OŠ „Ljubiša Urošević” Ribare
| OŠ „Ljubiša Urošević“ | |
|---|---|
 Školska zgrada | |
| Tip | osmogodišnja |
| Lokacija | Cara Dušana 146, 35220 Ribare Ribare |
| Država | Srbija |
| Direktor | Gordana Zlatanović |
| Veb-sajt | osljubisaurosevicribare.nasaskola.rs |
Osnovna škola „Ljubiša Urošević“ se nalazi u naselju Ribare. Osim matične zgrade, postoje izdvojena odeljenja sa osmorazrednim školama u mestima Končarevo, Staro Lanište i Rakitovo, i četvororazrednim u mestima Kočino Selo i Novo Lanište.
Mesta koja pokrivaju školu "Ljubiša Urošević" u Ribaru pripadaju opštini Jagodina i Pomoravskom okrugu. Područje škole, koga čine pomenuta naselja, nalazi se u ravnici, u donjem toku reka Lugomir i Belica i njihovog ušća u reku Veliku Moravu.
Istorijat školstva u Ribaru[uredi | uredi izvor]
Prema nekim izvorima, otpočela je sa radom 1851.[1], prema drugima 1857.[2], ali se prema istorijskom arhivu Jagodine vezuje za godinu 1848.[3]
Osnovna škola Ljubiša Urošević"[uredi | uredi izvor]
Prva Narodna škola u selu Ribaru počela je sa radom 1851. godine. Za prvog učitelja u ovoj školi bio je postavljen Milan Milančević. U prvoj školskoj 1851/52. godini upisano je bilo 19 učenika.[4] Nov školski objekat ima 8 učionica sa 5 pripremnih prostorijama, nastavničku kancelariju, kancelariju za pedagoško-psihološku službu, prostoriju za predškolsku grupu, i sanitarni čvor. Objekat je prostorno povezan sa starom zgradom, koja je kompletno renovirana i adaptirana. U toj zgradi nalazi se kuhinja sa trpezarijom, multimedijalna učionoca, razglas, stomatološka ordinacija, prostorija za vršnjačku medijaciju i prijem roditelja, kancelarije direktora i sekretara škole. Dvorište škole je asfaltirano, ograđeno, osvetljeno i uređeno. U dvorištu se nalaze tereni za odbojku, teren za fudbal, rukomet i košarku. Stomatološku ordinaciju koriste svi učenici matične škole i izdvojenih odeljenja. Kancelarije direktora, pomoćnika, sekretara, stručnih saradnika opremljene su sa 4 računara i 2 lap topa. Škola raspolaže: video bimom, skenerom, štampačima, televizorom, foto-kopir aparatom.[5]
Izdvojeno odeljenje Končarevo[uredi | uredi izvor]
Izdvojeno odeljenje u Končarevu je osmorazredna škola sa 8 odeljenja. Škola radi u dve smene sa četiri učionice, nastavničkom kancelarijom, kutkom za biblioteku, asfaltiranim terenom za mali fudbal, rukomet i košarku, sa odgovarajućom rasvetom, letnjom učionicom u školskom dvorištu, kuhinjom i trpezarijom, pomoćnim prostorijama, (kotlarnica i prostor za smeštaj ogreva), mokrim čvorom. Informatički kabinet opremljen je sa 15 kompjutera. Škola poseduje štampač, skener i televizor. Škola ima sopstveno parno grejanje na čvrsto gorivo. U školi je predškolsko odeljenje koje radi u jednoj – prepodnevnoj smeni. U okviru školskog dvorišta nalazi se Dom kulture. Školsko dvorište je ograđeno.[6]
Izdvojeno odeljenje Staro Lanište[uredi | uredi izvor]
Izdvojeno odeljenje u Starom Laništu je osmorazredna škola sa 5 odeljenja, od kojih je 1 nepodeljeno u prvom ciklusu. Rad se odvija samo u prepodnevnoj smeni. Škola ima 1 objekat u kom se nalazi: 5 učionica, 1 adaptirana prostorija za izvođenje fizičkog vaspitanja u zimskim mesecima, nastavnička kancelarija, kutak za biblioteku, kuhinja sa trpezarijom, asfaltiran teren u školskom dvorištu (mali fudbal, rukomet i košarku), zemljani teren za odbojku, pomoćne prostorije. Sve učionice imaju peći i greju se čvrstim gorivom. Informatički kabinet opremljen je sa 5 kompjutera. U školi postoji mokri čvor. Sa Domom kulture koji je u sklopu školske zgrade izvršeno je i fizičko povezivanje. Školsko dvorište je ograđeno. U školi je otvoreno i predškolsko odeljenje, koje radi u jednoj – prepodnevnoj smeni.[6]
Izdvojeno odeljenje Rakitovo[uredi | uredi izvor]
Izdvojeno odeljenje u Rakitovu je osmorazredna škola sa 8 odeljenja, 1 objektom. Školski objekat raspolaže sa: 4 učionice, nastavničkom kancelarijom, pripremnom prostorijom, kuhinjom i trpezarijom, mokrim čvorom, velikim i osvetljenim školskim dvorištem, izgrađenim terenima za sve sportove. Informatički kabinet raspolaže sa 20 kompjutera. U školi je otvoreno predškolsko odeljenje koje radi u jednoj – prepodnevnoj smeni. Objekat ima centralno grejanje. Školsko dvorište je jednim delom ograđeno živom ogradom.[5]
Izdvojeno odeljenje Kočino selo[uredi | uredi izvor]
Izdvojeno odeljenje u Kočinom Selu je četvororazredna škola sa 1 kombinovanim odeljenjem i 2 čista odeljenja. Nastava se odvija u 1 objektu. Škola ima 3 učionice, mini kuhinju i trpezariju, školsko dvorište, koje je ograđeno. Nastava se odvija samo u prepodnevnoj smeni. Škola je renovirana: promenjeni su podovi u učionicama i hodnicima, uvedeno je grejanje na gas Deo školske zgrade -školski stan adaptiran je za pripremni predškolski program, koji se realizuje u jednoj – prepodnevnoj smeni. U školi postoji informatički kabinet sa 5 kompjutera.[7]
Izdvojeno odeljenje Novo Lanište[uredi | uredi izvor]
Novo Lanište je školu dobilo relativno kasno u odnosu na ostala naselja u okolini, odnosno tek krajem 19. veka. Prema nekim izvorima, razlog za to je najverovatnije bio nedostatak sredstava lokalne vlasti za izdržavanje škole. Zbog toga su deca morala da pešače oko dvadesetak kilometara u oba pravca do škole u Ribarima. Tako je bilo nakon donošenja Zakona o ustrojstvu osnovnih škola 1857. sve do 1892, kada je zvanično pokrenuta inicijativa da selo dobije školu, jer su se stekli neophodni uslovi, odnosno postojao je dovoljan broj dece. Naime, na opštinskom zboru u Laništu 19. aprila 1892. od 128 pravnih glasača, za osnivanje škole glasalo je 101, a protiv je bilo četiri. U izveštaju sa zbora je zapisano da je zbor odobrio odvajanje opštine od ribarske školske opštine, te formiranje sopstvene. Za školske potrebe je određena seoska kuća porodice Miloševića u Crnoj Bari sve dok nije izgrađena zgrada škole. Škola je počela sa radom 16. novembra 1892, a negde u to vreme je određen i prvi učitelj. Nema podataka o tome koliko je tada bilo upisano učenika, ali je sigurno bilo dovoljno za jedno odeljenje prvog razreda. U školskoj 1904/05. godini u prvi razred je bio upisan 51 đak (od toga redovno je pohađalo nastavu 21), u drugi razred 34 (redovno 31), u treći razred 14 (redovno 10), a u četvrti 18 (redovnih 12) učenika. U to vreme je postojao znatan problem sa dolaskom dece u školu. U školi su se često menjali učitelji, a jedan od njih je bio i upravitelj. Početkom Balkanskih ratova škola je imala znatne poteškoće u organizovanju nastave. Za vrema Austrougarske okupacije, škola je radila, ali uz velike probleme i oskudicu. Nakon rata, nadležna komisija je izvršila procenu štete nastale na školskim objektima. Procena je napravljna po stavkama, gde je popisan školski inventar koji je uključivao delove objekta i učila i u to vreme ukupna suma je iznosila 29.000 dinara. Već na kraju rata, školske 1918/19. ponovo je organizovana nastava i iz tog perioda je ostalo zabeleženo da su učenici veoma dobro napredovali tako da su na kraju godine postignuta i dva odlična uspeha od 42 učenika u prvom i jedan od takođe 42 učenika u drugom razredu. Karakteristično za period od 1922. do 1927. je veliki broj neocenjenih učenika, mnogo izostajanja, ali i postepeno povećavanje broja devojčica u školi (1919/1920. je od 83 učenika bila samo jedna devojčica). Radni uslovi su još uvek bili veoma loši, jer se radilo u privatnoj zgradi i bez dovoljno nastavnih sredstava. Školske 1927/28. je zabeleženo loše stanje po pitanju pokazanog uspeha učenika, jer je od 88 učenika samo 48 završilo razred. Pripreme za izgradnju škole započete su odavno, ali ih je prekinuo Prvi svetski rat, a posle njega nije bilo dovoljno sredstava. Izgradnja je počela 1. oktobra 1928. i završena tačno posle godinu dana posle. Te godine je upisan 121 učenik. U njenom sklopu su bile dve učionice (1.000 m²), kancelarija (15 m²), hodnik (40 m²) i stan za učitelje. U sklopu škole je bilo i dvorište površine 2.000 m². Kameni zid je izgrađen kasnije, 1947. U sledećoj školskoj 1930/31. godini su zabeleženi tada važni uspesi. U prvi razred je upisano 72 učenika, što je bio rekordni broj, a drugi razred je završilo svih 29 đaka. Međutim, osipanje učenika je i dalje bilo veliko, pa su se učitelji trudili da ih upišu u školu, što je podrazumevalo i ubeđivanje roditelja da ih šalju u školu. Početkom Drugog svetskog rata i okupacijom zemlje suspendovani su dotadašnji učitelji i postavljeni su novi. Tokom rata pohađanje škole je bilo još neredovnije, tako da je mali broj đaka od upisanih i završio razred. Nakon rata su se nastavili napori novih učitelja da omasove školovanje dece, posebno one koji su ga propustili tokom rata. Međutim, uspesi su bili skromni, a poteškoće su postojale, pre svega zbog nedostatka sredstava. Stanje se angažovanošću nastavnika postepeno normalizovalo, tako da se školska 1949/50. može smatrati prvom godinom redovnog pohađanja nastave. Od školske 1953/54. deca iz Starog Laništa su se preselila u svoju novootvorenu školu, pa se broj učenika osetno smanjio. U školskoj 1955/56. škola je elektrificirana, kao i celo selo. Od školske 1968/69, nakon reorganizacije školske mreže u opštini, škola gubi svoju samostalnost i biva priključena školi u Ribaru. Ciljevi integracije su bili efikasniji raspored kadrova i smanjenje ukupnih troškova obrazovnog sistema u opštini. Učenici posle završenog IV razreda školovanje nastavljaju u Starom Laništu, gde je 60-ih godina formirana osmogodišnja škola za učenike iz Novog i Starog Laništa i Kočinog sela. Godine 2006. u školskom dvorištu je izgrađen sportski teren za male sportove, ali je škola uređena i iznutra, a dobila je i predškolsku nastavu. Za potrebe te nastave je jedna prostorija potpuno renovirana i obezbeđena su sredstva za rad. U novije doba, škola se suočava sa smanjenjem broja dece zbog malog nataliteta, ali i sve masovnijeg upisivanja dece u gradske škole u Jagodini.[8]
Opremljenost[uredi | uredi izvor]
Matičnu školu čine dve zgrade, izgrađene 1933, odnosno 1936. Školsko zemljište zauzima prostor od blizu dva hektara i na njemu je 1963. izgrađena dvospratna stambena zgrada sa šest stanova za kadrovske potrebe, a nešto kasnije i još jedan školski objekat sa tada savremeno uređenim učionicama, kabinetima, laboratorijom i radionicom. Oko zgrade su sportski tereni za mali fudbal, rukomet, košarku i odbojku. Prema navodima prezentacije naselja Ribare, ovo je najveća seoska škola u tom delu Srbije. Ipak, kapacitet prostora nije u skladu sa brojem dece, o čemu govore podaci iz 1998.[2]
Specifičnosti[uredi | uredi izvor]
I matična škola i izdvojena odeljenja su zahvaljujući projektu „Digitalna škola“ opremljene kompjuterima 2011.[1]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Dvorište i ulaz u školu -
Dvorište -
Ulaz u školu -
Bista Ljubiše Uroševića -
Spomenik palim borcima u dvorištu škole -
Prosvetno zadružni dom u Ribarima iz 1931. -
Dom kulture u Ribaru -
Crkva Svete Trojice - Ulaz -
Teren za fiskulturu -
Područno odeljenje u Rakitovu -
Crkva Svetog Luke u Rakitovu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Kurir: „Kompjuteri stigli u jagodinske škole“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. mart 2011); 24.3.2011.
- ^ a b Prezentacija naselja Ribare: Osnovna škola „Ljubiša Urošević“, Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ Istorijski arhiv Jagodine: „Fondovi i zbirke“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ Tim za izradu letopisa OŠ "Ljubiša Urošević" Ribare, OŠ "Ljubiša Urošević", Jagodina 2015. str. 4.
- ^ a b Tim za izradu letopisa OŠ "Ljubiša Urošević" Ribare, OŠ "Ljubiša Urošević", Jagodina 2015. str. 5.
- ^ a b Tim za izradu letopisa OŠ "Ljubiša Urošević" Ribare, OŠ "Ljubiša Urošević", Jagodina 2015. str. 6.
- ^ Tim za izradu letopisa OŠ "Ljubiša Urošević" Ribare, OŠ "Ljubiša Urošević", Jagodina 2015. str. 7.
- ^ Prezentacija Novog Laništa: Škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2020), Pristupljeno 17. 4. 2013.