Noren
Noren (jap. 暖簾) japanska je tradicionalna pregrada od tekstilnog materijala, koja razdvaja sobe ili stoji na ulazima u privatne radnje, mada ima i drugih primena.
Opšte odlike[uredi | uredi izvor]
Osnovna namena norena jeste razdvajanje prostorija. Ipak, u drugom slučaju, on može stajati kao ukras na zidu ili kao zavesa na prozoru. Nije u pitanju obično pravougaono parče tkanine, već sadrži jednu ili više vertikalnih proreza radi omogućavanja lakšeg ulaza, izlaza i opšte preglednosti. Pravi se od raznih materijala i boja.[1][2]
Osnovna uloga norena jeste da radnje i restorane zaštiti od Sunčevih zraka (vrućine), vetra i prašine koja uz njega ide. Međutim, kako se obično prave sa šarama i natpisima, služe i kao mesto na kome se nalazi oznaka, logotip i/ili naziv lokala.[3][4]
Javna komercijalna kupatila (sento) takođe koriste norene. Na njima se nalazi kandži 湯 (ju — vruća voda) ili ekvivalentna hiragana ゆ. Ukoliko je draperija plave boje, prostor je namenjen muškarcima, dok crvena boja označava žensko kupatilo. Ujutro se postavljaju na ulaz kao znak da je radnja otvorena, a po završetku rada skidaju.[5]
Istorija[uredi | uredi izvor]
U savremenom svetu, noren se naziva japanskom zavesom. Deo je duge tradicije i smatra se da potiče iz Džomon ere, starovekovnog perioda Japana od 12.000. godine pre nove ere do 300. godine takođe pre nove ere. U to vreme, noreni su korišćeni u svrhe zaštite hramova i stambenog prostora od prirodnih elemenata kao što su prašina, kiša i Sunčevi zraci.[3] Ta upotreba zadržala se i danas, ali samo u radnjama i restoranima, jer većina Japanaca sada živi u višespratnicama. Naredna istorijska uloga bilo je davanje osećaja privatnosti kupačima u javnim kupatilima.[6]
Noreni na kućama označavali su stanje stanara. Ako su kuća ili radnja otvoreni za posete ova zavesa stajala je na vratima. Ukoliko to nije slučaj, znak je da iz nekog razloga kuću ili radnju ne treba posetiti, najčešće zato što je zatvorena i dati trenutak nije unutar radnog vremena. Retko se dešavalo da norena nema tokom dana, već su se oni skidali uveče — prenoćili bi u kući. Noreni u današnje vreme većinom su deo reklame, kojom vlasnici radnji privlače turiste i druge.[6]
Još jedna razlika između tradicionalnih i savremenih norena jeste u koloritu. Današnji su šareni, u želji da se privuku mušterije, dok su izvorni bili maltene isključivo beli i kobalt plavi. Nisu imali nikakvih ilustracija, aplikacija, kao što današnji imaju — gejši, hramova, likova iz animea, plaža, neba, pejzaža i svakojakih šara spočetka nije bilo. Noreni za hramove mogu imati religijske simbole, kao što je krug, simbol zena. Prave se od konoplje, lana, pamuka i druge tkanine.[6]
Kako je noren često mesto na kome se nalazi ime, logotip ili neka druga oznaka radnje, ova reč u japanskom takođe može označavati svojevrsni brend ove istočnoazijske države. Na primer, u računovodstvu Japana, rečju noren opisuje se gudvil, koncept koji označava vrednost nematerijalne imovine sa poslovnom vrednošću, a koja pripada stečenom preduzeću.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „What is Noren?”. Japan's Heart and Culture. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „What Is a Noren?”. Ask. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ a b „Traditional Japanese Noren”. Japanese Style. Pristupljeno 9. 9. 2013.[mrtva veza]
- ^ „Japanese Noren Doorway Curtain”. AllVoices. Pristupljeno 9. 9. 2013.[mrtva veza]
- ^ „Going to a Sento!”. Asakusa Diary. Arhivirano iz originala 12. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ a b v „What are Noren?”. WiseGeek. Pristupljeno 9. 9. 2013.
- ^ „Goodwill in M&A Transactions” (PDF). Anderson Mōri & Tomotsune. Pristupljeno 9. 9. 2013.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
