaz.com Недењно интернет изданје о Јужном Кавказу
• Fotografije i priče iz Južne Osetije
• Osetija-povijest, kultura, politika, vijesti
• BBC overview of South Ossetia
• Dva referenduma i dva predsednika u Južnoj Osetiji