Кобалт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кобалт (27Co)
Fe - Co - Ni
 
Co
Rh  
 
 
Co-TableImage.png

Co,27.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 4
густина, тврдоћа 8900 kg/m3, 5,0
боја плавичаста
Особине атома
атомска маса 58,9332 u
атомски радијус 135 (152) pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]3d74s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 15, 2
оксидациони број 2, 3
Особине оксида амфотерни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1768 K
(1495 °C)
температура кључања 3200 K
(2927 °C)
молска запремина 6,67×10-3 m³/mol
топлота испаравања 376,5 kJ/mol
топлота топљења 16,19 kJ/mol
брзина звука 4720 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,88 (Паулинг)
1,70 (Алред)
специфична топлота 420 J/(kg*K)
специфична проводљивост 17,2×106S/m
топлотна проводљивост 100 W/(m*K)
I енергија јонизације 760,4 kJ/mol
II енергија јонизације 1.648 kJ/mol
III енергија јонизације 3.232 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.950 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Кобалт (Co, лат. cobaltum) је метал VIIIB групе.[1] Поседује 17 изотопа чије се атомске масе налазе између 35-64. Постојан је само 59, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи. 1735. године открио га је G. Brandta.

Особине[уреди]

Чисти кобалт је сребрнаст, блистав веома тврд метал, који поседује феромагнетична својства. Употребљава се као додатак магнетичним рудама.[2]

Заступљеност[уреди]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million) у облику два минерала: Смалтита и кобалтита које обично прате руде бакра и никла

Једињења[уреди]

руда кобалта

Несиметричне соли кобалта нпр. K3CoO4 имају јаке феромагнетичне особине и користе се у електроници. Комплексна једињења карбоникла и фосфини користе се као катализатори многих органских реакција. Раствори соли кобалт (II) i (III) имају крваво-црвену, и плаву боју и користе се у производњи боја.

Биолошки значај[уреди]

Кобалт је активатор бројних ензима у живим организмима. Витамин B12 (утиче на количину хемоглобина и број црвених крвних зрнаца у крви), садржи у својој структури кобалт који је координативно везан са органским делом молекула и једним CN- јоном. Ипак минималне дневне потребе за кобалтом су веома мале 0,05 ppm.

кобалтно плаво стакло

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]