Пустара

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pustara
Filmski poster
Izvorni naslovBadlands
Žanrneo-noar, krimi
TvoracTerens Malik
RežijaTerens Malik
ScenarioTerens Malik
ProducentTerens Malik
Temelji se naSerija ubistava iz 1958. godine.
Glavne ulogeMartin Šin, Sisi Spejsek
MuzikaDžordž Tipton, Karl Orf, Džejms Tejlor
Producentska
kuća		Warner Bros.
Godina1973.
Trajanje93 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet300 hiljada dolara
IMDb veza

Pustara je američka neo-noar krimi drama iz 1973. godine,[1] koju je napisao, producirao i režirao Terens Malik, u svom rediteljskom debiju. U filmu glavne uloge tumače Martin Šin i Sisi Spejsek, koja glumi Holi Sargis, petnaestogodišnjakinju koja kreće u seriju ubistava sa svojim partnerom Kitom Karutersom (Šin); u filmu takođe glume Voren Ots i Ramon Bjeri. Priča filma je delimično izmišljena, inspirisana istinitom pričom iz 1958. godine, kada su Čarls Starkveder i njegova devojka Keril En Fugejt izvršili seriju ubistava.[2]

Film Pustara je objavljen 1973. godine uz pozitivne kritike, a posebno hvaljene bile su kinematografija i muzika. Na 49. dodeli filmskih nagrada Britanske akademije, Spejsek je nominovana za nagradu za najperspektivnijeg novajliju u glavnim filmskim ulogama; na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu, Šin je osvojio nagradu za najboljeg glumca.

Film je izabran za očuvanje od strane Nacionalnog filmskog registra kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan“ od strane Kongresne biblioteke 1993. godine.[3][4]

Zaplet[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Holi Sargis pripoveda film kao 15-godišnjakinja koja živi u Fort Dupriju, ćorsokaku grada u Južnoj Dakoti. Ima zategnut odnos sa ocem, slikarom znakova, otkako joj je majka umrla od upale pluća godinama ranije. Holi upoznaje Kita Karutersa, 25-godišnjeg sakupljača smeća, problematičnog dizača i veterana Korejskog rata. On podseća na Džejmsa Dina, glumca kome se Holi divi. Nakon što Kit šarmira Holi, on joj oduzima nevinost. Kako se zbližavaju, postepeno se otkrivaju njegove nasilne i antisocijalne sklonosti.

Holin otac ne odobrava Kita i ubija Holinog psa kao kaznu što je provodila vreme sa njim. Kit provaljuje u Holinu kuću i insistira da pobegne sa njim. Kada njen otac protestuje i preti da će pozvati policiju, Kit ga ubija. Nakon što su Kit i Holi lažirali samoubistvo tako što su zapalili kuću, krenuli su ka pustinji Montane. Oni grade kućicu na drvetu u udaljenom kraju i tamo žive, pecajući i kradući kokoške za hranu. Beže nakon što su ih pronašla trojica muškaraca (za koje Kit kasnije kaže da su bili lovci na kriminalce) koje Kit ubija. Oni traže utočište kod Kitovog bivšeg saradnika Kejtoa, ali kada on pokuša da pozove pomoć, Kit puca i u njega. Kit tera mladi par koji stiže da poseti Kejtoa u olujni podrum. Puca u zatvorena vrata podruma i odlazi ne proverivši da li su mrtvi.

Kit i Holi progoni policija širom Srednjeg zapada. Zaustavljaju se u vili bogataša i uzimaju zalihe, odeću i njegov kadilak, poštedeći živote čoveka i njegove gluve kućne pomoćnice. Dok se voze preko Montane do Saskačevana, policija ih pronalazi i juri.

Holi, koja se umorila od Kita i života u bekstvu, odbija da pođe sa njim i predaje se. Kit vodi policiju u poteru kolima, ali je ubrzo uhvaćen. On šarmira oficire koji hapse i trupe Nacionalne garde, bacajući im svoje lične stvari kao suvenire za svoj zločin. Holi na kraju otkriva da je dobila uslovnu kaznu i da se udala za sina svog branioca, a Kit je pogubljen zbog svojih zločina.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Režiser Terens Malik glumi čoveka na vratima bogataša, dok se Šinovi sinovi – Čarli Šin i Emilio Estevez – nakratko pojavljuju kao dva dečaka koji sede ispod bandere ispred Holine kuće.

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Pisanje i uloge[uredi | uredi izvor]

Trejler za film iz 1973. godine.

Malik, štićenik Artura Pena (kome se zahvalio u završnoj špici filma), je počeo da radi na Pustari nakon druge godine pohađanja Američkog filmskog instituta. Godine 1970. Malik je sa 27 godina počeo da radi na scenariju tokom putovanja. „Napisao sam i, istovremeno, razvio neku vrstu prodajnog kompleta sa slajdovima i video kasetama glumaca, a sve sa ciljem da investitorima predstavim nešto što bi izgledalo spremno za snimanje“, rekao je Malik. „Na moje iznenađenje, nisu obraćali previše pažnje na to; ulagali su na veru.[5] Ja sam prikupio oko polovinu novca, a izvršni producent Edvard Presman drugu polovinu.“ Malik je platio 25.000 dolara sopstvenih sredstava. Ostatak njegovog dela prikupljen je od profesionalaca kao što su lekari i stomatolozi. Pustara je bio prvi igrani film koji je Malik napisao za sebe da ga režira.[6]

Sisi Spejsek, u tek svom drugom filmu, bila je prva glumica. Malik je otkrio da su njeni koreni i naglasak iz malog grada u Teksasu savršeni za ulogu naivne, upečatljive srednjoškolke. Reditelj ju je uključio u svoj stvaralački proces, postavljajući pitanja o njenom životu „kao da kopa zlato“. Kada je saznao da je bila mažoretkinja, ubacio je u scenario rutinu plesa. Nekoliko nadolazećih glumaca bilo je na audiciji za ulogu Kita Karutersa. Kada je direktor kastinga predložio Martina Šina, Malik je oklevao, misleći da je prestar za ulogu. Spejsek je u svojoj autobiografiji napisala da je "hemija bila neposredna. On je bio Kit. A sa njim sam bila Holi." Šin je svoju karakterizaciju Kita zasnovao na glumcu Džejmsu Dinu.[7]

Snimanje i scenografija[uredi | uredi izvor]

Glavno snimanje je obavljeno u Koloradu počevši od jula 1972. godine, sa niskim budžetom od 300.000 dolara (isključujući neka odlaganja filmskim laboratorijama i glumcima).[5] Film je imao pomalo problematičnu produkcijsku istoriju: nekoliko članova ekipe se sukobilo sa Malikom, a drugi je teško povređen kada je došlo do eksplozije tokom snimanja scene požara.[8] Kuća Frenka G. Bluma na Trinidadu korišćena je za kuću bogataša. I sam Malik je imao nekreditovan kameo nakon što glumac angažovan da igra 'Pozivaoca u kući bogataša' nije uspeo da se pojavi. Početak scenarija je uglavnom sniman u gradovima La Hunta i Las Animas na jugoistoku Kolorada, uključujući scenu u kojoj Holi beži iz Kolumbijske osnovne škole u drugom gradu.[9] Film na kraju ima posvetu ljudima okruga Otero u Koloradu i Malik se zahvaljuje „na njihovoj pomoći i saradnji“.

Džek Fisk je bio umetnički direktor filma u svojoj prvoj od nekoliko saradnje sa rediteljem. Tokom produkcije, Sisi Spejsek i Fisk su se zaljubili i venčali 12. aprila 1974. Film je prvobitno trebao montirati Robert Estrin. Kada je Malik video Estrinov deo filma, nije mu se dopao i uklonio ga je iz produkcije. Malik i Bili Veber su ponovo rezali film. Međutim, Estrin ostaje zaslužan kao jedini urednik, a Veber kao pomoćni urednik. I Veber i umetnički dizajner Džek Fisk su radili na svim Malikovim kasnijim filmovima do 2016. godine (Drvo života, Do čuda, Vitez pehara).[10]

Iako je Malik obraćao veliku pažnju na detalje perioda, nije želeo da to preplavi sliku. „Pokušao sam da 1950-e svedem na minimum“, rekao je on. „Nostalgija je moćan osećaj; može da priguši bilo šta. Želeo sam da se slika postavi kao bajka, van vremena.“ Na konferenciji za novinare koja se poklopila sa debijem filma na festivalu, Malik je nazvao Kita „toliko desenzibilizovanim da je bio van vremena“. Možda je smatrao da je pištolj kojim puca u ljude neka vrsta magičnog štapića koji eliminiše male smetnje.“ Malik je takođe istakao da „Kit i Holi čak o sebi misle da žive u bajci“, a on je smatrao prikladnim jer su „knjige za decu poput Ostrva sa blagom često bile pune nasilja“. Takođe se nadao da će ton bajke „izvući malo oštrine iz nasilja, ali i dalje zadržati svoj sanjivi kvalitet.“[5]

Izdanje[uredi | uredi izvor]

Warner Bros. je kupio i distribuirao film za nešto manje od milion dolara.[5] Warner Bros. je prvobitno pregledao film na duplom računu sa komedijom Mela Bruksa Blazing Saddles, što je rezultiralo veoma negativnim odgovorom publike. Produkcijski tim je bio primoran da rezerviše film u nekoliko drugih bioskopa, na lokacijama kao što je Litl Rok, Arkanzas, kako bi pokazao da film može da zaradi novac. Film ima 97% rejtinga na Rotten Tomatoes i prosečnu ocenu od 8,9/10 na osnovu kritika 59 kritičara, uz opšti konsenzus da je „Debi Terensa Malika maestralan komad američke kinematografije, prepun vizuelne poezije i odmeren predstave koje bi karakterisale njegov rad.“ Na Metakritiku, film ima ponderisanu ocenu od 93/100 na osnovu 19 recenzija, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[10] Varajeti je naveo da je film bio „impresivan“ debi. Rodžer Ibert ga je dodao na svoju listu "Sjajnih filmova" 2011. godine.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Film noir : the encyclopedia. Alain Silver, Carl Macek (1st ed izd.). New York: Overlook Duckworth. 2010. ISBN 978-1-59020-144-2. OCLC 276819737. 
  2. ^ Canby, Vincent (1973-10-15). „Malick's Impressive ‘Badlands' Screened at Festival”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-02-21. 
  3. ^ „U.S. National Film Registry -- Titles”. www.cs.cmu.edu. Pristupljeno 2023-02-21. 
  4. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Pristupljeno 2023-02-21. 
  5. ^ a b v g „Walker Article on Malick”. www.eskimo.com. Pristupljeno 2023-02-21. 
  6. ^ Gilbey, Ryan (2008-08-21). „The start of something beautiful”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-02-21. 
  7. ^ Penn, Nathaniel. „Badlands: An Oral History”. GQ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-21. 
  8. ^ Almereyda, Michael. „Badlands: Misfits”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-21. 
  9. ^ „Columbian Elementary School”. coloradopreservation.org. Pristupljeno 2023-02-21. 
  10. ^ a b „This is Jenny's Wikiality site about Badlands​”. This is Jenny's Wikiality site about Badlands​. Pristupljeno 2023-02-21.  zero width space character u |website= na poziciji 46 (pomoć); zero width space character u |title= na poziciji 46 (pomoć)
  11. ^ Ebert, Roger. „Badlands movie review & film summary (1973) | Roger Ebert”. https://www.rogerebert.com/ (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-21.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пустара&oldid=27699220”