Omar Kuk
| Omar Kuk | |||
|---|---|---|---|
 Omar Kuk kao igrač Lijetuvos ritasa | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 28. januar 1982. | ||
| Mesto rođenja | Njujork, SAD | ||
| Državljanstvo | SAD | ||
| Visina | 1,86 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| Pro karijera | 2001—2022 | ||
| Pozicija | plejmejker | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2001—2004 2004 2004—2005 2005 2005—2006 2006—2007 2007 2007—2008 2008—2010 2010—2011 2011—2012 2012—2013 2013—2014 2014—2016 2016—2019 2019—2020 2020—2021 2021—2022 |
Fejetvil petrijots Portland trejlblejzersi Fejetvil petrijots Toronto reptorsi Mons-Eno CSK VVS Samara Strazbur IG Crvena zvezda Malaga Valensija Olimpija Milano Saski Baskonija Lijetuvos ritas Budućnost Estudijantes Gran Kanarija San Pablo Burgos Saragosa | ||
|
Statistika na basketball-reference.com | |||
| Statistika na nba.com | |||
Omar Kuk (engl. Omar Cook; Bruklin, 28. januar 1982) je bivši američki košarkaš. Igrao je na poziciji plejmejkera. Kao naturalizovani košarkaš je nastupao za reprezentaciju Crne Gore.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Kuk je u ranoj fazi karijere igrao na koledžu Sent Džons, gde je u sezoni 2000/01. beležio 15,3 poena po utakmici. Izabran je kao 31. pik na NBA draftu 2001. godine od strane Orlanda, ali nije zaigrao za “Magične“ sa Floride, već u dresu Fejetvil petriotsa u razvojnoj ligi. Za Fejetvil je igrao u dva navrata, od 2001. do 2004. godine i tokom sezone 2004/05. Pružio je dobre partije. U prvoj sezoni je imao prosek od 12,2 poena po meču. U NBA ligi je imao malu minutažu na 17 mečeva u ekipi Portlanda 2004. godine, a 2005. je nešto više igrao u dresu Toronto reptorsa. Beležio je 4,6 poena u samo pet mečeva za tim iz Kanade.
Karijeru je 2005. nastavio u Evropi. Za belgijski Mons-Eno beležio je 14 poena po meču u sezoni 2005/06. Zapažene partije pružio je i sledeće sezone u dresu Samare (13,5 poena), a kratko je tokom 2007. igrao i za Strazbur IG.
U leto 2007. dolazi u Crvenu zvezdu.[1] Kuk je za Zvezdu odigrao 61 utakmicu, postigao 950 poena (prosek 15,6 po meču), zabeležio 399 asistencija (6,5 po utakmici), 159 trojki i 176 ukradenih lopti (2,89 po meču). Bio je lider tima te sezone po broju uspešnih dodavanja, ubačenih dalekometnih šuteva i ukradenih lopti. Postigao je 429 poena na 26 mečeva ligaškog dela Jadranske lige i bio drugi na listi najboljih igrača regionalnog takmičenja, odmah iza Tadije Dragićevića. U doigravanju regionalne lige zabeležio je 50 poena u tri utakmice i sa prosekom 16,7 bio prvi strelac tima. Bio je najbolji strelac ekipe i u ligaškom delu domaćeg šampionata sa 207 poena na 14 utakmica, koliko je postigao i Elmedin Kikanović. Kuk je bio prvi strelac Zvezde i u doigravanju sa 28 poena u dva meča, a odličan učinak ostvario je i u ULEB kupu gde je na 14 utakmica postigao 213 poena (15,2 po meču). Kakve je partije pružio u toj sezoni najbolje govore i podaci da je bio najbolji asistent ULEB kupa (prosek 6,1 po utakmici), Jadranske lige (6,7) i Prvenstva Srbije (6,9), zatim najbolji kradljivac lopti u regionalnoj ligi (3,08 po meču) i u šampionatu Srbije (prosek 3,00) i drugi u ukradenim loptama u ULEB kupu (2,43 po utakmici). Ipak, nije se domogao nijednog trofeja stižući sa Crvenom zvezdom do četvrtfinala Jadranske lige, polufinala Superlige i osminefinala ULEB Kupa.
U junu 2008. prelazi u Malagu.[2] Tu je nastavio sjajno da asistira, ali mu je poenterski učinak značajno smanjen. U sezoni 2009/10. bio je prvi asistent ACB lige sa prosekom od šest asistencija. Kanije je i nastupao za Valensiju (2010/11), Olimpiju iz Milana (2011/12), Kahu Laboral (2012/13), Lijetuvos ritas (2013/14). U septembru 2014. je potpisao za Budućnost iz Podgorice. Sa njima provodi naredne dve sezone u kojima je po dva puta osvojio prvenstvo i kup Crne Gore. Od 2016. do 2019. je bio igrač Estudijantesa. Sezonu 2019/20. je proveo u Gran Kanariji,[3] a zatim je po godinu dana bio igrač i San Pablo Burgosa i Saragose.[4][5]
Godine 2008, je prihvatio ponudu Košarkaškog saveza Crne Gore da igra za reprezentaciju Crne Gore.[6] Sa njima je uspeo da se plasira u A diviziju evropske košarke, bez ijednog poraza, a zatim i da se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo 2011. godine.
Uspesi[uredi | uredi izvor]
Klupski[uredi | uredi izvor]
- Mons-Eno:
- Kup Belgije (1): 2005/06.
- CSK VVS Samara:
- FIBA Evrokup čelendž (1): 2006/07.
- Budućnost:
- Prvenstvo Crne Gore (2): 2014/15, 2015/16.
- Kup Crne Gore (2): 2014/15, 2015/16.
- San Pablo Burgos:
- FIBA Liga šampiona (2): 2019/20, 2020/21.
- Interkontinentalni kup (1): 2021.
Pojedinačni[uredi | uredi izvor]
- Najbolji asistent Evrolige (1): 2009/10.
- Najbolji asistent Prvenstva Španije (1): 2009/10.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ I Omar Kuk u Crvenoj zvezdi
- ^ „Kuk i zvanično u Unikahi”. Arhivirano iz originala 05. 02. 2016. g. Pristupljeno 05. 02. 2016.
- ^ „Omar Kuk u Gran Kanariji”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2019. g. Pristupljeno 18. 07. 2019.
- ^ „Bivši plej Zvezde i Budućnosti prešao u Burgos”. kosarka24.ba. 22. 7. 2020. Pristupljeno 30. 07. 2020.
- ^ Borghesan, Ennio Terrasi (15. 7. 2021). „Zaragoza announces signing of Omar Cook”. Sportando (na jeziku: engleski). Pristupljeno 6. 8. 2021.
- ^ „Omar Kuk igra za Crnu Goru”. Arhivirano iz originala 18. 09. 2020. g. Pristupljeno 05. 02. 2016.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
|
- Rođeni 1982.
- Američki košarkaši
- Crnogorski košarkaši
- Plejmejkeri
- Košarkaši Budućnosti
- Košarkaši Valensije
- Košarkaši Gran Kanarije
- Košarkaši Estudijantesa
- Košarkaši Malage
- Košarkaši Mirafloresa
- Košarkaši Olimpije iz Milana
- Košarkaši Portland trejlblejzersa
- Košarkaši Ritasa
- Košarkaši Saski Baskonije
- Košarkaši Toronto reptorsa
- Košarkaši Crvene zvezde
- Pikovi Orlando medžika na NBA draftu
- Košarkaši na Evropskom prvenstvu 2011.
- Naturalizovani državljani Crne Gore