Корејски рат
| Корејски рат | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||
 Слике корејског рата |
|||||||||||
|
|||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Организација уједињених нација Јужна Кореја Сједињене Америчке Државе Уједињено Краљевство Аустралија Белгија Канада Колумбија Етиопија Француска.svg){kind=small} Грчка Луксембург Холандија Нови Зеланд Филипини Јужна Африка Тајланд ТурскаЛогистичка подршка  ЈапанМедицинско особље  Данска Италија Норвешка Индија Шведска |
 Северна Кореја Кина СССР |
||||||||||
| Заповедници | |||||||||||
| Сингман Ри Chung Il-kwon Paik Sun-yup Даглас Мекартур Метју Риџвеј Марк Кларк Хари Труман Двајт Д. Ајзенхауер Елпидио Кирино Фидел РамосTahsin Yazıcı |
Ким Ил Сунг Choi Yong-kun Kim Chaek Мао Цедунг Peng Dehuai Јосиф Стаљин Георгиј Маљенков |
||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 590,911 480,000 63,000[1] 26,791[2] 17.000 7.430[3] 5,455[4] 3,972 3,421[5] 2,163[6] 1,389 1,294 1.271 1.068 900 826 44 Укупно: 941.356–1.139,518 |
260.000 926.000 26.000 Укупно: 1.212,000 |
||||||||||
| Губици | |||||||||||
| Јужна Кореја мртвих: 58.127 рањених: 175.743 заробљених и несталих: 80.000[7] Сједињене Америчке Државе]мртвих: 36,516 рањених: 92.134 заробљених:7.245 несталих: 8.176 [8] Уједињено Краљевствомртвих: 1,109[9] рањених: 2.674 заробљених и несталих: 1.060[10] Аустралијамртвих: 339[11] рањених: 1.200 Белгијамртвих: 106[12] Канадамртвих: 516[13] рањених: 1.042 Францускамртвих и нестаких: 300 [14] Грчкамртвих: 194[15] рањених: 459 Луксембургмртвих: 2 [12] Холандијамртвих: 123 [16] Нови Зеландмртвих: 33 [17] Филипинимртвих: 112 [3] Јужна Африкамртвих: 28 нестаких: 8 [18] Турскамртвих: 721[19] рањених: 2.111 заробљених:216 несталих: 168 Укупно: 474.000 |
Северна Кореја мртвих: 215,000 рањених: 303,000 заробљених и несталих: 120,000 [10] КинаКинески извори: мртвих: 148,000 рањених: 380,000 заробљених: 21,400 [20] Амерички извори: мртвих: више од 400,000 рањених: 486,000 заробљених: 21,000 [10] СССРмртвих: 282 [21] Укупно: 1,190,000-1,577,000 |
||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||
Корејски рат, који је започео као грађански рат, водио се од 1950. до 1953. на полуострву Кореја, која је након Другог светског рата подељена на совјетску и америчку окупациону зону. Грађански рат је избио 25. јуна 1950. када је комунистичка Демократска Народна Република Кореја напала капиталистичку Републику Кореју. Грађански рат је проширен када су Сједињене Државе, а касније и Народна Република Кина ушле у рат због хладноратовских тензија. Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. јула 1953.
Главна подршка Северној Кореји је била Кина, уз ограничену помоћ совјетских борбених саветника, војних пилота и оружја. Јужну Кореју су подржавале снаге Уједињених нација, углавном америчке, иако су многе друге државе такође допринеле у погледу броја војника. Када је рат избио, Северна и Јужна Кореја су постојале као привремене владе које се боре за контролу над целим полуострвом након поделе Кореје од стране САД и Совјетског Савеза.
Садржај |
Почетак рата [уреди]
Сукоб интереса бившег СССР-а и САД на Далеком истоку доводе до Корејског рата (1950-1953). Пре почетка рата севернокорејанци су почели са нагомилавањем трупа дуж 38. паралеле. Самоуверени севернокорејски вођа Ким Ил Сунг у почетку је одбио помоћ кинеског председника Мао Цедунгa. Pат је почео нападом севернокорејских комунистичких снага на Јужну Кореју 25. јуна 1950. дуж 38. упоредника.
Ток рата [уреди]
На самом почетку рата више војних успеха је имала боље опремљена и снабдевена севернокорејска војска. Сједињене Америчке Државе нису желели отворено ући у рат нити превише снабдевати јужнокорејску армију. Док Совјети и Кинези нису крили своју подршку. Севернокорејанци нису крили совјетске тешке тенкове и авионе. Савет Безбедности Уједињених Нација одлучује послати међнародне снаге под ознаком УН-а да смири ситуацију. Мислећи да ће се стање брзо средити и да неће требати много војске нити механизације. Савет безбедности Уједињених нација (на чијем заседању није учествовао СССР) поставља америчког генерала Мек Артура за команданта Уједињене команде интервентних снага Уједињених нација. Циљ интервенције снага ОУН-а је било сузбијање агресије комунистичке Кореје на јужну, демократску истоимену државу. Због бојкота ове седнице од стране СССР-а сама оптужба за агресију је спорна јер је јасно да би био уложен вето да је совјетски представник тада био на седници. НР Кина (која у то време није била члан УН и коју је заступала прогнана националистичка влада на Тајвану) је активно помагала комунистичке снаге. Снаге УН-а су убрзо пристигле у Јужну Кореју. Када су прво ступили у борби снаге УН-а доживљавали су катастрофалне поразе, амерички лаки тенкови нису били ни близу совјетским тешким тенковима. Када су јужнокорејске и снаге УН сатеране у ћошак на ивици пораза американци одлучују послати своју војску у Jужну Kореју. Са доласком америчких трупа ствари се побољшавају у корист јужнокорејанаца, сада су они прешли у контранапад. Cевернокорејанци на ивици пораза траже помоћ од Кинеза. Мао Цедунг реагује и шаље готово милион добровољаца кинеске армије у помоћ севернокорејанцима. Са доласком кинеских трупа долази до баланса међу армијама и кинеско-севернокорејске контраофанзиве. У току рата је било пуно преокрета на обе стране. Одлучујућих победа није било ни на једној страни.
Први преговори о примирју су одржани 10. јула 1951. у Кесонгу. После су прекинути и било је одржано преко стотину састанака о прекиду ватре.
(Не)завршетак рата [уреди]
Остаје непромењено стање. Потписано је примирје 27. јула 1953. Оно је и данас на снази. Рат правно никада није ни завршио. Донео је велика разарања и жртве на обе стране.
Извори [уреди]
- ^ „On This Day 29 August 1950“. BBC Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ „Veterans Affairs Canada — The Korean War“. Veterans Affairs Canada Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ а б „Filipino Soldiers in the Korean War (video documentary)“ Приступљено 24. 3. 2008.
- ^ Walker, Jack D. „A brief account of the Korean War“ Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ „French Participation in the Korean War“. Embassy of France Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ Thomas, Abbott & Chappell (1986), pp. 22-23
- ^ „South Korean POWs“ Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ „All POW-MIA Korean War Casualties“ Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ „The UK & Korea, Defence Relations“. Office of the Defence Attache, British Embassy, Seoul Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ а б в Hickey, Michael. „The Korean War: An Overview“ Приступљено 16. 8. 2007.
- ^ „Korean War 1950–53: Epilogue“. Australian War Memorial. 16. 10. 2007. Приступљено 12. 11. 2007.
- ^ а б Belgium United Nations Command
- ^ „Canadians in Korea: Epilogue“. Veterans Affairs Canada. 6. 10. 1998. Приступљено 27. 10. 2007.
- ^ „Departure of the French batallion“. French newsreels archives (Les Actualités Françaises). 5. 11. 2003. Приступљено 16. 8. 2007.
- ^ „ Greek Expeditionary Force“. Korean War.com
- ^ Oprichting van Nederlands VN-detachement bestemd voor Korea
- ^ New Zealand in the Korean War
- ^ „South Africa in the Korean War“. korean-war.com. November 20, 2006
- ^ „The Turks in the Korean War“ Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ Xu, Yan. „Korean War: In the View of Cost-effectiveness“. Consulate-General of the People's Republic of China in New York Приступљено 16. 8. 2007.
- ^ Кривошеев Г. Ф., Россия и СССР в войнах XX века: потери вооруженных сил. Статистическое исследование (Krivosheev G. F., Russia and the USSR in the wars of the 20th century: losses of the Armed Forces. A Statistical Study Greenhill 1997 ISBN 1-85367-280-7) ((ru))
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
