Nacističko spaljivanje knjiga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spaljivanje knjiga u Berlinu, 10. maj 1933.
Veliki broj ljudi okupio se na trgu „Opernplatz“ u Berlinu 10 .maja 1933. Među knjigama koje su toga dana spaljene bila je i knjiga Hajnriha Hajnea „Almansor“, u kojoj je pesnik zapisao „Tamo gde spaljuju knjige na kraju će spaljivati i ljude“.[1]
Nacisti spaljuju knjige na trgu „Opernplatz“ u Berlinu.
Konfiskovane knjige su vozilima dopremane do mesta spaljivanja.
Spomenik posvećen sećanju na paljenje knjiga ispred gradske većnice u Frankfurtu.

Nacističko spaljivanje knjiga je bila kampanja vlasti Nacističke Nemačke čiji je cilj bio da se ceremonijalno spale sve knjige koje su bile u suprotnosti sa nacističkom ideologijom. Kampanja je pokrenuta 1933, ubrzo nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj. Na meti su se našle knjige jevrejskih, marksističkih i pacifističkih pisaca, a sve u sklopu „akcije protiv nenemačkog duha“.

Kampanja[uredi | uredi izvor]

Dana 6. aprila 1933, glavni ured za štampu i propagandu Nemačke studentske organizacije proglasio je nacionalnu „akciju protiv nenemačkog duha“, čiji je vrhunac bilo „čišćenje“ književnosti vatrom. Studentska organizacija je pripremila dvanaest teza, koje su bile asocijacija na 95 teza Martina Lutera, kao i na spaljivanje „nenemačkih“ knjiga tokom Festivala u Vartburgu na 300. godišnjicu objavljivanja Luterovih teza. Ove teze su pozivale na „čisti“ nacionalni jezik i kulturu. U tezama se takođe napadao „jevrejski intelektualizam“, navodila potreba za „pročišćenjem“ nemačkog jezika i književnosti, te zahtevalo da univerziteti budu centri nemačkog nacionalizma. Studenti su opisivali „akciju“ kao afirmaciju tradicionalnih nemačkih vrednosti i kao odgovor na svetsku jevrejsku „klevetničku kampanju“ protiv Nemačke.

Kampanja je dostigla vrhunac 10. maja 1933, kada su studenti spalili više od 25.000 tomova „nenemačkih“ knjiga. Prethodno su 6. maja članovi studentske organizacije provalili u nekoliko biblioteka kao i u zgradu Instituta za seksologiju, koji je vodio Magnus Hiršfeld. Sve knjige iz biblioteke instituta su zaplenjene a četiri dana kasnije i uništene.

U noći 10. maja, u većini univerzitetskih gradova, nacionalistički studenati su marširali sa bakljama protiv „nenemačkog duha“, pozivajući visoke nacističke zvaničnike, profesore, rektore i studentske vođe da se obrate učesnicima. Na mestima na kojima su se okupili, studenti su bacali neželjene knjige u vatru, a sve je praćeno radosnim ceremonijama, muzikom i igrom. U Berlinu se na trgu „Opernplac“ okupilo oko 40.000 ljudi.[1] Njima se obratio Jozef Gebels, koji je održao svoj čuveni govor „Ne moralnoj dekadenciji i iskvarenosti“:[2]

Era ekstremnog jevrejskog intelektualizma je sada pri kraju. Prodor nemačke revolucije je ponovo očistio prepreke na nemačkom putu... Budući nemački čovek neće biti samo čovek knjige, već i čovek karaktera. U tom pravcu želimo da vas obrazujemo. Kao mladi ljudi, da već imate hrabrosti da se suočite sa nemilosrdnim bljeskom, ​​da prevaziđete strah od smrti, i da povratite poštovanje za smrt - to je zadatak ove mlade generacije. Vi ispravno radite što u ovom ponoćnom satu predajete plamenu zli duh prošlosti. Ovo je jako, veliko i simbolično delo - delo koje treba da poruči svetu sledeće: ovde intelektualni temelj novembarske republike tone u zemlju, ali će se iz ovih ostataka trijumfalno uzdići feniks novog duha.

Nisu sve knjige spaljene 10. maja, kako je Nemačka studentska organizacija planirala. Neke ceremonije spaljivanja su odložene za nekoliko dana zbog kiše, dok su neke održane na dan letnje dugodnevnice.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b 1933 Book burnings, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. ^ The History Place - World War II in Europe Timeline: May 10, 1933 - Nazis Burn Books in Germany, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barbian, Jan-Pieter (1995). Literaturpolitik im "Dritten Reich": Institutionen, Kompetenzen, Betätigungsfelder. München. ISBN 978-3-423-04668-8. 
  • (jezik: engleski) Beyerchen, Alan. „Anti-Intellectualism and the Cultural Decapitation of Germany.“, The Muses Flee Hitler: Cultural Transfer and Adaptation, 1930-1945, edited by Jarrell C. Jackman and Carla M. Borden, 79-91. Washington, DC: Smithsonian Institution Press, 1983.
  • (jezik: engleski) Heidtmann, Horst. „Book Burning.“, Encyclopedia of the Third Reich, edited by Christian Zentner and Friedemann Bedüautrftig, 99-100. New York: MacMillan, 1991.
  • (jezik: engleski) Hill, Leonidas E. “The Nazi Attack on ‘Un-German’ Literature, 1933-1945.” In The Holocaust and the Book: Destruction and Preservation, edited by Jonathan Rose, 9-46. Amherst: University of Massachusetts Press, 2001.
  • (jezik: engleski) Whitfield, Stephen J. „Where They Burn Books...“ Modern Judaism 22, no. 3 (2002): 213-233.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nacističko spaljivanje knjiga na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацистичко_спаљивање_књига&oldid=27558966”