Јагодина

За остале употребе, погледајте Јагодина (вишезначна одредница).

Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Јагода (име).

Јагодина
Панорама Јагодине
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	централна Србија
Округ	Поморавски округ
Стара имена	Светозарево
Становништво
Становништво	35.589
Агломерација	70.894
Положај
Координате	43°58′53″N 21°15′44″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	111 m
Јагодина Јагодина на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Драган Марковић-Палма (Јединствена Србија)
Поштански код	35000 35102 35103 35104
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA
Веб-страна	www.jagodina.org.rs

Јагодина је градско насеље и седиште града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2002. било је 35.589 становника (према попису из 1991. било је 37.560 становника).

Име

За 6 векова град је имао три имена: Јагодна, Јагодина и Светозарево. Први писани споменик датира од 15. јула 1399. године. То је извештај кнегиње Милице и њених синова Стевана и Вука дубровачкој општини о неком Дубровчанину. Године 1946. Јагодина добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу.

Романтичари, маштари, помињу крчмарицу Јагоду, са дворима и ханом на Црвеном брегу изнад гробља, у чијем је подножју расло село, названо по њој Јагодина. Крчмарица Јагода је, казују њени поштоваоци, по сунцу служила госте а под сјајем месеца, са 40 разбојника, нападала и пљачкала богате караване крај Цариградског друма. Трајало би то до у бескрај, да и легенда нема крај, па се вели да је у једној пљачки срела младића, пред чијом је лепотом задрхтала њена разбојничка рука. Изневерени пријатељи су је пустили да га поведе у своје дворе, али јој издају никада нису опростили. Једне ноћи нестао је у пламену Јагодин хан, над чијим се згариштем, у мрклим ноћима, годинама чуло њено језиво кикотање. Старији памте да је крај гробља постојао комад необрађеног земљишта, који се до скоро називао општинска утрина, а некад давно Јагодина ливада. У време Турака, од сеоцета у подножју Црвеног брега, израшће њихово насеље, које ће назвати Јагодина паланка, па отуда доцније и име Јагодина.

Географски положај

Јагодина се налази на реци Белици у средњем Поморављу, под којим, у ужем смислу, треба подразумевати Параћинско-јагодинску котлину, односно узан равничарски појас са обе стране тока Велике Мораве — од Сталаћке клисуре на југу до Багрданског теснаца на северу, на коме се развијају Параћин, Ћуприја и Јагодина као важнији регионални центри и седишта истоимених општина. Горњовеликоморавска котлина у којој је смештена Јагодина пружа се меридијански између Сталаћке и Багрданске клисуре. Дугачка је 45km, широка око 28km, дубока око 650m а површине је око 600km².

Јагодинско поље је део шире области са честим и снажним трусним ударима те се као део Поморавља, поред Подриња и Врањске котлине, убраја у најугроженије области. Према досадашњим појавама трусни удари стижу у Јагодинско поље из источне и западне зоне које корито Велике Мораве грубо одваја. Судећи по једном од најзначајнијих земљотреса велике јачине 1910. године, епицентар источне зоне лежи у Ресави.

Побрђе око града чине огранци околних масива као и терасе настале повлачењем Панонског језера, а усечене коритима приточних река. У рељефу овог краја, сем овог дела који би издвојили као средишњи и равничарски у средњем току Велике Мораве и доњих токова њених притока, можемо издвојити још две предеоне целине. То су источни планински предео који припада Карпатско-Балканским планинама и западни предео који припада Родопским планинама. Ову целину, западно од Велике Мораве, чине ниске планине Јухор (773m), Црни Врх (707m) и огранци Гледићких планина. Између њих је Левачки басен.

Јагодинска општина простире се на 470 km², обухвата 54 насеља и граничи се са седам општина. Северно се граничи са општином Свилајнац, североисточно општином Деспотовац, северозападно општином Баточина. На истоку и југоистоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу градском општином Пивара Града Крагујевца и југозападно општином Рековац. Јагодина лежи на 43° 59' северне географске ширине и на 24° 14' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 116 метара а највиша кота је Ђурђево брдо на 213 метара. Кроз Јагодину пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а тик поред ње је међународни ауто пут Е-75.

Клима

Климатске одлике формирају географски положај и рељеф, па је за целу регионалну просторију пресудно што је високим планинама одвојена од изразитих утицаја из Средоземног мора а широко отворена према Панонској низији. Тиме се граде одлике умерено континенталне климе са хладним зимама и топлим летима, уз мања одступања, док се у пролеће снажније осећају топлија струјања са југа утичући на брже топљење снега, на пораст водостаја и бржи раст вегетације.

Средња годишња температура износи 11,2°C - 11,7°C. Средње месечне температуре ваздуха се крећу од -0,8°C у јануару до 22,2°C у јулу. Такав распопред температуре је условљен продором хладних ваздушних маса са севера и топлих са југа. Средње месечне температуре премашују још у марту 10°C и задржавају се изнад те вредности све до новембра. Тај дуги деветомесечни период пружа широке могућности за туристичка кретања ка околним излетиштима ради одмора, рекреације, лова и риболова.

Укупна годишња сума осунчавања износи 2.068 часова, од тога на период од марта до октобра отпада 1.759 часова или 85% од годишње суме, што ово подручје сврстава у област умерене облачности. У јануару је најмање учешће сунчаних часова (65), а највеће у јулу (306).

Падавине у просеку износе 619 mm годишње. Средње месечне суме су највеће у мају (83 mm), а најмање у фебруару (35 mm). Највише атмосферског талога добијају пролећни и летњи месеци са 344 mm или 56% од укупне годишње количине.

Релативна влажност ваздуха је највећа у зимским месецима када су температуре ниске, док је у току лета најнижа. Она се креће од 64% до 71%, док је средња вредност притиска водене паре 8,5 mm/Hg са амплитудама у јануару од 4 mm/Hg до јула од 13,8 mm/Hg

Ветрови се јављају као стални када и проузрокују локалне временске непогоде, или као повремени ако их стварају продори ваздуха из суседних области. Иначе, врло су значајан фактор јер утичу на климатске промене изазивајући разлике у температури, доносећи падавине или сушу. Међутим, како Јагодинско поље одликује период тишина са 60,4%, а период ветрова са 39,6%, они мало помажу у проветравању котлине од загађеног ваздуха и у растеривању магле, па и на манифестовању других појава.

Најучесталије дува северозападни ветар са особином да доноси главне количине падавина под утицајем ваздушних струја са Атлантског океана и Јадранског мора.

Други по учесталости је југоисточни ветар кошава који стиже преко долине Црнице и креће се низводно све до Багрданског теснаца. Долази са Карпатско-Балканских планина услед разлика у ваздушном притиску које настају као резултат високог ваздушног притиска који се образује изнад континенталних области (Украјина) и Средоземља где влада низак ваздушни притисак. Током пролећа и лета дува као сув и доста топао ветар са којим ретко стижу падавине чак и у току зиме, мада доноси сув снег и гради високе сметове изазивајући повећан осећај хладноће.

Трећи по значају је хладни северац нарочито због утицаја на исушивање тла у периоду вегетације од јула до септембра. Знатно је ређи од октобра до јануара мада тада утиче на највеће температуре.

Јужни ветар, развигорац, дува током целе године. У рано пролеће може да се нагло јави и дуже да траје изазивајући поплаве. Са њим се мешају локална југозападна ваздушна струјања из Левачке котлине или из Варваринског поља, али их Ђурђево брдо омета у продору ка Јагодини.

Иначе, средња јачина ветрова износи око 2-6 бофора, што је равно кретању 2-5 m/s односно 7-18 km/h, док максимална јачина иде и до 6-9 бофора, доводећи до озбиљних штета. Јаки ветрови обично не трају дуго, са изузетком кошаве која током зиме и пролећа дува и до 15 дана са максималном снагом од 8 бофора, односно 55 km/h.

Олујни карактер, често праћен градом, има западни ветар са највећом честином у току лета.

Историја

Праисторија

Прве људске заједнице појавиле су се пре 35.000 година, у току старијег камено доба. У кречњачком делу, источно до Јагодине, иако је познато стотинак пећина, до сада нису пронађени трагови човековог боравка, а са западног дела потичу непроучене фосилне кости човекове лобање из Јошине пећине крај манастир Јошаница. Једино поуздано станиште откривено је под Јерининим брдом код Баточине, уз обод општине Јагодина, у коме су нађени један људски зуб, коштане и кремене алатке и кости давно изумрлих животиња. Из средњег каменог доба, од 8.000 до 6.000 година пре нове ере није познато ни једно насеље.

Из доба млађег каменог доба познато је стотинак села у околини Јагодине. Лежала су на осунчаним падинама, крај река и у заклонима од ветра. У њима се живело у полуземуницама, а касније у кућама. На више места нађена је угљенисана пшеница, а међу животињским костима примерци припитомљеног говечета, свиње, овце и пса. Највредније остатке чине алатке, земљано посуђе са богатим декором и фигурине од печене земље у облику жене и, ређе, мушкарца.

Античко доба

У последњем миленијуму старе ере, Велика Морава је постала гранична зона у којој су се сретали културни утицаји Грка са југа, Трачана са истока и Илира са запада Балкана. Етно-културна мешања допринела су да се у гвозденом добу развије култура регионализованих одлика на коју су преовлађујуће утицала илирска племена. Пред крај овог раздобља појавили су се Келти у оквиру освајачког похода према грчком светилишту у Делфима, а на прелазу из старе у нову еру Дачани, прастановници данашње Румуније. Преко њих у ове крајеве стижу употреба новца, вештина у изради грнчарије са витлом, многе нове алатке, као и друге високоцивилизацијске тековине. Њихова насеља срећу се махом у Моравској котлини. На прелазу из старе у нову еру, Поморавље је ступило у непосредни додир са античким народима - Грцима и Римљанима.

Додири са Грцима одвијали су се преко трговине којом су се бавили путујући трговци који су трампили скупоцене грчке занатске производе за домаће сировине. У прилог тим везама сведоце и новчићи грчких колонија нађених у неким селима у непосредној близини Јагодине.

Римљани су се појавили као освајачи, привучени природним богатствима ових крајева, надирући преко Балканског полуострва из више праваца. Под римском управом домаћа племена су се први пут нашла у јединственој држави која је снагом оружја наметала своју управу, језик, писмо и друге облике материјалне и духовне културе. Највећи грађевински подухват представљао је пут дуж десне обале Мораве, крај којег су никле станице за размену коња и коначење путника или утврђења са посадама, те су тада постала и прва насеља у близини Јагодине. У исто време, дуж попречних саобраћајница подигнуте су многе тврђаве, попут Петруса код Параћина и низ других познатих као Јеринин град и Белица код Јагодине.

Средњи век

Римско царство се 395. распало се на Западно и Источно римско царство (Византију). У тој подели Поморавље је припало Византији. Током сеобе народа од 3. до 7. века, Поморавље су пустошила, палила и пљачкала варварска племена, нарочито Готи, Хуни, Авари и Словени. Словенска насеља из овог периода евидентирана су на више од двадесетак места.

Након успешно окончаног рата против Византије 1183. године, велики жупан Стефан Немања је избио са војском до Сава (река)Саве и Дунава, омогућујући бројним породицама да се из пренасељених крајева старе Рашке и Зете пребаце у освојене области. Симболичну границу према истоку, односно према освајачким интересима Угара, Бугара и нешто сталнијих од стране Византије представљала је Велика Морава, па дуж њене леве обале ничу феудални поседи, као нека врста истурених крајишника.

На овом делу се јавља Жупа Белица која се у писаним изворима среће као једна од освојених области у рату 1183. године, чије се седиште из првих дана изгледа налазило на Јагодинском пољу. Према подацима из литературе, властелинско утврђење се налазило на Ђурђевом брду, заједно са некрополом, судећи по повременом налажењу скелетних делова и керамичких фрагмената. Утврђење је никло захваљујући стратешким вредностима места и грађевинском материјалу срушеног римског каштела, док је касније и само послужило да Турци лако дођу до материјала за своје објекте.

Цивилно насеље је засновано са једне и друге стране Белице, силазећи низводно, у потрази за бољим земљиштем. Сеоце засновано на овом месту имало је и мањи трг, са црквом и некрополом која се, судећи по писаним подацима и археолошком материјалу, налазила на месту где је сада тзв. Стара општина у ширем центру Јагодине. О имену овдашњег властелина и жупана Белице такође се мало зна. У народним песмама се помиње јагодински војвода Јакша, чији су синови, Петар и Марко, историјске личности, јер се често помињу у бојевима с Турцима почетком 15. века, али већ као избеглице у Угарској.

Први сачувани писани документ у коме се спомиње име Јагодине-Јагодна (Јагодина по легендама од биљке јагоде или по девојци Јагоди), представља разрешница коју је дворска канцеларија деспота Стефана Лазаравића дала Дубровчанину Зивулину Станишићу када му је престала царинска служба у Србији. Разрешница му је написана 15. јула 1399. године у Јагодини. Овај документ сведочи да је на месту данашње Јагодине постојало, за то време развијено насељено место. Сама чињеница да је могла да прими државне службе говори да је Јагодина тада имала већи значај од обичног насеља поред главног пута.

У Јагодини је издат још један документ деспота Стефана Лазаревића 1411. године, па је извесно да је Стефан тада пролазио и задржавао се на путу према Манасији коју је градио на десној обали Ресаве.

Турска владавина

Турци током 15. и 16. века на темељима срушеног српског средњевековног сеоцета Јагодине, подижу своју паланку, коју страни путници у дневницима називају Јадунум, Еперис или Јасинце, све док се 1568. године, судећи по до сада познатим изворима није усталило име Јагодина. 1553-1557 путници је називају лепом паланком са 4 караван сараја и 2 џамије. У њој је живело више спахија и турских војника, а мање Срба хришћана. Имала је и турску школу. Цела долина Мораве је тада била под шумом. Цариградским друмом пут од Јагодине до Београда трајао је 4 дана.

Јагодина се као турско насеље у почетку споро развијало. Са статусом паланке помиње се 1620. године, као мања станица на Цариградском друму. Године 1660. путописац Евлија Челебија наводи да варош има 1500 кућа и да целокупно живље чине исламизовани хришћани.

Борбе против Турака

Са Кочином крајином од 1788. до 1791. године почињу ослободилачки ратови српског народа против Турака, а окончавају се Првим и Другим српским устанком од 1804. до 1815. године. У устаничким биткама које су вођене за и око Јагодине, насеље је паљено и рушено у више махова. Према записима савременика, најтежу катастрофу место је доживело 1813. године у току турске одмазде, када је изгорело „да се парче дрвета није могло наћи“.

Две најважније битке на самом почетку Првог српског устанка одиграле су се у Јагодини. У њој се био утврдио један од дахија Кучук Алија са вођом крџалија Алијом Гушанцем. У првој бици Карађорђе је претрпео неуспех, а у другој је победио Турке и ослободио Јагодину.

У току Првог српског устанка, Јагодина је делимично попаљена. За време борби повремено се расељавало варошко становништво. Највише су страдали становници српске махале, приликом одмазде 1813. године. Исте године српске старешине су израдиле ратни план против Турака.

По склапању мира 1815. године, Јагодина је до Хатишерифа 1830. године нахија са кнежевинама Левач и Темнић и са 140 села. После Хатишерифа 1833. године у Јагодини је седиште Расинског сердарства у које улазе Расина, Темнић, Левач и Белица. То је допринело развоју насеља са зградама Начелства и Магистрата. Са изградњом железнице 1844. године и подизањем нове цркве 1901. године, центар се премешта на садашње место.

После Другог српског устанка, Јагодина се демографски мења, пошто се турско становништво исељава и тако смањује број градских житеља. Но и поред тога, Јагодина се привредно стабилизује и постепено развија као погранична варош (до 1833.) тадашње Милошеве Србије. Захваљујући томе постаје занатско-трговачки центар Јагодинске нахије.

На првом попису 1818. године, Јагодина је имала 276 домова са 494 харачких глава. Последња турска породица иселила се 1832. године. Већ 1837. године Јагодина је имала 5.220 житеља, док је цела Србија имала 41.374 варошких становника. 1866. у Јагодини је живело 4.429 становника који су се бавили пољопривредом, трговином и занатством. 1876. године било је 91.88 % земљорадника. Неколико епидемија куге и неки други разлози изазвали су застој, па је 1900. године имала 4.765, а 1931. године 6.950 становника.

Бржи развој Јагодине у 19. веку, нарочито педесетих година карактеришу оснивање првог индустријског објекта у Србији - фабрике стакла, као и почетак рада пиваре. Почетак 20. века Јагодина је дочекала са бројним индустријским предузећима, занатским и трговинским радњама. После Првог светског рата наставља се даљи развој Јагодине у важни привредни и културни центар Србије.

Други светски рат

Немачка 7 СС дивизија „Принц Еуген“ бранила је пругу одступницу немачким трупама из Грчке на линији Сталаћ - Лапово. Посебно су били утврђени на висовима око Јагодине и Параћина. Насупрот њих биле су јединице Црвене армије (пд командом маршала Толбухина) и јединице Народноослободилачке војске Југославије. Те јединице су напредовале из источне Србије преко Кучаја.

12.-13. октобра Немци напустају Параћин без борбе, док су од 11.-13. октобра вођене су борбе за Ћуприју која је ослобођена 13. октобра. Немци су срушили пешачки мост, а покушали су да сруше и железнички, али је неко пресекао каблове и на тај начин спречио рушење. Главни и најдужи окршаји за дефинитивно ослобађање Поморавља вођени су око Јагодине. Немци су се овде огорчено бранили недељу дана. Прва линија фронта је најпре била Морава, а затим су се Немци повукли на бедеме железничке пруге. Ту су се борбе између реке и пруге водиле често и прса у прса, а сама железничка станице је више пута прелазила из руке у руку. Немци су имали осматрачнице на црквеном звонику и на силосу, па су имали преглед ситуације, што им је помогло да ефикасније користе артиљерију и тиме да се дуже одрже. Тек по почетку дејствовања совјетских „каћуша“ Немци су напустили град. То се десило у ноћи између 16. и 17. октобра. За собом су минирали све мостове, па и мост на Белици. Истог дана ослобођен је и Рековац и део Левча.

22. септембра 1946. на месту старог споменика подигнут је нови споменик Светозару Марковићу, а град је тог дана добио назив Светозарево. Светозарево, па поново Јагодина, је израсло у модеран привредни, културни и административни центар Поморавског округа.

Демографија

На првом попису 1818. године, Јагодина је имала 276 домова са 494 харачких глава. Последња турска породица иселила се 1832. године. Већ 1837. године Јагодина је имала 5.220 житеља, док је цела Србија имала 41.374 варошких становника.

Године 1866. у Јагодини је живело 4.429 становника који су се бавили пољопривредом, трговином и занатством. 1876. било је 91.88 % земљорадника.

Неколико епидемија куге и неки други разлози изазвали су застој, па је 1900. године имала 4.765, а 1931. године 6.950 становника. Године 1961. имала је 19.759 становника, а 1971. имала је 27.500 становника.

У Јагодини живи 28809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,6 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 12987 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 9297 1953. 12270 1961. 19872 1971. 27658 1981. 35488 1991. 37560 36743 2002. 36752 35589 2011. 36092 (први рез.)

Етнички састав према попису из 2002. Срби    34.187 96,06% Роми    490 1,37% Црногорци    157 0,44% Југословени    102 0,28% Македонци    58 0,16% Хрвати    52 0,14% Бугари    26 0,07% Словенци    24 0,06% Мађари    23 0,06% Горанци    20 0,05% Румуни    14 0,03% Муслимани    9 0,02% Албанци    7 0,01% Руси    4 0,01% Бошњаци    4 0,01% Чеси    3 0,00% Украјинци    3 0,00% Словаци    2 0,00% Немци    2 0,00% непознато    220 0,61%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	90			96
80+	211			356
75-79	412			611
70-74	722			946
65-69	913			1144
60-64	867			1060
55-59	882			978
50-54	1504			1625
45-49	1506			1691
40-44	1234			1447
35-39	1012			1172
30-34	1101			1173
25-29	1253			1260
20-24	1338			1268
15-19	1184			1150
10-14	967			941
5-9	919			914
0-4	865			777
просек	38.6			41.0

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 2975 4051 6236 8948 11676 12768 12987

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 2777 3338 2849 2983 715 246 51 18 3 7 2.74

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	14229	4154	8921	598	482	74
Женски	15977	3382	9000	2395	1131	69

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6580	171	12	5	2766	178	220	1009	142	443
Женски	5615	91	8	4	1474	64	59	1047	228	206
Оба	12195	262	20	9	4240	242	279	2056	370	649
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	90	210	401	226	298	218	1	-	190
Женски	143	213	332	543	926	174	1	-	102
Оба	233	423	733	769	1224	392	2	-	292

Култура

Црква светог Петра и Павла у Јагодини

Поморавље је релативно богато споменицима средњевековне културе, јер је то била позорница вазних историјских збивања. У трећој четвртини 13. века, под ударцима Турака, економски, политички и културни центар помера се на север у области Западне и Велике Мораве. Удаљени од изворних области Рашке и македонске школе, односно српско-византијске школе, моравски неимари стварају нове архитектонске комбинације у којима користе тековине својих претходника, али их у исто време освежавају новим елементима источњацког порекла. Тако настаје нова архитектонска школа под именом моравска школа. У непосредној близини Јагодине налазе се значајни споменици ове школе-манастири Раваница, Манасија, Каленић, Јошаница и у рушевинама Сићевац. Остали мање познати манастири су Томић, Јаковић и Ивковачки.

У Јагодини се налази и конак хајдук Вељка Петровића са почетка 19. века, као и три цркве.

Манифестације

• Дани комедије
• Музичка јесен (Јагодина)
• Сусрети села
• Октобарски салон наиваца

Житељи Јагодине, поред манифестација у локалном окружењу учествују и у другим срединама. То је "Фестивал позоришних праизведби" у Параћину, "Прођох Левач, прођох Шумадију" у манастиру Каленић, "Дани српског културног преображења" у манастиру Манасија.

Сликарство

У Јагодини, живео је и радио велики српски књижевник, песник и сликар, боем и бунтовник Ђура Јакшић. Он је тада предавао у јагодинској реалки цртање, али од његових дела из тог времена у граду није ништа сачувано. После боравка Ђуре Јакшића, ликовни живот дуго не бележи неки значајнији успех.

Музика

Богато музичко и народно стваралаштво овога краја одувек је привлачило композиторе и било изазов. Мокрањац је, на пример, познату песму „Маро Ресавкињо“ без икаквих мелодијских измена унео у своју другу руковет. Из обиља музичког фолклора овога краја споменимо песму „Ој Мораво“, која је створена у овом крају али је као бисер народног стваралаштва постала својина свих наших народа, и коло „Моравац“.

Познатији композитори и музички прегаоци који су радили у Јагодини:

• Владимир Ђорђевић, професор музике у Учитељској школи с почетка овог века.
• Миленко Пауновић, такође професор музике у Учитељској школи творац дела „Прва југословенска синфонија“ које је први пут изведено у Љубљани 1924.
• Угљеша Смиљанић, професор музике у Учитељској школи дошао је из Сарајева између два рата.
• Вељко Комарек, који посебно био заслужан за формирање музичке школе 1952. године.
• Густав Брили, први директор музичке школе (150-180 ученика годишње)

Позориште

• Народно позориште Јагодина
• Аматерско позориште Јагодина
• Дечје позориште „Станиславски“ Јагодина

Музеји

• Завичајни музеј Јагодина
• Музеј наиве Јагодина
• Музеј воштаних фигура Јагодина

Остало културно наслеђе

• Народна библиотека „Радислав Никчевић“
• Споменици у Поморављу
• Археолошка налазишта у општини Јагодина

Старе кафане

• „Солун” кафана
• „Шарена кафана”

Биоскоп

После II светског рата библиотека и два мања биоскопа представљали су једини културни потенцијал града. У данашњем јагодинском биоскопу који служи и као позоришна дворана има места за 500 гледалаца.

Образовање

Прва основна школа у Јагодини основана је 1808. године. Нема много података о томе колико је ђака било уписано, ко их је и чему учио, али може се претпоставити каква је та школа могла бити пре другог устанка, пре ослобођења Србије и пре Вукове реформе језика. Али, ма какав био, овај зачетак школства у општини Јагодина заслужује помен.

Све до краја Другог светског рата, и једно време после тога, постојало је четвороразредно основно школовање. Али пре рата, велики део деце није био обухваћен школовањем. Огроман број остајао је у буквалном смислу неписмен.

Тек после рата озбиљно се пришло проблему описмењавања као предуслову за извлачење из вековне заосталости и бржи развитак. Уведено је обавезно основно школовање у трајању од осам година. Али за потпуно остварење ове обавезе било је потребно много напора. Материјална база школства у сиромашној и ратом опустошеној земљи била је веома слаба. Неодговарајуће и дотрајале школске зграде, недостатак учила и стручног наставног кадра... воља и ентузиазам, жеља да се победе све невоље и да се изгради боље сутра, учинили су да упркос свему, школство и у тим тешким данима постигне значајне резултате у ликвидирању неписмености и ударању темеља за ново, савремено школство, у складу са нашом друштвеном стварношћу и великим потребама које она намеће.

Образовни центри у Јагодини:

• Педагошки факултет Јагодина
• Гимназија Јагодина
• Школски центар Јагодина
• Музичка школа Јагодина

Основне школе у Јагодини:

• ОШ Милан Мијалковић
• ОШ Горан Остојић
• ОШ Рада Миљковић
• ОШ Бошко Ђуричић
• ОШ 17. октобар

Привреда

Четрдесетих година 19. века у условима бурних економских процеса првобитне акумулације и напора на изграђивању модерне буржоаске државе, јавила се потреба за првим инвестирањем у индустрији. Интерес се изражавао за стварање сопствене индустрије, за производњу робе широке потрошње. Сиромашна и привредно неразвијена земља, због несташице капитала, техничких средстава и искустава, морала је да се ослони на странце. Напори у том правцу, иако је било извесног интересовања, нису уродили плодом, јер су они постављали неприхватљиве услове. Стога је држава морала сама да преузме улогу инвеститора. Истовремено се јавио интерес и код домаће трговачке и чиновничке буржоазије за инвестирањем у индустрију.

Између више предлога и понуда Совјет је једино прихватио понуду Аврама Петронијевића, тадашњег министра спољних послова, јагодинског грађанина, за подизање фабрике стакла у Јагодини. Очигледно је да капитала у Србији није било довољно. Капитал који се стекао у малобројној богатој чиновничкој и трговачкој буржоазији био је недовољан за веће захвате у индустрији. Ипак, чињеница да се у старој Јагодини већ средином 19. века, налазе међу првим и ретким индустријским капацитетима у Србији две фабрике говори о важности овог града, његовој економској снази, угледним људима и развијеним контактима са главном управом земље и државаним центром.

• Фабрика стакла (Јагодина)
• Јагодинска пивара
• „Минел", основана је као занатска радионица 1893 год. Са променљивим успехом пословала је све до 1948 када национализацијом постаје Државна ливница „Милан Мијалковић“ Светозарево.
• „Јухор" - експорт, Индустрија месних производа и конзерви
• „Будућност", фабрика намештаја и амбалаже
• „Ресава", индустрија конфекције и трикотаже
• „Нови пут", графичко издавачко предузеће
• „Поморавље“
• Фабрика каблова Светозарево, ФКС 1955. године подигнута је Фабрика каблова у близини Јагодине крај села Бресја.
• „Елмос“ фабрика електромеханичких производа, подигнута 1961. године
• „Металка Мајур“ производња електроматеријала, основана 1986. године
• „Јагодинска прометна банка а.д.“ Јагодина

Личности

• Светозар Марковић
• Ђура Јакшић
• Хајдук Вељко Петровић
• Коча Анђелковић
• Милоје Теодоровић
• Станко Арамбасић
• Стефан Јаковљевић је вођа устаника из јагодинске нахије у Првом српском устанку.
• Вукоман из Јагодинске нахије је ушао у Правитељствујушћи совјет, када се он проширио 1804. године.
• Велисав Станојловић, постаје члан Правитељствујушћег совјета 1807. и прелази у Београд.
• Проклета Јерина
• Кучук Алија

Догађаји

• 1737. Прокламација о рату против Турака
• 1814. Хаџи Проданова буна
• 1815. године отворена је прва основна школа у Јагодини.
• 1846. године отворена је фабрика стакла „Аврамовац“, на реци Белици испод Црног врха. Оснивач и власник је Аврам Петронијевић. То је прва фабрика стакла у Србији (Параћин 1907, Панчево 1930).
• Прва Железница у Србији стиже у Јагодину

Види још

• Јадунум-Јагодна-Јагодина
• Белица
• Сеоце Јагодна
• Паланка Јагодина

Спољашње везе

• Јагодина као на длану
• Текстови о старој Јагодини
• Јагодина Бизнис портал
• Званични сајт педагошког факултета
• Дом ученика стар 111 година

мапе и карте

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)