Портал:Nemačka/Izabrani jun
Parsifal (nem. Parsifal) je opera nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Vagner ju je definisao kao „Bühnenweihfestspiel“ - predstavu za osvećenje pozornice. Prvobitno je bila namenjena za ivođenja isključivo u njegovoj operskoj kući u Bajrojtu kraj Minhena. Bila je to njegova poslednja opera, premijerno izvedena 26. jula 1882. Dirigovao je Herman Levi, Vagnerov prijatelj jevrejskog porekla.
„Parsifal“ je zasnovan na srednjovekovnoj legendi o vitezu okruglog stola Parsifalu. O njemu su pisali veliki srednjovekovni pesnici Kretjen de Troa i Volfram fon Ešenbah (Vagner je kao izvor koristio Ešenbahovo delo, koje je pročitao još 1845). Parsifal je bio otac još jednog legendarnog viteza, Loengrina, koga je Vagner izabrao za protagonistu svoje ranije opere.
Opera je napisana pod izuzetnim uticajem filozofa Artura Šopenhauera i, kroz njega, budizma. Na taj način se u „Parsifalu“ javljaju motivi samoodricanja, saosećanja i reinkarnacije. Vagner je dosta ranije napisao skicu opere „Pobednici“ (nem. Die Sieger), koja je za temu trebalo da ima život Bude. Opstala je i skica opere sa sličnom tematikom, „Isus Nazarećanin“ (nem. Jesus von Nazareth). „Parsifal“ je takođe Vagnerova najkotroverznija opera, jer su neki autori (posle Drugog svetskog rata) sugerisali da ona sadrži skrivene poruke rasizma i antisemitizma.
Vagnerova je želja bila da se „Parsifal“ ne izvodi van Bajrojta, ali par decenija nakon njegove smrti od srčanog udara u Veneciji, 13. februara 1883. izvođenja dela prestala su da budu isključivo vezana za Bajrojt. Takođe, Vagner je od publike tražio da ne tapše na kraju prvog čina iz poštovanja prema Svetom gralu, što je u ranim izvođenjima dovodilo do komičnih situacija, kada zbunjena publika nije bila sigurna ni da li sme na kraju opere da tapše, ili je čak ućutkivala Vagnera koji je pokušavao da joj sopstvenim „Bravo!“ da znak za aplauz.
Naposletku, „Parsifal“, kao Vagnerovo poslednje delo, ujedno je i njegov kako muzički, tako i filozofski testament i zaveštanje.