Киша
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Киша је вид атмосферских падавина, као што су снијег, град, и роса. Киша настаје тако што се водена пара у облаку згусне и настану капи воде које падају на земљу.
Киша има велику улогу у хидролошком кругу у коме влага из океана испарава, кондензује се у облацима, пада назад на Земљу и враћа се у океан путем ријека и потока да би започела нови циклус.
Облик кишних капи се најчешће описује као „облик сузе“, округао на дну и закривљен ка врху, али овај опис је нетачан (само капи воде капане из одређених извора су „облика сузе“ у моменту формирања). Мање капи кише су сферичног облика. Веће капи су спљоштене (облика пљескавице). Веома велике капи су облика падобрана. У просјеку, кап кише је 1-2 mm у пречнику. Највеће забиљежене капи кише су уочене над Бразилом и Маршалским острвима 2004. – неке од њих велике 1 cm.
У неким културама су развијене справе за борбу против кише као што је кишобран или кабаница. У тропским крајевима људи не воле да излазе из кућа током кишних падавина, јер је киша најчешће повезана са олујом.
Генерално, киша је нешто испод pH 6, због апсорпције атмосферског угљен диоксида, који се у капи претвара у мање количине угљичне киселине. У пустињским пределима, прашина у ваздуху садржи довољно калцијум карбоната да парира природној киселости падавина, тако да киша може бити неутрална или чак и алкална. Киша испод pH 5,6 се сматра киселом кишом.
Види још [уреди]
|
||||||||||||||
