Национализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слобода води народ, Ежен Делакроа, слика која представља француски национализам у току Француске револуције

Национализам или народњаштво је концепт који у суштини представља приврженост сопственом народу и држави.[1]

У ширем смислу, национализам може значити приврженост властитом народу и његовим интересима, занемарујући интересе других народа [2] Појам се такође односи на доктрину [3] или политички покрет [4] по којој нација дефинисана у оквирима етничке припадности или националне културе, има право да конституише независну, суверену или аутономну политичку заједницу, базирану на заједничкој историји и судбини. У својим екстремним облицима, фашизму у Италији и Шпанији и националсоцијализму у Немачкој, у првој половини 20. века, национализми ове врсте заговарају ауторитативну државу са ограниченим индивидуалним правима грађана, а у случају националсоцијализма и антисемитизам, супериорност аријевске расе и милитаризам[5].

Као појава, сматра се да је национализам настао с почетка 19. века са појавом романтизма у уметности и књижевности и као одговор на универзалност ренесансе и хуманизма. Пре појаве национализма, критеријум за разликовање међу људима је углавном била религија[5], а од почетка новог века (16. век) до Наполеонових ратова долази до формирања јединствених језика, и традиције се међусобно мешају стварајући веће групе људи исте културе. Ово временом доводи до стварања нација, тј. великих група људи који говоре истим језиком, који су исте вере и имају сличну традицију. До Берлинског конгреса 1878. године створене су све веће националне државе.

Национализам је довео до појаве националних држава (државе чије су границе дефинисане језичким или културолошким границама, а не освојеним територијама као што је то био случај раније). Овај феномен је довео до једног од највећих таласа промене карте Европе. Међу новонасталим (националним) државама су Немачка и Италија које су убрзо постале светске велесиле.

Национализам је сложен појам који обухвата различите нивое националне свести. У основи је то снажна национална свест која подразумева љубав према својој нацији, добро познавање националне историје и културе, истицање националних обележја, национални понос и страсно залагање за национални просперитет.

Развијени појам национализма подразумева политичку идеологију, систем вредности, представа, начела, ставова, предрасуда и стереотипа, чије језгро чини романтичарски култ национа и националне државе, око којег се испредају митови, легенде који се односе на идеализовани национални карактер и мистификовану националну историју.

Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације нације и учвршћивања националне државе.

Супротно, екстремни случајеви национализма у односу на позитивни односно негативни сентимент, воде ка шовинизму.

Шовинизам[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Шовинизам

Национал-шовинизам је појава међунационалне мржње. До шовинизма најчешће долази услед осећаја надмоћи или узвишености над осталим нацијама или осећаја угрожености од стране других нација.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Референце[уреди]

  1. ^ Gellner (1983), стр. 6-7.
  2. ^ Akomolafe, Olusoji A. “Nationalism.” Ethics, Revised Edition. Ed. John K. Roth. Pasadena, CA: Salem Press, 2005.}-
  3. ^ Gellner (1983).
  4. ^ -{Hechter, Michael. 2001. Containing Nationalism. ISBN 0-19-924751-X .
  5. ^ а б Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница political philosophy. Cambridge University Press 1995., 1999. ISBN 84-460-0956-0

Литература[уреди]