Pinkertonova detektivska agencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pinkertonova detektivska agencija
Originalni logo agencije
MotoMi nikada ne spavamo
OsnivačAlan Pinkerton
Datum osnivanja1850.
TipDetektivska agencija
LokacijaSAD
SedišteRadolfcel am Bodenze
Područje delovanjarešavanje slučajeva krađe na železnici (danas obezbeđenje u oblastima vazduhoplovstva i odbrane, energetike i petrohemijske industrije)
Poternica iz 1878. godine

Pinkertonova detektivska agencija (engl. Pinkerton National Detective Agency) osnovana je 1850. godine i predstavljala je nezavisne policijske snage SAD. Agenciju je osnovao bivši policajac Alan Pinkerton, prvenstveno kao agenciju specijalizovanu za rešavanje slučajeva krađe na železnici.[1] Pinkertonova detektivska agencija bila je jedna od prvih, a ujedno i najpoznatijih agencija ove vrste.[2]

Danas je to Vladin servis (engl. Pinkerton Government Services, Inc.) koji pruža usluge obezbeđenja u oblastima vazduhoplovstva i odbrane, energetike i petrohemijske industrije. Deluje kao podružnica Sekuritas službe bezbednosti (engl. Securitas Security Services USA, Inc.)[3]

Moto Pinkertonove detektivske agencije Mi nikada ne spavamo (We never sleep) doprineo je razvoju pojma private eye koji se danas koristi širom sveta, a privatni detektivi se u slengu često nazivaju Mr. Pinkertonom. Pinkerton je bio pionir u detektivskom poslu i uveo je mnoge metode koje su i danas u upotrebi. Jedna od njih bilo je i pravljenje baze podataka o kriminalcima uz pomoć isečaka iz novina i kriminalnih istorija osumnjičenih, prvi referentni sistem takve vrste, koji postaje uzor za krivične baze podataka koje kasnije počinju da se koriste i u drugim sličnim organizacijama.[4] Pinkerton je prvi osmislio traženje kriminalaca putem poternica i do 1870. godine Agencija je imala najveću kolekciju poternica u svetu. Sa operativcima širom zemlje kancelarije Pinkertonove detektivske agencije su postale baza podataka kriminalnih aktivnosti.[2] Osim toga, Pinkerton je razvio i sistem nadzora osumnjičenih, osmislio ideju tajnog agenta i bio jedan od prvih poslodavaca koji je zaposlio ženu istražitelja. Slučajevi i avanture Pinkertonove detektivske agencije bili su inspiracija za mnoge filmove i serije.[5]

Osnivanje Agencije[uredi | uredi izvor]

Reklamni flajer Pinkertonove agencije (Čikago, 1871)

Pinkertonovu detektivsku agenciju je osnovao 1850. godine škotski emigrant Alan Pinkerton, pola veka pre nastanka čuvenog FBI-a. Ova privatna kompanija odgovorna je za lov na neke od najpoznatijih američkih odmetnika krajem 19. i početkom 20. veka.[4] Inicijalno je Agencija bila specijalizovana za rešavanje slučajeva krađe na železnici i ubrzo je postala jedna od najpoznatijih agencija ove vrste.[6] Kako je bila i jedna od prvih, Agencija je već na samom početku imala mnogo posla. U početku su angažovani samo u okrugu Čikago, da bi kasnije klijenti počeli da dolaze iz čitave zemlje, tražeći usluge poznatog detektiva. Sredinom 50-ih nekoliko biznismena uvidelo je potrebu za većom kontrolom svojih zaposlenih, pa februara 1855. godine Pinkerton potpisuje nekoliko unosnih ugovora sa vlasnicima šest železničkih kompanija sa Srednjeg zapada. Razlog za angažovanje privatne agencije umesto redovnih policijskih snaga bila je činjenica da je većina lokalnih policijskih snaga bila nedovoljno popunjena ljudstvom i nedovoljno plaćena, a često i korumpirana, pa u takvoj situaciji oni nisu bili spremni da se ozbiljnije suprotstave opasnim kriminalcima. Ova okolnost u velikoj meri je doprinela brzom usponu Agencije.[2]

Pinkerton je svoju agenciju zasnovao na čvrstim principima ponašanja svojih agenata, koji su ostali kamen temeljac do danas.[7] Pravila koja važe za njegove agente su:

  • Nema kompromisa sa kriminalcima
  • Sarađujte sa lokalnim policijskih službama
  • Odbijajte slučajeve razvoda ili onih koji iniciraju skandale
  • Ne prihvatajte novac kao nagradu za vaš rad
  • Nikad ne podižite naknadu bez prethodnog znanja klijenta
  • Klijente upoznajte sa osnovnim činjenicama o toku istraživanja
  • Nema mita[4]

Agencija pod upravom Alana Pinkertona[uredi | uredi izvor]

Alan Pinkerton na konju (1862)

Reputacija koju je Alan Pinkerton stekao sa svojom Agencijom dovodi ga na čelo Tajne službe Unije (Union Intelligence Service) koja je odgovorna za špijuniranje Konfederacije tokom Američkog građanskog rata,[7] a kada su se proširile glasine o mogućem pokušaja ubistva Abrahama Linkolna, Pinkerton je angažovan da ga prati na putu od Baltimora do Vašingtona.[4] Više o Alanu Pinkertonu u originalnom članku Alan Pinkerton

Posle rata Pinkertonova detektivska agencija nastavila je da radi pod upravom Alana Pinkertona, sve do njegove smrti 1. jula 1884 godine, kada su upraljanje Agencijom preuzeli njegovi sinovi. Za života svog osnivača Alana Pinkertona agencija je postala poznata po mnogim rešenim slučajevima pljački železnice, između ostalih i po razotkrivanju i hvatanju, 1866. godine, grupe direktora koji su od kompanije Adams Ekspres (Adams Express Company) ukrali 700.000 $,[6] ali je takođe dobro poznato i da se nakon građanskog rata Pinkerton sa svojim detektivskim timom bezuspešno trudio da uhapsi članove bande Džesija Džejmsa, što to nikada nisu uspeli, a železnica je na kraju prestala da plaća ovaj poduhvat.[4] Alan Pinkerton pokušao je o svom trošku da ga privede cilju, pogotovo zato što su jedan njegov agent i jedan policajac[8] stradali u okršaju sa ovom bandom, ali je sve ostalo bez uspeha.[5]

U međuvremenu Agencija počinje da radi i za Vladu Sjedinjenih Američkih Država. Njeni su agenti delovali i u suzbijanju raznih pokreta otpora, tako da ih je tadašnja Španska vlada angažovala prilikom suzbijanja revolucije na Kubi 1872. godine. Pinkertonova detektivska agencija angažuje se i u borbi protiv sindikata tek formiranog radničkog pokreta.[5] Tokom velikog štrajka na železnici 1877. godine (Great Railroad Strike of 1877) angažovanje Pinkertonove detektivske Agencije dovodi do oštrih kritika od starne pripadnika Radničkog pokreta. Pinkerton se branio izjavama da je pomagao radnicima i sindikatima suprotne strane.[6] Jedan od najpoznatijih slučajeva je razbijanje organizacije Moli Megvajers.[a] Jedan od Pinkertonovih detektiva, Džejms MakParlan, uspeo je da se od 1873. do 1876. godine infiltrira među članove ovog tajnog udruženja u Pensilvaniji i pribavi dokaze koji su doveli do raspada ove navodno terorističke organizacije.[b]

Pinkertonova detektivska agencija posle Alana Pinkertona[uredi | uredi izvor]

Vilijam Pinkerton u svojoj kancelariji (1904)
Pinkertonovi detektivi napuštaju poprište bitke posle predaje napadača tokom štrajka u Homstedu, 1892. godine. Ilustracija na naslovnoj strani časopisa Harper's Weekly od 16. jula 1892.

Posle smrti Alan Pinkertona rukovođenje Agencijom preuzimaju njegovi sinovi Vilijam i Robert Pinkerton. Sukobi između Pinkertonove detektivske agencije i sve agresivnijih bandi pljačkaša vozova postao je žestok. Najtraženiji su bili Buč Kasidi i njegova Divlja horda, sastavljena od razbojnika među kojima su i neki koji se svrstavaju u najokorelije razbojnike u istoriji: Sandens Kid, Kid Kari i Del Mur. Pinkertonovi detektivi, angažovani opet od strane železnice, prisilili su Divlju hordu da se raspusti. Još jedan razbojnik svrstan među najtraženije u Agenciji bio je Oliver Kertis Peri, pljačkaš vozova koji je radio sam i bio jedinstven slučaj u vreme velikih železničkih pljački. Pinkertonovi detektivi su bili ključni u hapšenju Perija, koji je zbog svojih zločina osuđen na 49 godina zatvora.[4]

Pored borbe sa bandama Pinkertonova detektivska agencija krajem 19. i početkom 20. veka postaje bitna sila u suzbijanju sindikalnih pokreta u Americi i Kanadi, zbog čega se slika o agenciji tokom godina promenila, tačnije rečeno pokvarila.[11] Agencija je čak bila uključena i u razotkrivanje studentskih pobuna.[12] Tako Pinkertonovu detektivsku agenciju, koja je nekada predstavljala gotovo sinonim za visoke moralne standarde, ljudi počinju da posmatraju kao produženu ruku velikih kompanija i optužuju ih za podsticanje nereda. U tom periodu detektivi Agencije su učestvovali u brojnim aktivnostima protiv tada mladog američkog radničkog pokreta, a najpoznatiji sukobi svakako su bili:[13]

  • Pulmanov štrajk (1894) - sukob Američke železničke unije (American Railway Union) sa jedne strane i kompanije Pullman, tadašnje vodeće železničke kompanije i vlade Sjedinjenih Američkih Država sa druge. Ovim štrajkom zaustavljen je sav teretni i putnički saobraćaj zapadno od Detroita. Predsednik Grover Klivlend poslao je federalne trupe u Čikago, da sprovedu odluku suda i obustave štrajk, zbog čega su izbili neredi tokom kojih je stradalo 26 civila, a železnička stanica je spaljena. Ovaj događaj imao je veliki uticaj na javno mnjenje o pravima radnika, ulozi menadžmenta, kao i o ulozi vlade u gušenju radničkih nemira.[14]
  • Masakr u Ladlou (1914) - štrajk 1200 rudara koji je trajao 14 meseci. Tokom sukoba poginulo je 20 civila, među kojima je bilo 11 žena i dece.[15]

Uprkos svim kontroverznim angažovanjima Pinkertonova detektivska agencija uspela je da se održi i dalje se razvija.[13] Kako su vremenom nastale druge slične državne agencije (kao što su tajne službe, FBI itd.) Pinkertonova detektivska agencija izbačena je iz javnog sektora. Do polovine 20. veka potreba za uslugama koje su do tada pružane različitim kompanijama i institucijama nestaju, pa 60-ih godina Pinkertonova detektivska agencija izbacuje reč "detektivska" iz svog naziva i bavi se uglavnom zaštitom ljudi i dobara. Tako su, na primer, Pinkertonovi agenti 1968. godine angažovani da obezbede transport čuvene slike Mona Liza preko Atlantika.[4]

Danas Pinkerton deluje kao podružnica Sekuritas službe bezbednosti.[3]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Moli Megvajers ja bila tajna organizacija rudara, navodno odgovorni za dela terorizma u rudarskim mestima u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdžiniji u periodu od 1862. do 1876. godine.[9]
  2. ^ Ovaj slučaj poslužio je Arturu Konanu Dojlu kao inspiracija za roman Dolina straha[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pinkerton National Detective Agency - American independent police force”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  2. ^ a b v „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Arhivirano iz originala 06. 03. 2017. g. Pristupljeno 11. 3. 2017. 
  3. ^ a b „Company Overview of Pinkerton Government Services, Inc.”. Bloomberg. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  4. ^ a b v g d đ e „Ovi dektektivi su hvatali NAJOKORELIJE KRIMINALCE sveta pre FBI-a”. Blic online. 5. 4. 2016. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  5. ^ a b v „Allan Pinkerton – najslavniji privatni detektiv”. Privatna detektivska agencija Shark. Arhivirano iz originala 06. 03. 2017. g. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  6. ^ a b v „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  7. ^ a b Kelly, Martin (29. 11. 2016). „Allan Pinkerton and his Detective Agency - A Brief History of the Pinkertons”. ThoughtCo. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  8. ^ „Deputy Sheriff Edwin P. Daniels”. Officer Down Memorial Page. Pristupljeno 10. 3. 2017. 
  9. ^ „Molly Maguires - AMERICAN LABOUR ORGANIZATION”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  10. ^ Dojl, Artur Konan (2016). Šerlok Holms: Dolina straha. Beograd: Liber Novus. ISBN 978-86-517-0338-9. COBISS.SR 228371980
  11. ^ „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Приступљено 10. 3. 2017. 
  12. ^ Kellams, Dina. „Sincerely Yours: The Pinkerton Detective Agency”. Indiana University Archives. Indiana University. Приступљено 11. 3. 2017. 
  13. ^ а б Kelly, Martin. „Allan Pinkerton and his Detective Agency - A Brief History of the Pinkertons”. Thought.Co. Приступљено 11. 3. 2017. 
  14. ^ McNamara, Robert. „The Pullman Strike of 1894 - President Cleveland Ordered U.S. Army to Break the Strike”. Thought.Co. Приступљено 11. 3. 2017. 
  15. ^ McPhee, Mike. „Mining strike site in Ludlow gets feds’ nod”. The Denver Post. Приступљено 11. 3. 2017. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pinkertonova detektivska agencija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пинкертонова_детективска_агенција&oldid=26974345”