Процес (roman)

Proces
Prvo izdanje iz 1925.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Der Prozess
Autor	Franc Kafka
Zemlja	Austrija
Jezik	nemački
Izdavanje
Datum	1925.

Proces (nem. Der Prozess) je roman Franca Kafke objavljen posthumno, 1925. godine. Franc Kafka je napisao roman između 1914. i 1915. godine, a posthumno objavljen 26. aprila 1925. godine. Jedno od njegovih najpoznatijih dela, govori o Jozefu K., čoveku koji je uhapšen i odveden od strane nepristupačnog autoriteta, a priroda njegovog zločina nije otkrivena ni njemu ni čitaocu. Radnja se odvija u jednom nedefinisanom evropskom gradu, a vreme radnje je 20. vek.

Pod velikim uticajem dela Dostojevskog„Zločin i kazna“ i Braća Karamazovi, Kafka je čak otišao toliko daleko da je Dostojevskog nazvao krvnim srodnikom. Kao i drugi Kafkini romani, Proces nikada nije završen, mada sadrži poglavlje koje čini da se priča namerno naglo dovodi do kraja.

Posle Kafkine smrti 1924. godine, njegov prijatelj i književni izvršilac Maks Brod uredio je tekst za objavljivanje u Verlag Die Schmiede. Originalni rukopis se čuva u Muzeju moderne književnosti, Marbach am Neckar, Nemačka. Prvi prevod na engleski jezik, autorke Vile i Edvin Muir, objavljen je 1937. godine. 1999. knjiga je uvrštena u Le Monde's 100 Books of the Century i kao broj 2 najboljih nemačkih romana dvadesetog veka.

Proces je i ekranizovan od strane reditelja Orsona Velsa sa Entonijem Perkinsom u glavnoj ulozi.

Radnja

I

Jozef K. bio je bankarski službenik. I dok je jednog sasvim uobičajenog jutra čekao svoj doručak koji nije dolazio, odlučio je pozvoniti kuvarici, umesto doručka, na vrata mu dolaze neznanci sa saopštenjem da je uhapšen. Jozef insistira sa pitanjima ne bi li saznao zašto je uhapšen, ali oni odgovaraju da ne znaju ništa o tome i da su oni samo sudski službenici.

Da stvar bude još komplikovanija, Jozefu je dopušteno svaki dan da odlazi na posao i naizgled se ništa u njegovom životu ne menja. Ubrzo, dobija saopštenje telefonom da mora da dođe na saslušanje u nedelju. Obrazloženo mu je da se radi o nedelji kako bi mogao i dalje neometano obavljati bankarski posao.

Jozef odlazi na mesto navodnog saslušanja i pronalazi zgradu. Naizgled, radi se o sasvim standardnoj stambenoj zgradi. Ulazi i hoda stepenicama tražeći komisiju zaduženu za njegovo saslušanje, ali izgovor mu je da traži stolara Lanza. Ne pronalazi ništa što bi odgovaralo njegovom opisu, nailazi samo na mnogo žena i dece, a radi se o siromašnim i zapuštenim stanovima.

Na zadnjem spratu pokuca na vrata i otvori mu žena koja provodi dan perući rublje. Odvodi ga kroz kuću i dolaze do jedne sobe. Jozef je shvatio da se sada nalazi u dvorani koja je nalik na sudnicu. Sudija mu govori da je zakasnio na saslušanje sat vremena iako mu nisu rekli tačan sat kada mora da se pojavi pred sudom.

Sudnica je podeljena u dva dela, a publika u sudnici reaguje malo u njegovu korist sa odobravanjem, a malo sa podsmehom ili ćutnjom i mukom. Jozef se brani, ali uskoro demonstrativno odlazi jer shvati da ga niko ne razume i da ovo nema smisla. Tada saznaju da je sam sebi naškodio jer je dobio povlasticu kojom je mogao da bude saslušan.

II

Sledeće nedelje Jozef odluči da se nepozvan pojavi na sudu. Dolazi u istu zgradu i tamo ponovo sreće mladu ženu tj. suprugu sudskog poslužitelja. Ona mu se nudi i govori mu da je odvede jer je u potpunosti pod sudskom vlašću. Jozef razmišlja kako bi to bila dobra osveta prema sudskog istražitelju. No, potom dolazi mladi i neugledni advokat pripravnik, te govori ženi da ima nalog sudije i da mora da se pojavi kod njega. Jozef pokušava da je odbrani, no ona odbija njegovu pomoć i zajedno nestaju.

Tada stiže i sudski poslužitelj i poverava se Jozefu kako ga otpremaju iz kuće i kako mora da radi sve ove beznačajne poslove, a i odvode mu ženu. Sudski poslužitelj provede Jozefa zgradom suda, a od mučne atmosfere koju je tada video, smuči mu se pa se oporavlja tek kada je napustio zgradu.

III

Jozef je nakon ovog mučnog dana ponovo naišao na čudan događaj. Kada se vraćao jednog dana sa posla iza jednih vrata začuje čudne zvukove, kao da je neko uzdisao. Otvori vrata i ugleda tri čoveka od kojih su dvojica gradski stražari. Oni mu se požale kako je sudski istražitelj naredio da ih ovaj treći išiba jer se on žalio na njih. K. pokušava uveriti dotičnog batinaša da ih poštedi, ali on ga ne sluša. Jozefu se smučio prizor, a i bojao se da ga neko tamo ne zatekne pa se udaljio sa mesta.

Sledećeg jutra pomalo bojažljivo odškrine ta ista vrata i na svoje zaprepaštenje ugleda isti prizor.

IV

Jozef sve češće nailazi na čudne situacije. Jednog dana posećuje ga ujak i opominje ga da bi položaj u kojem se trenutno nalazi mogao negativno uticati na njegovu porodicu. Ujak ga uverava da mora uzeti advokata pa oni odlaze do njegovog poznanika, advokata Hulda.

Advokat je na Jozefovo zaprepašćenje upoznat sa celom njegovom situacijom, odnosno procesom. O bolešljivom i starom advokatu brine devojka po imenu Leni. Jozef se upušta odmah sa njom u čudnu ljubavnu vezu, dok ga stric kori jer veruje da je ona u vezi sa advokatom.

V

Jozef sve više razmišlja o svojoj situaciji. Posećuje advokata koji mu govori da njegov slučaj dobro napreduje, no K. ne vidi nikakve promene. Sumnjajući da advokat namerno oteže celu situaciju i ne radi u njegovu korist, K. odlučuje sam da napiše svoj prigovor. No, prigovor bi trebao da obuhvati i najsitnije detalje o njegovom životu. To Jozefa izbacuje iz takta jer on i dalje ne zna zašto je uopšte optužen.

Sve teže obavlja svakodnevne poslove, a čak mu i kolege govore da znaju sve o njegovom procesu. Industrijalac mu govori da javi sudskom slikaru Titoreliju koji mu može pomoći jer zna pojedinosti oko njegovog slučaja. Titoreli mu malo pomaže objašnjavajući mu kako stoje stvari u sudu. Govori mu da je sud uveren u njegovu krivicu i da će mu biti teško da se odbrani.

Ipak, daje mu nadu govoreći mu da se može na sud uticati vezama. Nudi mu svoju pomoć, ali istovremeno ga zbunjuje pitanjem želi li oslobađanje stvarno, samo prividno ili kao proces odugovlačenja. Odmah mu govori da je celokupno oslobođenje u njegovom slučaju nemoguće. Jozef uskoro saznaje da je nemoguće dobiti i preostale dve tačke i da je moguće samo proces malo odgoditi. Jozef kupuje par njegovih slika i odlazi zbunjen bez ikakvog rešenja.

VI

Jedne večeri Jozef odluči da ode kod advokata kako bi mu otkazao saradnju. Vrata mu otvara čovečuljak pod imenom Blok koji mu govori da je i on klijent advokata, i to već punih 5 godina. I on je u procesu, a govori mu kako je već ponešto naučio i o njegovoj situaciji. Govori mu da će verovatno biti osuđen zbog oblika usana. Zgrožen, Jozef odluči advokatu odmah otkazati saradnju. Advokat mu govori da je nestrpljiv i da se sa njim postupa predobro. Poziva Bloka i predočava mu njegov primer te ga ponižava.

VII

Nakon što je dao otkaz advokatu, Jozefu je stanje i dalje nepromenjeno. Čak uviđa da je slučaj sve komplikovaniji. Jednog dana, dobija naređenje sa posla da bi trebao da jednom Italijanu pokaže katedralu. Pošto se Italijan ne pojavljuje, K. ulazi u crkvu sam.

Ugleda tamo sveštenika u propovedaonici i čini mu se kao da će baš njemu održati propoved. Iako je već krenuo prema izlazu, zastane jer začuje kako ga sveštenik zove imenom. Govori mu kako previše očekuje od tuđe pomoći, posebno od žena i kako to nije dobro za njegov proces. Govori mu u paraboli o čuvaru i čoveku sa sela. Priča mu o tome kako je čovek sa sela ceo život ostao pred vratima zakona u iščekivanju da ga uvedu. Tek kada je umirao rečeno mu je da se ta vrata sada mogu zatvoriti. Parabola je na kraju ostala nerazjašnjena.

VIII

Jozefov je 31. rođendan. Na taj dan u njegov stan dolaze dva čoveka u crnim kaputima. Iako se nisu najavili K. sedi pored vrata jednako odeven i čeka goste. Rekao je da zna da ih očekuje, kao da se pomirio sa sudbinom. Nije se odupirao, dopustio im je da ga odvedu van grada do kamenoloma.

Zarili su mu nož u srce, a zadnje Jozefove reči bile su „Kao pseto!“

Likovi

Jozef K.

Jozef K. je protagonista ovog Kafkinog dela. On je bankarski činovnik koji je uhapšen na svoj trideseti rođendan zbog nečega što ni sam ne zna. Živi kao podstanar i ni s kim se ne druži previše. Imao je nekoliko bezuspešnih pokušaja flertovanja te beznačajnu aferu s Leni, ali u svemu se čini kao veoma introvertna i asocijalna osoba. Inteligentan je i ambiciozan te se ne uklapa u okolinu.

Iako se Jozef K. može okarakterisati kao čovek koji ne mari za sistem i zakon, paradoks je da radi za sistem i da se uprkos nevinosti pojavljuje na suđenju, a na kraju i osobe koje su ga došle ubiti dočekuje spremno i bez odupiranja. Njegova stanja variraju od ravnodušnosti preko mentalne paralize do besne arogancije. Potpuno je okupiran sudskim procesom koji je pokrenut protiv njega i više ne uspeva da živi normalno. Počinje da sam sebe analizira i kritikuje, verujući da je zaista kriv. Moguće je da i svoju presudu, pogubljenje, prihvata baš iz tog razloga.

Jozef K. ne veruje u ništa, pa tako ni u sistem. Njegov svet zbog toga postaje nestvaran, a stvari koje mu se dešavaju kao da nemaju mnogo veze sa realnošću. Jedino u šta veruje Jozef K. jeste on sam. Čini samo ono šta je korisno za njega, bez svesti o onome što ga okružuje. Odriče se svoje okoline isto kao što se ona odriče njega pa situacija u kojoj se nalazi donekle deluje poput kazne za život kakav je živeo.

Ostali likovi

• Gospođica Birstner - podstanar u istoj kući gde živi Jozef K. Dopušta mu da je poljubi jedne noći, ali onda odbija njegov napredak. K. je na krajnjim stranicama romana nakratko uočava ili nekoga ko na nju liči.
• Gospođica Montag - Prijateljica Frau Birstner, ona razgovara sa K. o prekidu njegove veze sa Gospođicom Birstner nakon njegovog hapšenja. Tvrdi da mu može pružiti uvid, jer je objektivna treća strana.
• Viljem i Franc - Policajci koji jednog jutra uhapse K., ali odbijaju da otkriju zločin koji je navodno počinio. Kasnije su bičevani.
• Inspektor - Čovek koji vodi postupak u pansionu Jozefa K. kako bi zvanično obavestio K. da je uhapšen.
• Rabenštajner, Kulih i Kaminer - bankarski službenici koji prisustvuju postupku u pansionu.
• Frau Grubah - Vlasnica konaka u kome živi K. Ona veoma ceni K., uprkos njegovom hapšenju.
• Žena na sudu - U njenoj kući se dešava prva presuda K. Ona traži pomoć K. jer ne želi da je zlostavljaju sudije.
• Student - Deformisani čovek koji deluje po nalogu sudije za instrukcije. Biće moćan čovek u budućnosti.
• Sudija za upućivanje - prvi sudija K. U svom suđenju brka K. sa zidnim slikarom.
• Ujak Karl - K.-ov plahovit ujak iz zemlje, ranije njegov staratelj. Saznavši za suđenje, Karl insistira da K. angažuje Her Hulda, advokata.
• Her Huld, advokat - K.-ov pompezni i pretenciozni advokat koji pruža dragoceno malo na način delovanja, a previše na način anegdote.
• Leni - medicinska sestra Her Hulda, gaji ljubav prema Jozefu K. i ubrzo postaje njegova ljubavnica. Pokazuje mu svoju umreženu ruku, što je još jedna referenca na motiv ruke u celoj knjizi. Očigledno, optužene muškarce smatra izuzetno privlačnim - činjenica da su optuženi čini ih neodoljivima za nju.
• Albert - direktor kancelarije na dvoru i Huldov prijatelj.
• Floger - Čovek koji kažnjava Franca i Viljema u Banci nakon K.-ovih žalbi na dvojicu agenata u njegovoj prvoj presudi.
• Potpredsednik - K.-ov neskriveni rival u Banci, samo previše voljan da uhvati K.-a u kompromitujućoj situaciji. U više navrata koristi K.-ovu zaokupljenost suđenjem da bi unapredio sopstvene ambicije.
• Predsednik - direktor banke. Bolesna figura, čiji položaj potpredsednik pokušava da zauzme. Dobro se slaže sa K., pozivajući ga na razne veridbe.
• Rudi Bloh, trgovac-blok je još jedan optuženi čovek i klijent Hulda. Njegov slučaj je star pet godina i on je samo senka uspešnog trgovca žitom koji je nekada bio. Svo njegovo vreme, energija i resursi sada su posvećeni njegovom slučaju, na štetu njegovog života. Iako je unajmio pet dodatnih advokata sa strane, on je u potpunosti i patetično podređen Huldu.
• Proizvođač - Osoba koja čuje za K.-ov slučaj i savetuje ga da vidi slikara koji zna kako funkcioniše sudski sistem.
• Titoreli, slikar - Titorelli je nasledio položaj dvorskog slikara od svog oca. Zna mnogo o dolascima i dešavanjima najnižeg nivoa Suda. Ponudi se da pomogne K. i uspe da istovari nekoliko identičnih pejzažnih slika na optuženog.
• Sveštenik - zatvorski kapelan sa kojim se K. susreće u crkvi. Sveštenik savetuje K. da njegov slučaj ide loše i kaže mu da prihvati njegovu sudbinu.
• Vratar i farmer - Likovi kapelanove priče.

Različiti kritički prilazi Procesu

Književni kritičari pristupali su zagonetnom Kafikon delu sa različitih stanovništva i pokušavali da utvrde njegovo značenje i poruku. Među raznovrsnim metodološkim pristupima ovome delu naročito su karakteristični biografski, sociološki i strukturalistički.

Biografski prilaz

Biografski prilaz Kafkinom delu polazi od piščeve ličnosti i u njenim osobenostima nalazi objašnjenja za tamnu poruku dela.. Pristalice ovakvog tumačenja dela uzimaju kao veoma značajne činjenice da je Kafka bio pisac sa nedovoljno jasnim predstavama o ljudskom društvu i čovekovoj prirodi, pa da tako, bez čvrste i naučno zasnovane ideološke platforme, nije mogao da uoči ni zakonitost kretanja ni perspektive razvitka ljudskog društva. Upravo zbog toga je svet u njegovom delu onako košmarski. Sem toga, ovaj pristup kao naročito značajne uzima i druge činjenice, što je, pretpostavlja se, moralo izazvati u njemu osaćanje usamljenosti. Uz to, on je dugo godina bio pritisnut teretom očeve tiranije, a sa veoma razvijenom osećanjem inferiornosti, on nije imao snage ni da odluči o svojoj ženidbi. Njegova neodlučnost ispoljena je i u njegovom odnosu prema vlastitom delu: ono je ili ostalo nedovršeno ili je bez konačne redakcije. Povrh svega, Kafku su opsenarski opsedali strahovi. U svom dnevniku, zapisima i pismima, na primer, nekoliko puta je zapisivao kako oseća da neko „s najvećom brzinom i nekom mehanički redovnom učestalošću zabada postrance nož“ u njega.

Iz ovog niza podataka biografske prirode neki kritičari smatraju da Kafkinom delu i ne treba pridavati izuzetno veliki značaj. Pisac koji je svet oko sebe doživljavao na ovakav način, lično bio opterećen opsesijama razne vrste, a uz to bez jasne ideološke orijentacije, nije ni mogao drukčije da doživi taj svet, pa ni da ga drukčije prikaže.

Sociološki prilaz

Kritičari koji Kafkinom delu pristupaju pretežno sa ovog stanovništva – i u Procesu i u Zamku nalaze specifičan odraz čovekovog života u kapitalističkom društvu. Taj život oni smatraju kao nerazrešiv konflikt.

Upravljački sistem „onih gore“ stvara kod običnog čoveka uverenje o nemoći otuđenju, a ukoliko bi pojedinac i pokušao da se pobuni protiv utvrđenog reda stvari „grupa gore“ bi vešto koristila institucije vlasti i sudstva, pa u formi „veleizdajničkih procesa“, specifičnim metodama paralizovanja volje okrivljenoga, dovodila ga do toga da u toku beskonačnog procesa, psihički podriven, sam dođe do ubeđenja da je kriv.

Strukturalistički prilaz

Strukturalistički prilaz polazi od pretpostavke da je Proces, kao i ostali Kafkini romani, veoma složena umetnička struktura, kojom je pisac iskazao različite misli ne samo o društvu kome je pripadao nego i o čovekovoj sudbini uopšte. Prema tome, uz sociološki aspekt romana, od velikog je značaja i piščeva imanentna filozofska misao, kao i njegova vizija čovekove budućnosti.

Prihvatljivo je tumačenje da je Kafka u Procesu iskazao egzistancijalističku filozofiju apsurda, i to na sasvim originalan način. Za razliku od Sartrovih egzistancijalističkih romana i drama, u kojima se preko njegovih literarnih junaka eksplicitno iskazuje egzistancijalistička filozofija apsurda, Kafkini junaci nisu snažni intelektualci, već ljudi koji apsurd života doživljavaju kao ličnu tragiku. Kafkini junaci nisu svesni apsurda života niti o tome mogu da filozofski sude i razmišljaju. Kafkin Jozef K. „prerefleksivno doživljuje apsurd života“ i zato misli i oseća kao čovek koji se neposredno nalazi u apsurdnom životnom košmaru i koji je i sam deo tog košmara.

Celokupno Kafkino delo, ipak, kao da sugerira jednu dragocenu misao: čovek se neće osećati usamljenim krivcem u složenim međuljudskim odnosima jedino ako postane svestan – da je sam graditelj života.

Proces kao šaljiva priča

Prema Kafkinim prijateljima, nekoliko puta se naglas nasmejao čitajući iz svoje knjige. Stoga je razumno potražiti šaljive aspekte u Procesu uprkos njegovoj mračnoj i ozbiljnoj suštini.

Ovom fenomenu bavi se i biograf Kafke, Rajner Stah: Proces „je jezivo u celosti, ali komično u detaljima“. Sudije čitaju pornografske časopise umesto pravnih knjiga i šalju po žene kao da naručuju sjajni obrok na tacni. Dželati izgledaju kao ostareli tenori. Zbog rupe na podu jedne od sudnica, noga advokata s vremena na vreme strči u donju sobu.

Filmske adaptacije

U filmskoj adaptaciji Orsona Velsa 1962. godine Josefa K. glumi Entoni Perkins, a Advokata Vels.

Film Martina Skorsezea iz 1985. After Hours sadrži scenu adaptiranu iz filma „Before the Law“, u kojoj glavni junak pokušava da uđe u noćni klub po imenu Club Berlin.

Film Suđenje iz 1993. zasnovan je na scenariju Harolda Pintera, a u njemu su glumili Kajl Maklaklan kao Josef K. i Entoni Hopkins kao Sveštenik.

U naučno-fantastičnom filmu iz 2017. godine Blade Runner 2049 nalazi se glavni junak po imenu Oficir K, koji se naziva „Joe“.

Literatura

• Kafka, Franc, Proces, Novosti-Biblioteka XX vek, Beograd, 2004.

Spoljašnje veze

• Besplatno dostupan na DigBib.Org (Nemačka verzija, text, pdf, html)
• Proces (film) na liketelevision.com