Кобалт
| Кобалт (27Co) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | прелазни метали | ||||
| група, периода | VIIIB, 4 | ||||
| густина, тврдоћа | 8900 kg/m3, 5,0 | ||||
| боја | плавичаста |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 58,9332 u | ||||
| атомски радијус | 135 (152) pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d74s2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 15, 2 | ||||
| оксидациони број | 2, 3 | ||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||
| Кристална структура | хексагонална | ||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 1768 K (1495 °C) |
||||
| температура кључања | 3200 K (2927 °C) |
||||
| молска запремина | 6,67×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 376,5 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 16,19 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 4720 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 1,88 (Паулинг) 1,70 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 420 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 17,2×106S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 100 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 760,4 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1.648 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 3.232 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 4.950 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Кобалт (Co, лат. cobaltum) је метал VIIIB групе.[1] Поседује 17 изотопа чије се атомске масе налазе између 35-64. Постојан је само 59, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи. 1735. године открио га је G. Brandta.
Садржај |
Особине [уреди]
Чисти кобалт је сребрнаст, блистав веома тврд метал, који поседује феромагнетична својства. Употребљава се као додатак магнетичним рудама.[2]
Заступљеност [уреди]
Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million) у облику два минерала: Смалтита и кобалтита које обично прате руде бакра и никла
Једињења [уреди]
Несиметричне соли кобалта нпр. K3CoO4 имају јаке феромагнетичне особине и користе се у електроници. Комплексна једињења карбоникла и фосфини користе се као катализатори многих органских реакција. Раствори соли кобалт (II) i (III) имају крваво-црвену, и плаву боју и користе се у производњи боја.
Биолошки значај [уреди]
Кобалт је активатор бројних ензима у живим организмима. Витамин B12 (утиче на количину хемоглобина и број црвених крвних зрнаца у крви), садржи у својој структури кобалт који је координативно везан са органским делом молекула и једним CN- јоном. Ипак минималне дневне потребе за кобалтом су веома мале 0,05 ppm.
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||
