Razgovor:Velika Srbija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

stari razgovori

Kakve veze ima opis Velike Albanije sa člankom o Velikoj Srbiji.. zašto kad otvorim ovaj članak mi opisuje Veliku Albaniju? -- Obradović Goran (razgovor) 18:54, 6. maj 2006. (CEST)

Još uvek ne valja... Velika Srbija želi da ujedini sve etničke Albance ;) -- Obradović Goran (razgovor) 18:55, 6. maj 2006. (CEST)

Šta su onda napravili Rusi, Kinezi, Amerikanci, itd., ako je ovo "Velika Srbija" (na slici mape). Onda treba promjeniti njihova imena u Makro-Rusija, Makro-Kina i Makro-Amerika. Što mene nerviraju ti koncepti "Veliki" ovaj, onaj... Samo ne znam za šta nam služe ovi članci o "Velikim"... Možda je to neka vrsta erotskog doživljaja...--Славен Косановић {razgovor} 20:48, 6. maj 2006. (CEST)

Frojd bi ga znao;) --Damjan /razgovarajmo/ 11:43, 21. jun 2009. (CEST)

struktura novog članka

Neplanirano sam se uvatio pisanja ovog članka, jer sam video da postoji dosta o ovoj temi na nekim drugim jezicima, a kod nas veoma slabo. Počeo sam tako što sam samo taksativno nabrajao istorijske koncepte velike države koja će ujediniti sve Srbe. Tokom rada sam shvatio da u članku moraju postojati i istijski osvrti, radi razumevanja konteksta i vremena u kojem je neka ideja nastala. Npr. osvrt na podelu Jugoslavije i stvaranje NDH radi razumevanja Homogene Srbije Stevana Moljevića. Međutim, da bi se razumela podela Jugoslavije i stvaranje NDH, potrebno je pomenuti i otpore Hrvata i drugih naroda prilikom njenog stvaranja. Jedno je povlačilo drugo i tako je došlo do toga da članak trenutno sadrži previše istorije. --Damjan /razgovarajmo/ 22:34, 1. jul 2009. (CEST)

kritike, sugestije, predlozi

Cijenim trud, ali ovdje se ne zna šta je smisao svega ovoga. Dušanovo carstvo je postojalo u istorijsko vrijeme kada je bilo normalno ići u u osvajačke pohode, tako da danas nema nikave veze sa konceptom velike Srbije, čak ni sa konceptima srpske države iz 19. vijeka. Zatim, pominjati velikosrpske pretenzije na Bosnu, odnosno dijelove u kojima žive Srbi, odnosno RS, je onako smiješno. Radi se upravo o suprotnom. Srbi iz RS imaju pretenzije na Srbiju. :) Osim toga veliki dio Bosne je vazda bio srpski, samo iz određenih istorijskih okolnosti nikada nije postao dio Srbije. Ja razumijem da se trudiš da sve ovo shvatiš, ali cijela priča nije nikada bila lako svarljiiva. Samo u jednom momentu, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, Srbi iz cijele bivše Juge su pomislili da mogu da osnuju Veliku Srbiju, ondnosno nacionalnu državu Srba, bez ostalih naroda. Ipak, politička elita u Srbiji, ali takođe i u RS (vjerovatno je zato i opstala za razliku od Krajine), je vrlo brzo shvatila da to neće biti izvodljivo. Tako da se priča svela na pokušaj stvaranja posebnih srpskih država, RS u Bosni, Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj, koje bi se nekada u budućnosti mogle ujediniti i formirati zajedničku državu, što velike sile koje odlučuju o sudbini malih naroda nisu dozvolile. Ovdje smo se raspisali o svemu i svačemu, samo ne o onome što je tema. Da je Kraljevina Jugoslavija kao centralistička monarhija imala u pozadini Veliku Srbiju je obična propaganda. U to vrijeme u svim evropskim državama bilo je prirodno pravo većinske nacije/etniciteta, da nameće pravila igre i uređenje države. To je bila logika tog vremena i to tako treba posmatrati, odnosno staviti u svoj istorijski kontekst, kao i sve ostale dijelove članka. Ako krenemo da pišemo o nečemu tako složenom iz ugla našeg vremena onda napravimo Frankenštajna od cijele priče. Ima tu još toga što bi se moglo komentarisati, ali nekom drugom prilikom. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:25, 1. jul 2009. (CEST)

Meni je ovaj članak big-tajm problematičan sa stanovišta NPOV. Mislim, u čemu je poenta npr. pisanja o otporu u Hrvatskoj ujedinjenju sa Srbijom u članku o Velikoj Srbiji? Onu mapu Srbije bez Kosova da ne komentarišem poduže. Baš ste je lepo nacrtali. --Dzordzm (razgovor) 04:39, 1. jul 2009. (CEST)

Drago mi je da dajete sugestije dok su radovi u toku, jer mi je tako lakše da izmenim šta treba. Za sad da pokušam da odgovorim na neke primedbe:

• Dušanovo carstvo nikako nema veze sa projektom Velike Srbije, osim kao istorijski uzor na koji se pozivao i sam Garašanin. U tom smislu je bitno radi konteksta, kao inspiracija za kasnije ideje.
• Ono za Republiku Srpsku je malo nesrećno formulisano, ali činjenica je da postoje političari i ideolozi koji su za ujedinjenje RS sa Srbijom. Pošto je BIH međunarodno priznata država, to se smatra srpskom pretenzijom na teritoriju BIH. Formalno pravno. Drugo je pitanje istorijskog i demografskog legitimiteta, kojim se ti zahtevi potkrepljuju.
• I ja sam Kraljevinu Jugoslaviju posmatrao kao ostvarenje jugoslovenske ideje, ali jednostavno je previše literature koja tvrdi da je srpska politička elita pod okriljem jugoslavenstva sprovodila velikosrpsku politiku. Zato postoji onaj istorijski deo o protivljenju takvom ujedinjenju.
• Ona mapa Srbije bez Kosova prikazuje de facto teritorijalno stanje srpske države, nakon samoproglašenja nezavisnosti južne pokrajine.

--Damjan /razgovarajmo/ 20:58, 1. jul 2009. (CEST)

Pročitao sam to za Garašanina na izvorima, i ja odatle shvatam da on priziva „duh“ iz Dušanovog vremena u smislu stvaranja jake srpske države, a ne vidim da su mu uzor granice Srbije iz Dušanovog vremena. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:47, 1. jul 2009. (CEST)

Kraljevina Jugoslavija je nastala poslije a prvo je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Hrvati i Slovenci se pridružuju Srbiji da bi se zaštitili od Austrougarske. Ubrzo dolaze na ideju da bi sada mogli da formiraju svoje posebne nacionalne države, bez Srbije. Ideja, odnosno etiketa jugoslovenstvo se javlja kasnije i kao neka vrsta rješenja na izazove unutrašnjih nacionalizama i moguća stvaranja nacionalnih država unutar same Kraljevine. Džabe, moraš to gledati u kontekstu vremena i procesa dešavanja. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:47, 1. jul 2009. (CEST)

Osim toga postoji velika razlika u tehničkom smislu između ideje države u kraljevini i kasnije za vrijeme socijalizma. Bilo koja monarhija ni u kom slučaju ne dozoljava pravljenje paralelnih institucija i tako reći unutrašnjih poludržava. I to nije sad neko velikosrpsko shvatanje, nego tako su funkcionisale sve monarhije. Ako je kralj u Beogradu, onda je sva vlast u Beogradu, a ostalo su provincije. Parlamentarne morahije su „izum“ druge polovine 20. vijeka. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:06, 1. jul 2009. (CEST)

Za Dušana se onda potpuno slažemo, pošto ni ja nikako ne mislim da su Garašaninu uzor Dušanove granice, već da on postavlja nekadašnju jaku srpsku državu kao uzor, u vreme kada se Srbija tek oslobađala i konstituisala kao samostalna. Ceo odeljak o istorijskim uzorima (uključujući Dušana i Đorđa Brankovića) nije nužan za ovaj članak, ali sam mišljenja da ga nije zgoreg ubaciti, jer pruža određenu informaciju.

Što se tiče Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije, ne znam ni sam. Definitivno treba pomenuti da postoje mišljenja o njenom velikosrpskom karakteru, ali možda je preveliki deo članka posvećen tome.--Damjan /razgovarajmo/ 22:23, 1. jul 2009. (CEST)

Naša monarhija nije mogla biti demokratija kako se danas shvata, niti parlamentarna monarhija autonomija i istorijskh nacija, kao recimo danas u Španiji. Postojao je model monarhije po kojem kralj vlada i odlučuje o svemu relevantnom za politički život Kraljevine. Sistem je centralistički? Jeste. Kraljevska dinastija je bila srpska, prema tome sasvim je logično za to vrijeme očekivati da će favorizovati Srbe. Ali s te tačke pa do velikosrpske politke kako je neki danas shvataju, postoji prilično debela razlika. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:31, 1. jul 2009. (CEST)

E ovo za Kosovo, što si sada napisao, u smislu da se radi samo o istorijskom pravu jer na Kosovu danas (poslije protjerivanja) živi samo 5% Srba, takođe se ne slažem. Radi se o državnom i međunarodnom pravu, jer kada bi to bilo tako kako ti kažeš, odnosno kada bi se te stvari mjerile samo populacijom i demografijom, Španija recimo ne bi imala nikakvo pravo na Baskiju. Pravo države da postoji u svojim međunarodno priznatim granicama koje se mogu mijenjati samo uz njenu saglasnost, je regulisano međunarodnim ugovorima i rezolucijama UN-a. To što se u našem slučaju ignoriše postojanje tih dokumenata ima veze sa voljom velikih sila da organizuju stvari po svom nahođenju, gdje i kako im padne na pamet. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:31, 1. jul 2009. (CEST)

E dobro si formulisao to za Kosovo, evo baš mozgam o tome. Ubaciću deo tvog teksta, ako nisi protiv.

Nisam, ali ja ne mogu biti izvor. :) Ipak se treba pozvati na te dokumente, kao i na zahtjev Srbije Međunarodnom sudu prvade da se izjasni o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, čija se argumentacija upravo bazira na postajanju tih međunarodnih dokumeneta. Činjenica da je zahtjev prihvaćen na razmatranje i da o tome sud tek treba da se izjasni, već sama za sebe dosta govori. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:45, 1. jul 2009. (CEST)

Evo, malo sam dopunio, ali još ćemo dorađivati (mrzi me sad da jurim reference:) --Damjan /razgovarajmo/ 22:49, 1. jul 2009. (CEST)

Predlažem da se promeni karta Dušanovog srpskog carstva iz razloga što je trenutna čist falsifikat. Evo prave karte: Srbija_car_dusan.GIF --BoKi

Vraćanje izmena sukobljenih strana

Pa ako su sad vraćene izmene Mladogfilozofa, pošteno bi bilo da se vrate i Nikoline izmene. Em je blokiran nepravedno, em mu se vraćaju izmene... Heh... Ne znam šta da mislim...--Jagoda ispeci pa reci 16:31, 2. jul 2009. (CEST)

Pristrasnost

Članak je izuzetno pristrasan. Obiluje sličnim problemima kao i članak srbizacija i deo članka o ustašama o političkoj situaciji pre 2. svetskog rata. --Rubikon (razgovor) 15:41, 6. jul 2009. (CEST)

Možeš pomoći tako što ćeš ukazati na ključna mesta koja treba izmeniti. Dok se ne završe radovi na članku, sve ide preko stranice za razgovor. --Damjan /razgovarajmo/ 15:46, 6. jul 2009. (CEST)

Naveo sam ti ključno mesto, ali pošto ti samo prevodiš sa VMRO izvora i sa izvora kosovske propagande, čisto sumljam da ćeš to ispraviti. Kad završiš to javi pa da stavim naljepnicu pov.--Rubikon (razgovor) 15:51, 6. jul 2009. (CEST)

bolje bi bilo da mi odmah navedeš problematična mesta da bih na vreme ispravio. --Damjan /razgovarajmo/ 03:06, 7. jul 2009. (CEST)

Dusanovo carstvo

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Dusanova_Srbija200.jpg

Evo, ovo je karta Dusanovog carstva koja je validna. Ovo sto je trenutno u clanku je karta iz jednog nemackog atlasa 19. veka pri cemu su u Dusanovu drzavu ucrtane i Bugarska i Bosna.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:00, 10. jul 2009. (CEST)

Pametni Nemci. Znaju istinu.  ;) --79.101.76.3 (razgovor) 00:06, 16. jul 2009. (CEST)

Ma više je letopis. --93.87.143.161 (razgovor) 12:49, 29. jul 2009. (CEST)

POV

Stavio sam etiketu sporenja neutralne tacke gledista, mada bolje odgovora izvrnute istorijske cinjenice kao posljedica koriscenja izvora sumnjivog kvaliteta? Nista bitno nije promjenjeno od mojih prvih komentara gore, prema tome nemam namjeru da ponovo trosim rijeci i ponavljam i razglabam jedno te isto. Ovakvim pristupom bi se od svakog naroda i nacije Evrope mogao napraviti gladni osvajacki monstrum. Dakle, ili ce neko ko se stvarno razumije u istoriju uzeti da se bavi ovim clankom ili mu ostaje sablon POV, sve dok se ne pojave ljudi kojima glavna literatura nece biti propagnadni materijal, nego istorijski dokumenti. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:08, 16. jul 2009. (CEST)

---

Sem Velika Srbija i velikosrpska ideologija, postoji i termin Velikosrpska doktorina. --93.87.143.161 (razgovor) 12:50, 29. jul 2009. (CEST)

Prema optužbama Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, Milošević je pokušao da nasiljem ostvari ideju "svi Srbi u jednoj državi", pri čemu nije pominjao istorijski koncept "Velike Srbije", ali je sarađivao sa ekstremnim nacionalistima poput Šešelja koji su ga zagovarali. Prema mišljenju tužioca Džefrija Najsa, to su bili praktilno isti ciljevi, budući da su se granice zamišljene srpske države poklapale na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica

Mladi folozofe, možete ti Džefri Najs da filozofirate malo na Kembridžu i poštedite wikipediju tih gluposti...pogledaj malo geografsku kartu i usporedi granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sa granicama Republike Srpske Krajine pa vidi da li se poklapa.--Zrno (razgovor) 01:30, 19. avgust 2009. (CEST)Zrno

Rekla/kazala

Mladi filozof u članku sve piše ono što su analitičari mislili, rekli itd. Šta to nas briga! Naći ću i ja analitičara pa ću otići kod njega da mi diktira i napisaću na članku o tome. Tužilac na sudu će uvijek tvrditi da su učinio neko krivično djelo dok god ne dokažeš da nisi. To se odnosi i na ovo. Otkud oni znaju šta je Milošević namjeravao? Ali nije ni važno!

Ovaj antisrpski stav traje već dugo i ne treba ga tolerisati! Uskoro će naša vikipedija postati kao hrvatska i bošnjačka pa neće biti članka na njoj koji neće sadržavati riječi velikosrpska agresija. --Imperator.rs (razgovor) 13:11, 19. avgust 2009. (CEST) s.r.

radovi završeni

Nakon višemesečnog rada, radovi na ovom članku su završeni. Stoga, hteo bih da se osvrnem na neke prethodno iznesene primedbe:

• „izvrnute istorijske cinjenice kao posljedica koriscenja izvora sumnjivog kvaliteta“

Pojedini nepouzdani izvori su zamenjeni drugim pouzdanijim, među kojima su Izveštaj ekspertske komisije Ujedinjenih nacija o etničkom čišćenju i politici stvaranja Velike Srbije, kao i mnoštvo strane literature o ovoj temi dostupne na Guglbuksu. Takođe, citirani su i mnogi originalni dokumenti (Načertanije, Homogena Srbija, Memorandum SANU...). Pritom, neki suvišni ili sporni delovi članka su izbačeni, a pojedine rečenice preformulisane.

• „Ovakvim pristupom bi se od svakog naroda i nacije Evrope mogao napraviti gladni osvajacki monstrum“.

Ne bi. Niko ni uz najbolju volju ne bi mogao o Slovencima napisati ovako nešto. Takođe, o ideji Velike Bosne se može pisati samo nategnuto i uz hroničan manjak izvora, jer ta ideja nikada nije previše zaživela. Nju nikada nisu zastupali vodeći političari, državnici i intelektualci, niti postoje stotine knjiga i originalnih dokumenata njoj u prilog. Međutim, može se itekako pisati o Velikoj Srbiji, Velikoj Hrvatskoj i Velikoj Albaniji, jer te nacije imaju prilično razvijene iredentističke ideje.

• „Mladi filozof u članku sve piše ono što su analitičari mislili, rekli itd. Šta to nas briga! Naći ću i ja analitičara pa ću otići kod njega da mi diktira i napisaću na članku o tome.“

Tako Vikipedija funcioniše. Navode se relevanta mišljenja o datoj temi. Ukoliko zaista nađeš relevantnog analitičara koji objavljuje po porudžbini, tada i tvoje mišljenje može ući u Vikipediju.

• „Ovaj antisrpski stav traje već dugo i ne treba ga tolerisati! Uskoro će naša vikipedija postati kao hrvatska i bošnjačka pa neće biti članka na njoj koji neće sadržavati riječi velikosrpska agresija.“

Kao prvo, bez etiketiranja molim. I vez vikanja. Drugo, naravno da će naša Vikipedija vremenom postati kao hrvatska i bošnjačka ili bilo koja druga. Jer činjenice su činjenice. Ukoliko se članci međusobno razlikuju znači da neko izvrće činjenice.

• „možete ti Džefri Najs da filozofirate malo na Kembridžu i poštedite wikipediju tih gluposti... pogledaj malo geografsku kartu i usporedi granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sa granicama Republike Srpske Krajine pa vidi da li se poklapa.“

To može učiniti svaki korisnik, kao što si ti učinio, i zaključiti je li poređenje na mestu ili nije. Međutim, mišljenje sudije Međunarodnog krivičnog suda ostaje dovoljno relevanto da se navede, ne ulazeći u njegovu istinitost.

Pošto je članak temeljno sređen, skidam mu nalepnice. Ukoliko neko želi da ospori neutralnost članka ili pouzdanost činjenica, molim da to argumentovano obrazloži i predloži rešenja. --Damjan /razgovarajmo/ 02:02, 20. avgust 2009. (CEST)

Jako pristrasan

1.Članak je jako pristrasan. Pogledajmo samo jedan primer. Npr govori se o Londonskom ugovoru i poo tom ugovoru bi ispalo da su Srbi protiv Velike Srbije. Jer Pašić i dinastija Karađorđevića je bila obmanuta od strane Hrvata da oni žele stvarno ujedinjenje, inače u suprotnom bi Pašić, a i Krađorđevići prihvatili Londonski ugovor, dakle Veliku Srbiju. Oni to nisu učinili. Kako onda neko može da uopšte govori da su oni za veliku Srbiju.

Pristasnost se ogleda kada neko namerno izostavlja šta misli ona druga strana

2. Pristranost broj 2. Govori se o četnicima i Moljeviću, a ne govori se kako je na četničke ideje igrao ulogu ustaški nož. Kada neko u istoriji izostavlja mnoge činjenice to nije istorija nego demagogija.--Komatina (razgovor) 03:03, 20. avgust 2009. (CEST)

3. Pišeš kako je Vuka pobio Ante Starčević. Silan ti izvor. Taj Starčević je za Srbe govorio da su psi, nakot i ko zna šta ne još.--Komatina (razgovor) 03:07, 20. avgust 2009. (CEST)

4. Ne govoriš da je Načertanije nastalo po ugledu na plemenite ideje 19. veka. Ujedinjenje Italije, Nemačke i grčka ideja su tada bile veoma moderne, ali šta će to tebi, ti udario samo po ideologiji.--Komatina (razgovor) 03:09, 20. avgust 2009. (CEST)

5. Svetozar Marković i srpski socijalisti su ti isto silna stvar. Svi drugi socijalisti u Evropi su pred Prvi svetski rat glasali za ratne kredite, a jedino su srpski socijalisti govorili da oni neće da glasaju za imperijalizam. To su bile tolike budale da im je bilo stalo da Srbija propadne, a sve druge države su bile imperijalističke sem Srbije.--Komatina (razgovor) 03:11, 20. avgust 2009. (CEST)

6. Odeljak Austrougarska reakcija na Veliku Srbiju je tek smešan. Imamo jednu imperijalističku i kolonijalnu silu koju tako fino braniš i zloupotrebljavaš internet.--Komatina (razgovor) 03:17, 20. avgust 2009. (CEST)

7. Vuka spominješ i samo pišeš šta ti godi u tvojoj velikosrpskoj hipotezi, ali kako to da ne spominješ da je Vuk svoju ideju uzeo od Kopitara i Šafarika, a oni nisu Srbi. Kako to da baš voliš izostaviti pikantne detalje. Sve ovo je jedan veliki pamflet.--Komatina (razgovor) 03:21, 20. avgust 2009. (CEST)

8. Stevan Dedijer ti je tek bombona. Kako si našao njega da citirap i navodiš ga kao socijalnog teoretičara, a on je bio nuklearni fizičar i nešto je piskarao o sociologiji. Međutim on ne može biti nikakav izvor, jer je reako da treba pomoći hrvatskoj da napravi atomsku bombu. Tako lud čovek ne može biti nikakav izvor.--Komatina (razgovor) 03:27, 20. avgust 2009. (CEST)

9. Memorandum pišeš sa neba pa u rebra. treba navesti razloge zašto su ti ljudi napisali to što su napisali. Dakle nema ništa da su Srbi stvarno proterivani sa Kosova, da su vršeni pritisci. Nema ništa kako je promenjen ustav 1974. Uvek nema ništa šta bi objasnilo drugu stranu.--Komatina (razgovor) 03:31, 20. avgust 2009. (CEST)

10. A Kosovo si stavio u podnaslov ĆVelikosrpske pretenzije prema susednim državama", kao da nam je to susedna država. Pa kolika je tebi Velika Srbija. Još malo pa ćeš pisati kako imamo pretenzije na Vojvodinu i Sandžak.--Komatina (razgovor) 03:35, 20. avgust 2009. (CEST)

Ovo je samo površan pregled ovoga pamfleta. Tu je gotovo svaka rečenica podvala.--Komatina (razgovor) 03:36, 20. avgust 2009. (CEST)

Nije mnogo loš

Članak nije toliko užasan koliko ga napadaju pojedini korisnici. Međutim, ima neke dijelove koji ne ispadaju sasvim neutralni. Najvažnije što treba reći je da je članak možda isuviše predugačak i da ga treba skratiti.

Npr. ona mapa bez Kosova? Čemu to? Kosovski problem započet unilateralnim proglašenjem nezavisnosti i dalje traje.

Na kraju treba i pohvaliti wikipediju za ovakav član i sve učesnike, što je još jednom pokazala koliko je bolja (slobodnija) od hrvatske i bosanske wikipedije. --Polkovnik (razgovor) 05:35, 20. avgust 2009. (CEST)

Bonbona vs. Bombona

Sad je članak prava bonbona.Prosto mi je žao što će mi stanovnici zapadnijih provincija vaskolike srpske zemlje (oni iza VKOKa) blokirati nalog kod nji` kako bilo šta uradim,inače bi otiš`o tamo i sugeris`o im da ovo prebace kod sebe,"prevedu",a onda svi da upalimo atomske časovnike i brzinu svetlosti tj. vreme koje će da protekne od kraja radova na prevođenju do proglašenja ovog članka za sjajan.

Šalu na stranu,još jednom da naglasim da ne postoji istina i srBska verzija dešavanja,već je istina tamo negde.Ovaj članak to definitivno nije.Opet se koriste "izvori" koji su na članku o AP Kosovo i Metohija ocenjeni kao hevi subjektivni (slovenački istoričar koji govori za Peščanik,Tucović,Trocki i njegovi izveštaji),opet nema trunke upotrebe izvora sa druge tj. srBske strane o svemu (nema Ljušićevih (ah da,pa on je subjektivan,on je velikosrBski fašista i šovinista i preletač i srebrni letač itd isl itr) misli o Načertaniju, nema Krestićevih stavova o Memorandumu),koriste se neke internet "enciklopedije" koje je pisao ko zna ko i na osnovu ko zna čega.

Najbolja ilustracija stanja članka su karte na njegovom početku.

Prva koja prikazuje Dušanovo srpsko carstvo iz 14. veka je izvor legitimiteta mnogih velikosrpskih projekata,a na njoj su granice Dušanovog carstva sa dodatno docrtanim Zahumljem.Šta je cilj te karte,meni zaista nije jasno,al` valjda njen autor i oni koji je koriste znaju.

Druga koja prikazuje Karta Dušanovog carstva, prema istoriografiji 19. veka,a na njoj je,u nekoj prelazno rozle nijansi,označeno sve i svja.Mi ne znamo odakle je karta preuzeta,niti ko joj je autor,ali ako se izbečimo možemo da vidimo da su natpisi na švapskom.I šta sad?Pa ništa.Svako ko baci pogled na kartu i komentar ispod nje,stiče utisak da je to stav srpske istoriografije XIX veka,jer se govori o korenima srpskog fašizma prema okolišu.Prava je šteta što je Srbima (i tada),maternji jezik biJo srBski ili kako god da su ga nazivali,a još je veća šteta što ta karta nema blage veze ni sa Neptunom,ni sa Plutonom,ni sa Mikijem,a kamoli sa Šiljom.Zajednička im je samo doza humora koju donose,a ona je ravna nuli (sa godinama,crtani filmovi prestanu da vam budu smešni,barem je tako kod mene).

Članak ovakav kakav je,može da se uhvati ruku pod ruku sa starom verzijom članka o tzv. Velikoj `rvatskoj. Crni Bombarder!!! (†) 05:53, 20. avgust 2009. (CEST)

---

Ponešto iz ovog predivnog i nepristrasnog članka

• Dušanovo srpsko carstvo iz 14. veka je izvor legitimiteta mnogih velikosrpskih projekata.

Koji je to projekat bio da se Srbija proširi na Grčku ?

• Politički projekat grofa Đorđa Brankovića o ujedinjenju svih Srba neki smatraju pretečom ideje o Velikoj Srbiji.[17] 1683. godine, u vreme dok su Turci opsedali Beč Branković je austrijskom caru Leopoldu I izložio ideju o stvaranju srpske države, na čijem bi čelu bio on kao legitimni naslednik srpskih despota.

Da li ovim glupostima ima kraja ? Planovi oslobođenja Srba od Turaka su planovi za stvaranje Velike Srbije.

• Sloveniju su podelili Italijani i Nemci (to je bila jedina teritorija koju su Nemci direktno okupirali), Bačku i Novi Sad dobili su Mađari, Banat Rumuni, Bugari su dobili veći deo Makedonije i deo jugoistočne Srbije

Banat je pripadao Nemačkoj, a Rumuni nisu dobili ništa.

• U narednim godinama su objavljeni opsežni osvrti više autora u kojima se pobija Karadžićev jezički pansrbizam (spisi Bogoslava Šuleka, Ante Starčevića, Mirka Bogovića, Adolfa Vebera Tkalčevića i drugih). Zbog proglašavanja svih štokavaca Srbima, savremeni hrvatski i bosanski autori smatraju da je „Vuk među Srbima položio temelj velikosrpskih ambicija“

Kako su to pobili Karadžićev jezički pansrbizam ? Molim objašnjenje ! Kako to da se Štokavski govori u onim krajevima današnje Hrvatske koje naseljavaju ili su naseljavali Srbi, a Čakavski i Kajkavski tamo gde nikad nije bilo Srba - Zagorje, Istra, Dalmatinsko primorje...zašto ni jedan Srbin na priča Čakavski ili Kajkavski.

• Posle dugih pregovora, u Londonu je potpisan tajni sporazum o prelasku Italije na stranu Saveznika, s tim da ona dobije, što se tiče jugoslovenskih zemalja, deo Dalmacije do iznad Splita, i sva veća ostrva, sem Brača i Šolte, dok bi Srbiji i Crnoj Gori, prema tom Ugovoru, pripao južni deo jadranske obale, počev od Ploča iznad Splita, sve do luke Drač, koja bi ostala u posedu nezavisne Albanije.

Pogledaj na karti da li su Ploče iznad Splita.

• Srbija ima pretenziju prema Kosovo, koje je susedna država, a Krajina je bila tzv. i međunarodno nepriznata država

No comment --Zrno (razgovor) 13:36, 20. avgust 2009. (CEST)Zrno

Teško je biti objektivan

Pozdravljam trud i mislim da će sada biti lakše od ovog članka napraviti neku smislenu celinu ali ne mislim da je korisnik koji je najviše bio angažovan na njegovom uređenju bio nepristrasan. Pa čak i to na stranu, neki od korišćenih izvora su zaista sumnjivog kvaliteta, a neke od konstatacija naliče iznošenju ličnih stavova. Mnogo je dugačak da bi se upustio u detaljnu analizu. Samo u uvodu sam našao sledeće zamerke:

• prva mapa je po meni neodgovarajuća i možda bi je bilo bolje zameniti mapom Velike Srbije ukoliko za to postoji izvor ili barem mapom Srbije prema Londonskom sporazumu jer i on u velikoj meri daje legitimitet "velikosrpskim pretenzijama".
• ko ovu ideju karakteriše kao "iredentističku" (ne vidim izvor, a i da izvor postoji mora se imati u vidu vreme nastanka ove ideje. Ona je nastala u vreme nacionalnog preporoda i stvaranja nacionalnih država na teritoriji Evrope i u to vreme je imala pun legitimitet.)
• "ideja koja ima za cilj da ujedini sve teritorije na kojima Srbi žive, ili su nekada živeli" - ako ćemo pravo, bolje bi bilo reći "sa kojih su Srbi nasilno proterani" jer je samo zanemarljivi broj Srba dobrovoljno napustio svoje domove. Druga formulacija je bliža istorijskim činjenicama i lako ju je referencirati.
• "Do Balkanskih ratova, Srbija je vodila ekspanzionističku politiku" - kakva ekspanzionistička politika. Pa ovi ratovi se u našoj istoriji nazivaju Oslobodilačkim ratovima jer se ratovalo za teritorije na kojima su Srbi bili većinsko stanovništvo, a pravo Srbije na ove teritorije u više navrata je potvrđeno međunarodnim mirovnim sporazumima (i ovo je relativno lako referencirati).
• Referenca br. 11 - dokument koji nosi ovakvu težinu može se uzeti ozbiljno samo ako je objavljen u formi faksimila i to u okviru nekog ozbiljnog naučnog dela. Ova referenca nas upućuje na Vikiizvornik na kojem nije navedeno odakle je tekst preuzet.
• "Vojni porazi u jugoslovenskim ratovima" - o ovome bolje i da ne počinjem - samo dve primedbe. Šta su to jugoslovenski ratovi i o kakvim porazima se radi kada je Srbija učestovala u samo jednom ratu i to na Kosovu, kada nije vojno poražena već se srpska vojska povukla nakon postpisivanja političkog sporazuma?

Neću više. Kad ugrabim malo vremena pozabaviću se ovim člankom u onim oblastima koje su mi poznate i koje sam u mogućnosti da ozbiljno referenciram. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 13:51, 20. avgust 2009. (CEST)

Stvar je jasna! Mladi filozof iznosi antisrpske stavove i nastaviće ako ga u tome neko ne spriječi. Rečenica Srbija ima pretenzije na susjednu državu Kosovo sve govori!

Po njemu su za sve krivi Srbi. Oni u stvari nisu htjeli Kraljevinu SHS nego su zavarani pa nisu ostvarili svoj plan Velike Srbije (ako smo najgori na svijetu kako nas mogu zavarati da uđemo sa njima u državu i pravimo koalicione vlade). Neki ustaški istoričari su više relevantni nego čitava srpska istorija. Jednostavno za sve što se desi u svijetu su krivi Srbi. Vuk Karadžić je bio najveći srpski nacionalista, Srbi su ukrali govor Hrvatima, kralj Aleksandar je vršio diktaturu nad Hrvatima (a bilo ih u svim vladama)...

A sve ono što Albanci, Hrvati i bosanski Muslimani govore to je istina. Kako to može da ne bude istina? Muslimani su doletili sa neba u Bosnu i postali muslimani, a nisu kršteni Srbi i neki broj Hrvata postali muslimani, ništa od toga. Srbija vrši agresiju na Kosovo i okupira ga. JNA okupira Hrvatsku itd.

Jednostavno članak treba prepraviti i svesti ga na minimum informacija ako se nastavi ovo ponašanje pojedinca. --Imperator.rs (razgovor) 14:12, 20. avgust 2009. (CEST) s.r.

Polkovnik

Pa da se i ja priključim. Kao prvo, ne bih se složio sa Zrnom oko jedne stvari - da, projekti stvaranja Velike Srbije uključuje sve planove o obnovi nasilno ugašene srpske državnosti, bez izuzetaka. To nije naprotiv nikakvo kaljanje imena svih koji su pokušavali pružiti otpor Turcima, već na neki način čak i daje bolju sliku onome što se pogrdno naziva velikosrpskim projektom i danas uglavnom privlači negativne konotacije

1) Kao prvo, naslovna slika je besmislena. Treba je zamijeniti kartom koja prikazuje krajnje velikosrpske pretenzije (npr. koje danas srpski radikali zastupaju) u najvećim granicama, a nikako srednjovjekovno carstvo (!). Mislim da ćemo se ovdje svi složiti.

2) - Uvod: Po mom mišljenju uvod je predugačak. A i članak je jedna slagalica, ako značajno proširimo neke stvari a zanemarimo druge, tako nastaje i neizbalansirani članak. Npr. moje je stav da poslije druge rečenice treba dodati i jednu koja se odnosi na istorijsku retrospektivu doba borbe protiv Osmanlija, a koja bi razjasnila moguće dileme oko toga da se pod ovim ne podrazumijeva samo neka zločinačka i agresorska politika.

- Spominjanje Načertanija nije u realnom kontekstu. Treba preformulisati Makedonija, jer se zna šta prvo (i pogrešno) pada na pamet prilikom pominjanja toga. Dalje, eksplicitno piše da su taj program pojedine ličnosti prihvatile - trebalo bi da piše ideju, a ne program. Takođe, od tri glavne političke stranke u Srbiji, Srpska napredna stranka (pored nekih narodnih radikala) nije izravno podržala velikosrpsku ideologiju (malo ironično, s obzirom da ju je Milutin Garašanin i osnovao). Tako da, pogrešno je reći da je postojao izuzetak ljevice - pogotovo ako u grupu protivnika ovakve ideologije svrstamo i kneza-kralja Milana Obrenovića.

- Mnogi analitičari? Treba preformulisati u mnogi hrvatski i bošnjački i neki srpski, crnogorski i strani ili tako nešto, jer je jasnije.

- Rečenicu koja govori o značajnom uticaju velikosrpske politike u današnjoj politici u Srbiji treba jednostavno izbrisati, jer koristi ogledalo same vikipedije, ali na engleskom jeziku, kao izvor - http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/ Nije mi jasno kako je zapao ovaj izvor?

U suštini to je to što se tiče uvod. Značajno skraćivanje je neophodno. Za ostalo nemam vremena još se oglasiti. --Polkovnik (razgovor) 15:55, 20. avgust 2009. (CEST)

Komatina

Molim korisnika Komatinu da ne unosi izuzetno POV tekst, da ne briše rečenice koje imaju reference a da ubacuje izuzetno POV rečenice BEZ referenci. Ako se ima primedba na tekst, neka se prvo to navede na stranici za razgovor pa će se tekst menjati ako bude bilo konsenzusa. I najvažnije, prvo neka obezbedi reference za svoje tvrdnje pa nek ih teko onda ubacuje. Hvala.--Jagoda ispeci pa reci 03:54, 21. avgust 2009. (CEST)

Tekst je bio POV. POV nalepnicu ne smeš uklanjati. A bila je i nalepnica radovi u toku. Osim toga priznajem da sam u kasnijim izmenama verovatno radio sličan pov kao i malifilozof. Sad će izmena biti u skladu sa onim kad mi je imperator dao pohvale za izmene u tekstu. Vratiću na tu verziju pa ću odatle krenti dalje.--Komatina (razgovor) 11:44, 21. avgust 2009. (CEST)

Stavi nalepnicu POV, a onda ovde iznesi sta mislis da je pov i kako treba izmeniti. Sacekaj da vidis sta drugi kazu, po mogucstvu i sta ima da kaze i onaj koji je to pisao. Kad ovde bude bilo nekakvog dogovora, onda se tekst moze menjati. Ovaj proces je najbolji kad su u pitanju clanci sa osetljivom tematikom. Nemoj menjati znacajnije tekst, jer ako neko drugi misli da to sto ti unosis je POV, onda nismo nista uradili. POGOTOVU ne uklanjaj reference i referencirane tvrdnje pre nego sto ih osporis na stranici za razgovor. Hvala na razumevanju.--Jagoda ispeci pa reci 12:33, 21. avgust 2009. (CEST)

Slusaj, Komatino, OVO je POV na kvadrat. Pojam bilo koje VELIKE drzave jeste iredentizam, koliko god se to tebi ne svidelo. Mozda nisi bas najadekvatinija osoba da sredjuje ovaj clanak, razmisli malo o tome. Ovakvim clancima se pristupa hladne glave a tvoja to sigurno nije, sto se jasno bidi iz svih tvojih izmena. --Jagoda ispeci pa reci 12:36, 21. avgust 2009. (CEST)

Alžir je postao velika država kada se oslobodio francuskog kolonijalizma, ali to nije bio nikakav iredentizam, tako i oslobađanje od turske vlasti nije bio iredentizam. Pojam Velike Srbije je iredentizam samo u nekim okolnostima, a u drugima nije. Dakle iredentizam kao opšta definicija ne stoji.--Komatina (razgovor) 13:39, 21. avgust 2009. (CEST)

Kakve veze ima Alžir sa Srbijom? Ti iskrivljavaš samu definiciju velikosrpstva. Pojam velike Srbije JESTE iredentizam, jer uključuje teritorije na kojima žive Srbi a za koje nema osnova ni istorijski ni politički da budu deo današnje Srbije, isto kao što i pojam Velike Albanije uključuje delove na kojima žive Albanci a koje ni isgtorijski ni politički nemaju osnova da budu deo Albanije. Sledeći tvoju logiku, onda i Velika Albanija jeste RODOLjUBIVA ideja o ujedinjenju svih zemalja gde žive Albanci, pa samim tim, i samo Kosovo im pripada. Sasvim je druga stvar što u članku piše kad je ta ideja rođena, a rođena je za vreme oslobađanja od Turaka. Mislim da brkaš pojmove velike Srbije sa pojmom srpskog naroda i to nikako ne valja. Iredentistička ideja jeste ideja objedinjavanja SVIH teritorija gde žive pripadnici jednog naroda u jednu zemlju bez obzira da li za to ima ili nema istorijskog i političkog osnova. Pripajanje npr. Makedonije Srbiji, nema ama nikakve osnove i samim tim se smatra iredentizmom. Još jednom te upozoravam, ne unosi pogrešne informacije u članak i ne briši informacije koje su referencirane.--Jagoda ispeci pa reci 13:53, 21. avgust 2009. (CEST)

Članak sa ovakvim referencama od pamfetista i propagandista, do Hrvatskog informativnog centra i glasa koncila može da se okači mačku o rep. Ili da se piše ispočetka.--Komatina (razgovor) 13:43, 21. avgust 2009. (CEST)

A ti daj druge reference. Ne možeš brisati jedne a ne davati druge. Takođe, slovodan si da napišeš sasvim novi članak na Korisnik:Komatina/Velika Srbija, pa onda predloži da se taj tvoj tekst stavi umesto ovog, pa neka zajednica odluči. Ovo što radiš nikako nije u redu. --Jagoda ispeci pa reci 13:53, 21. avgust 2009. (CEST)

Ovo što sad stoji nije u redu. Reference knonjledgerush su već objašnjene da nisu valjane od drugih korisnika, jer predstavljaju samo jedno od ogledala vikipedije, a vikipedije ne može da bude sama sebi referenca.--Komatina (razgovor) 13:58, 21. avgust 2009. (CEST)

Izvini, šta ti je to knonjledgerush? Ja nigde ne vidim da je vikipedija sama sebi referenca. Vidim da je navedena kao referenca jedna knjiga. Ako imaš poroblem sa tom knjigom, a ti reci ovde. Ne briši reference i ne ubacuj POV izjave!--Jagoda ispeci pa reci 14:02, 21. avgust 2009. (CEST)

Referenca br 9

Ta referenca je samo pozivanje već postojećeg ogledala vikipedijinog članak i zato ne može vrediti kao referenca.--Komatina (razgovor) 14:06, 21. avgust 2009. (CEST)

Za tvrdnju o oslobodilačkom karakteru srpske ekspanzije pogledaj http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29_2

Videla sam ref. 9, kao i 14 i 15. Obrisano je. --Jagoda ispeci pa reci 14:11, 21. avgust 2009. (CEST)

Referenca br 8. nosi naslov Velika Srbija i mali glupi akademici, a pisao je čovek koji je tražio da se napravi atomska bomba za Hrvatsku. Sam tekst je pljuvačina.--Komatina (razgovor) 14:13, 21. avgust 2009. (CEST)

Za ovo drugo, sačekaj, moram da pogledam. Nemoj menjati ništa nego daj ovde prvo da pogledamo (volela bih da se još neko javi, a naročito Mladi Filozof, jer je on pisao), pa tek onda da menjamo. Pogotovu nemoj ubacivati rečenice tipa gde su bili poklani i sl. jer to JESTE POV. Sve to može da se navede, alii bez emocije, jer ovo je enciklopedijski članak, ne esej.--Jagoda ispeci pa reci 14:15, 21. avgust 2009. (CEST)

Što se tiče ref. 8, pogledaj malo bolje ŠTA referencira. Rečenica glasi:

Tokom Prvog svetskog rata srpska politička elita se niškom deklaracijom odlučuje za stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, proklamovane zajednice jugoslovenskih naroda, koju mnogi analitičari smatraju velikosrpskom tvorevinom.

Dakle, referencira izjavu da "mnogi analitičari smatraju stvaranje Kraljevine SHS velikosrpskom tvorevinom", NE da je stvaranje Kraljevine SHS velikosrpska tvorevina. S tim u vezi referenca je validna, jer se njome dokazuje da neki analitičari (u ovom slučaju Dedijer), smatraju stvaranje SHS velikosrpskom tvorevinom. Nadam se da ti je jasna razlika između to dvoje.

Ovaj članak je stvarno bućkuriš i treba ga srediti. Reference su birane bez ikakvog reda i stiče se utisak da se nije razmišljalo uopšte o tome koliko je objektivna ili pouzdana određena referenca. Molim sve za staloženost i aj da probamo da uljudimo članak bez podizanja pritiska i strasti.--Jagoda ispeci pa reci 14:21, 21. avgust 2009. (CEST)

Međutim Dedijer nije analitičar koji bi mogao biti ikakav izvor. Ili Glas koncila kao izvor na delu o Vuku stefanoviću Kardžiću.--Komatina (razgovor) 14:23, 21. avgust 2009. (CEST)

Nije vazno sta je. bitno je da je jedan od onih koji to smatraju, i moze da posluzi kao referenca. Takodje bih te molila da ne dodajes ono (pa stradali u genocidu), jer tamo gde ga dodajes, ta informacija apsolutno nije relevantna. Sve ima svoje mesto i vreme. Clanak nije dobar, ali takodje ne bi bilo dobro da se napise tekst koji ce SLAVITI ideju velike Srbije, jer po definiciji, to nije dobra ideja, kao sto nije ni bilo koja druga Velika .... (stavi ime koje hoces drzave). --Jagoda ispeci pa reci 14:28, 21. avgust 2009. (CEST)

Ajde malo se smiri, Komatino. Ne brisi reference zato sto ti se same po sebi ne dopadaju. Reference se brisu ako su pristrasne ili ne referenciraju ono sto se tvrdi u clanku, a ova referenca referencira ono sto se tvrdi u clanku a to je "Zbog proglašavanja svih štokavaca Srbima, savremeni hrvatski i bosanski autori smatraju da je „Vuk među Srbima položio temelj velikosrpskih ambicija“. Da bi dokazao da je tvrdnja da savremeni hr. i bs. autori smatraju vuka velikosrbinom, moras nmavesti neki njihov izvor gde se to tvrdi. Sasvim je druga stvar da li je rto istina ili nije. Opet ti kazem, smiri se i prvo dobro pogledaj sta brises pa tek onda brisi.--Jagoda ispeci pa reci 14:32, 21. avgust 2009. (CEST)

Ajde dobro, ovo sa Glasom koncila može da ostane, ali treba da se kaže eksplicitno da to misli glas koncila.--Komatina (razgovor) 14:35, 21. avgust 2009. (CEST)

Pa receno je. Lepo pise da to misle ti i ti, i ta izjava je referencirana glasom koncila koji je glasilo tih i tih sto su to i to rekli. Molim te da sve sto zelis da promenis, prvo stavis na str. za razgovor, da se ne jurimo s bespotrebnim vracanjima.--Jagoda ispeci pa reci 14:38, 21. avgust 2009. (CEST)

Definicija

Genocid mora da stoji jer on objašnjava zašto su četniici došli na ideju Velike Srbije 1941, a i zašto je nakon 1941 osnovni činilac velike Srbije strah od genocida.--Komatina (razgovor) 14:42, 21. avgust 2009. (CEST)

Genocid je malo prejaka rec, i ne vidim kako je to ostvaren genocid nas Srbima u Makedoniji, na primer. Sto se ideje cetnika tice, to mozda moze da se uklopi u tom delu, o ideji velike srbije 41. ali NE u definiciji toga STA je pojam velike Srbije. --Jagoda ispeci pa reci 14:48, 21. avgust 2009. (CEST) Makedonija se ne podrazumeva tu nego krajevi gde su Srbi ostali manjina zbog genocida, a sve do 1945. makedonci nisu ni postojali, tako da su irelevantni.A i novija Velika Srbija njih ne obuhvata.--Komatina (razgovor) 15:01, 21. avgust 2009. (CEST)

Pa baš zato to o genocidu i ne treba da ide u definiciju Velike Srbije. --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 21. avgust 2009. (CEST)

Ne nego definicija kaže gde Srbi žive ili su živeli, a razlog za povraćaj teritorija na kojima su srbi živeli je genocid, pa je to veoma važan deo definicije. Definicija bez toga gubi dosta na verodostojnosti.--Komatina (razgovor) 15:17, 21. avgust 2009. (CEST)

Definicija je opšti opis neke pojave, a pošto genocid kao razlog pojave ideje Velike Srbije jeste samo delimično uzrok i NE na svim teritorijama koje ideja o VS želi da uključi, ne može se unositi u definiciju. Definicija sa genocidom navodi na ideju daje sama ideja o VS pravedna ideja i da su Srbi doživeli genocid na SVIM terotorijama koje velikosrbi žele da uključe u VS, što je, oprostićeš, ali obična budalaština.--Jagoda ispeci pa reci 15:21, 21. avgust 2009. (CEST)

Međutim ti si u definiciju unosila iredentizam, koji se stvarno ne pojavljuje uvek, a genocid se pojavljuje uvek kada se traže teritorije koje više nisu naseljene Srbima.--Komatina (razgovor) 15:23, 21. avgust 2009. (CEST)

Iredentisticka ideja

Ok, vidim da si uklonio sad iz uvodne recenice samo ono iredentisticka. Ja msilim da ipak jeste, kao i svaka druga ideja o bilo kojoj drugoj Velikoj... Ali aj, necu da diram, nego da vidimo sta drugi misle. --Jagoda ispeci pa reci 14:41, 21. avgust 2009. (CEST)

molio bih korisnika koji je to uklonio da vidi šablon na dnu članka i da ne vrši samovoljne izmene.--Damjan /razgovarajmo/ 10:05, 25. avgust 2009. (CEST)

Molim bez emocija pri uređivanju!!!!

Slušaj, molim te da se uzdržiš od emotivnog uređivanja. Rečenice tipa: šovinista Ante Starčević, koliko god to bilo tačno, ne izgleda nimalo neutralno u članku o Velikoj Srbiji. Takođe, jednom snimaj, a pet puta čitaj ono što si napisao, jer ovom izmenom, dobili smo rečenicu koja nema ama baš nikakvog smisla. Ja zaista nemam vrmeena da jurim za tovom i popravljam, a ti imaš dve mogućnosti: da unosiš razložne i promišljene izmene, ili da menjaš ko muva bez glave i pod nabijenim emocijama, pa će onda lepo neko od administratora doći i jednim klikom vratiti sve tvoje izmene koje si možda unosio celo popodne. --Jagoda ispeci pa reci 15:14, 21. avgust 2009. (CEST)

Ante Starčević je bio šovinista i to je činjenica i to govore njegove reči da su Srbi obični psi.--Komatina (razgovor) 15:18, 21. avgust 2009. (CEST)

Ne poričem ja da je on to bio, ali u teksu o velikoj srbiji, takva izjava izgleda prilično ostrašćeno. Osim toga, u samom članku o Stračeviću piše ko je i šta je on bio, tako da je nepotrebno to isticati i ovde. Jedna od osnovnih karakteristika pisanja enciklopediijkog članka jeste i izbegavanje nepotrebnih atributa. Ton treba da bude neutralan, a tvoje izmene svakako to nisu. --Jagoda ispeci pa reci 15:26, 21. avgust 2009. (CEST)

To je potrebno da se kaže za one koji ne znaju, jer ako se navodi Starčević kao neko ko pobija Vuka Karadžića tada je onima, koji ne znaju potrebno objašnjenje. Ja mogu dodati u zagradi umesto šovinista, pr čovek koji je za Srbe govorio da su psi.--Komatina (razgovor) 15:29, 21. avgust 2009. (CEST)

Da se i ja uključim. Nepotrebno je da se iznose karakteristike pojedinih ljudi, kao što je šovinista. Treba da se unose istorijske činjenice a ljude ostavite na miru. To nije odlika naše vikipedije. Hrvatska i bošnjačka je poznata po opisima Srba, a mi ćemo ostaviti na miru pojedina mišljenja o ljudina pa makar ona bila i istinita poput ovog šovinista. --Imperator.rs (razgovor) 15:32, 21. avgust 2009. (CEST) s.r.

U redu tvoj sud ću ipak prihvatiti i odustati ću od toga da objasnim to o Starčeviću.--Komatina (razgovor) 15:33, 21. avgust 2009. (CEST)

Ja se slažem da je on bio to i još mnogo više. Ali kažem to nije odlika naše vikipedije. Hrvatske i bošnjačka stavljaju opise kao balkanski krvnik, velikosrpski agresor itd.. Mi to ne radimo! --Imperator.rs (razgovor) 15:37, 21. avgust 2009. (CEST) s.r.

Sumnjam da ima neko ko ne zna ko je bio Starčević. A onaj ko ne zna, može da klikne na link ka samom Starčeviću i da sazna malo više o njemu. To što predlažeš da se u zagradu stavi nema ama baš nikakve veze sa enciklopedijskim stilom, jer je nabijeno emocijom, a kao što već rekoh, emocije treba ostaviti po strani kad su ovakve teme u pitanju. Nisi hteo da me slušaš, i sad je članak zaključan. Umesto da sve što ti smeta obrazložiš ovde i sačekaš da se i drugi slože, ti si menjao po svome i samo je bilo pitanje kad će se ovo desiti.

Takođe, skrenula bih ti pažnju i na ono što ti je MF n apisao na str. za razgovor. Ako stavljaš POV, treba da str. za razgovor (ovde) da objasniš šta tačno smatraš POV i pta misliš da treba da se napiše. Samovoljno menjanje jednog POV drugim POV-om ne vodi ničemu osim ovom što si sad dobio: zaključavanju članka.--Jagoda ispeci pa reci 15:38, 21. avgust 2009. (CEST)

Imam pravo...

Da vraćam POV. A ova izmena jeste puna pristrasnih izmena. Sad, imam samo jedno dugme koje vraća SVE izmene i ne mogu da biram šta ću da vratim a šta ne. Unesi SAMO da je Srbija oslobađala Kosovo, i neću vratiti. Međutim, vodi računa da se ne zaneseš previše, jer svaki POV vraćam bez pardona.--Jagoda ispeci pa reci 15:24, 21. avgust 2009. (CEST)

Nemaš pravo, pa koju izmenu smatraš povom.--Komatina (razgovor) 15:26, 21. avgust 2009. (CEST)

Ja bih zamolio obe strane da se smire malo. Komatina, ti se uopšte ne baviš Velikom Srbijom, već nekim drugim ideologijama. -- Bojan  Razgovor  15:31, 21. avgust 2009. (CEST)

Analiziraću ti tvoju izmenu:

1. Ante Statčević, šovinista. Samo pominjanje Starčevića nije problem, problem je emitivno etiketiranje.

Pristao sam da ne stavim da je šovinista. To je znači OK.--Komatina (razgovor) 23:01, 21. avgust 2009. (CEST)

2. ...toga što je sama pretendovala da zauzme Bosnu i Hercegovinu i da se širi na istok, a sama je to predstavljala kao pretenzije... Ova rečenica, koju si dodao, nema nikakvog smisla. Liči kao da je neko zabeležio neki razgovor, a ne da se potrudio da napiše smislenu enciklopedijsku rečenicu. Da nisi toliko zapeo da menjaš, nego da si sačekao, verovatno bih je ja malo popravila i mogla bi da ostane. Međutim, radije si želeo da kontraproduktivno vraćaš moje izmene i na kraju smo dobili blokiran članak.

U pravu si rečenica nije baš spretno sročena. Izmeniću je ali ću zadržati smisao.Smisao je da je Austro-Ugarska imala politiku ekspanzije na Istok, pa je smišljala kako da ukloni sve na svom putu. Srbiju je optuživala za nekakve Velike srbije, a sama je nezakonito anektirala Bosnu i Hercegovinu, iako to nije smela da radi.--Komatina (razgovor) 23:14, 21. avgust 2009. (CEST)

Ovako: da li je neka sila nesto smela ili nije, to nije na nama da sudimo niti odredjujemo, jer takve stvari u jednom enciklopedijskom clanku ne trevba da stoje. Austrougrarska jeste vodila ekspanzionistickupolitiku, ali je to isto radila i Srbija, kao i Bugarska. Drugi balkanski rat je i poceo jer Bugarska i Srbija nisu bile zadovoljne podelo nakon PBR. Dakle, u recenici moze da stoji da je AU imala ekspanzionisrticku politiku, takodje moze da stoji da je za ekspanzionizam optuzivala Srbiju, ali ne moze da stoji da je Srbija jadna bila lazno optuzena jer to jednostavno nije istina. Ceo taj proces bio je odmeravanje misica gde su oni koji su se duze dopingovali (AU), odneli i bolje nagrade (BiH). --Jagoda ispeci pa reci 23:47, 21. avgust 2009. (CEST)

Ti očito nemaš žive veze o istoriji. Da imaš ne bi rekla ovo o Drugom balkanskom ratu. Sve balkanske zemlje su bile zadovoljne sem Bugarske, koja je izvršila agresiju na ostale. Drugo oito isto pojma nemaš da je Austrugarska dobila Bosnu samo na upravljanje, a ne kao svoju teritoriju. Međutim Austro-Ugarska je 1908 izvršila aneksiju kao protivpravni međunarodni akt, a ta austrougarska agresija je i dovela do Prvog svetskog rata. --Komatina (razgovor) 02:27, 22. avgust 2009. (CEST)

3. Oslobođenje Makedonije, Sandžaka i Kosova umesto Pripajanje Makedonije, Sandžaka i Kosova. Ovde reč oslobađanje moće ići uz Sandžak i Kosovo, ali uz Makedoniju, nikako. Pošto ni pripajanje nije najadekvatnija reč, htela sam promeniti u samo Makedonija, Kosovo i Sandžak, kako bi naslov bio neutralan ali, kao što već napomenuh, nisi mi dao vremena.

I Makedonija je oslobođena, zato što je to bila srpsks teritorija pre otomanske okupacije. I tada Makedonci kao narod nisu postojali nego su bili ili Srbi ili Bugari.--Komatina (razgovor) 23:03, 21. avgust 2009. (CEST)

Da li je oslobodjena ili okupirana nije bitno. I jedno i drugo su POV, jer i jedna i druga strana imaju argumente za svoje tvrdnje. To sto nacija Makedonaca nije postojala pre Drugog sv. rata ne znaci da sadasnja Makedonija jeste srpska zemlja. Radi neutralnosti clanke preporucujem da se i jedna i druga rec izbegavaju (okupiranje/oslobadjanje).--Jagoda ispeci pa reci 23:09, 21. avgust 2009. (CEST)

Niko ne govori u tome delu o sadašnjoj Makedoniji, nego o tadašnjoj, a tada nije bilo Makedonaca i radilo se o jasnom oslobađanju stanovništva koje je tu živelo od turske okupacije.--Komatina (razgovor) 02:21, 22. avgust 2009. (CEST)

4. Srpska vojska oslobađa Kosovo i Prizren, umesto Srpska vojska zauzima Kosovo i Prizren -- ok je izmena, ali ne mogu da biram šta ću da vraćam, a prethodne izmene su bile mnogo problematičnije od ove, tako da sam odabrala da je vratim zajedno sa ostalima.

Znači tu se slažemo.--Komatina (razgovor) 23:04, 21. avgust 2009. (CEST)

5. Loše organizovan oružani otpor kosovskog stanovništva srpska vojska je slomila za nekoliko meseci. promenio si u Loše organizovan oružani otpor stanovništva lojalnog Turskoj srpska vojska je slomila za nekoliko meseci. Jednu apsolutno neutralnu rečenikcu (navodi se samo da se radi o kosovnskom stanovništvu) koja je pritom i referencirana, ti menjaš u rečenicu koja je problematična i svakako joj treba referenca koju ti nisi obezbedio. Jer, da je stanovništvo Kosova bilo lojalno Turskoj zaista je sumnjiva izjava i krajnje kontradiktorna sa tvojom prethodnom izmenom da su Srbi "oslobodili" Kosovo. Jer, ako su ga oslobodili, kako to da je stanovništvo onda bilo "lojalno Turskoj"? Nadam se da uočavaš kontradiktornost te dve izjave (obe tvoje).

Moguće da nisi razumela rečenicu, ali oslobađanju se nije opiralo sve kosovsko stanovništvo, pa je zato rečenica bila netačna. Zbog toga sam izmenio da se misli na samo onaj deo stanovništva lojalan Turskoj. Inače rečenica se može popraviti da glasi "Loše organizovan oružani otpor onog dela kosovskog stanovništva, koje je bilo lojalno Turskoj....--Komatina (razgovor) 23:07, 21. avgust 2009. (CEST)

Moguce. Cekaj da pogledam kontekst pa cu da ti kazem.--Jagoda ispeci pa reci 23:17, 21. avgust 2009. (CEST)

6. Tokom zauzimanja oslobađanja Kosova srpska vojska je činila brojne zločine, masakrirajući hiljade Albanaca, uglavnom u gradovima Ferizaj (kasnije Uroševac), Prizren i Đakovica -- opet jedno zauzimanje prelazi u oslobođenje, i od rečenice pravi apsurd. Srbi dakle, oslobađaju Kosovo tako što masakriraju albansko stanovništvo. Meni je to malo... Ako ništa drugo, onda neukusno. --Jagoda ispeci pa reci 15:52, 21. avgust 2009. (CEST)

Te stvari o zločinima i to još o hiljadama ubijenih to je Mladi Filozof pokupio sa jako problematičnih izvora. Ma kakav izvor može biti Trocki ili Aleš Bebler i sve to u režiji Peščanika.

Inače Kosovo je oslobađano, nije zauzimano. Tu celu rečenicu je najbolje ukloniti jer nije tačna.--Komatina (razgovor) 23:11, 21. avgust 2009. (CEST)

Da li je bilo ili nije tih zlocina, treba ti i MF da uporedite izvore i da se dogovorite oko recenice. Za sad je ne diraj. Kad dodjete do nekog dogovora, mozete je menjati. Sto se tice oslobadjanja/zauzimanja, da ponovim, mislim da je najbolje obe reci izbegavati. Naci neki neutralan izraz koji ne bi vredjao oci ni jedne ni druge strane.--Jagoda ispeci pa reci 23:16, 21. avgust 2009. (CEST)

Molim da se neko neutralniji uključi u raspravu o tim zločinima i da li to treba ukloniti. Pisac članaka je pokazao koliko je pristrasan. Zločini se ne mogu dokazivati pristrasnim izvorima, a dokazati da nije bilo zločina je teško, jer stvarno nije bilo zločina, a onaj koji misli da jeste mora da dokaže i to još da je bio zločin na nekoliko hiljada Albanaca.Sve je to nonsens. Trocki nije nikakav izvor.--Komatina (razgovor) 23:18, 21. avgust 2009. (CEST)

Članke o žrtvama treba ukloniti iz ovog članka. Tema članka je ideologija Velike Srbije. O žrtvama se može pisati u drugim člancima (Balkanski ratovi). -- Bojan  Razgovor  05:25, 22. avgust 2009. (CEST)

Druga strana

Da bi se čula i druga strana, možemo ubaciti ovu rečenicu:

Na suđenju Slobodanu Miloševiću srpski akademik Čedomir Popov je svedočio da ni jedan ozbiljan srpski politički lider nikada nije nastojao da uspostavi Veliku Srbiju, naglašavajući da je cela priča o Velikoj Srbiji samo mit i neprijateljska propaganda.

--Damjan /razgovarajmo/ 15:45, 21. avgust 2009. (CEST)

Velikosrpske pretenzije ka susednim oblastima

U okviru toga podnaslova nalazi se Kosovo i Metohija, što ću izbrisati jer je potpuni nonsens. Ne može Srbija imati velikosrpske pretenzije na svoju teritoriju. Neko nas stvarno sve pravi ludim.Do kada da puštamo ovakve gluposti. --Komatina (razgovor) 02:44, 22. avgust 2009. (CEST)

Jasno je napomenuto da je Srbija imala pretenzije na Kosovo pre njegovog pripajanja, kao i nakon ocepljenja. --Damjan /razgovarajmo/ 12:54, 22. avgust 2009. (CEST)

Ogovori na neke kritike

[[Слика:Srbija car dusan.GIF|мини|десно|Карта [[Душаново царство|Душановог царства]], према историографији 19. века]]

Velika Srbija po francuskom planu iz 1862. godine

• Što se tiče nemačke karte Dušanovog carstva iz 19. veka, ona se u ovom članku ne koristi kao dokaz da je dušanovo carstvo zaista bilo toliko, već se koristi da pokaže shvatanje istoriografije 19. veka. Ta karta u velikoj meri korespondira sa francuskom planom Velike Srbije iz 19. veka (uporedi slike), a takođe i sa Garašaninovim planom obnove srpskog carstva koje bi uključivalo i Bugarsku i Bosnu. Za razliku od ondašnje, današnja istoriografija smatra da Dušanovo carstvo nije obuhvatalo te dve oblasti, te bi zamenom stare karte novom, znatno drugačijom kartom (videti npr. ovde), Garašaninovo pozivanje na staro srpsko carstvo kao izvor "svetog istorijskog prava" izgubilo smisao.
• Što se tiče karte Srbije bez Kosova, ona se nalazi u odeljku o neuspehu velikosrpske ideje i veoma dobro ilustruje katastrofu srpske nacionalne politike u četiri uzastopna izgubljena rata 1990-ih (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo). Mora postojati zaista dobar razlog da bi ona bila izbačena iz članka.
• Što se tiče argumenta da srpska elita u I svetskom ratu nije htela da stvori Veliku Srbiju (iako joj je to nuđeno Londonskim ugovorom), već Jugoslaviju, postoji i kontra-argument da srpska politička elita nije htela pripajanje svojoj državi samo Bosne i Banata već je htela pripajanje čitave Vojvodine, Bosne, Slovenije i Hrvatske (uključujući Dalmaciju). Sa stanovišta ogoljene real politike, ovo je daleko veća površina izražena u kvadratnim kilometrima. Naravno, postoje i fraze o "oslobođenju porobljene braće Slovenaca i Hrvata", ali to treba razumeti u kontekstu ratne propagande. Danas je teško naći istoričara u Hrvatskoj ili Sloveniji koji smatra da ih je srpska vojska tada oslobodila od Austrijskog ropstva. Naprotiv, istoričari iz bivših jugoslovenskih republika uglavnom govore o velikosrpskoj hegemoniji u tom periodu.
• Što se tiče "oslobođenja Kosova" 1912. godine, ono se tako naziva još jedino u srpskoj istoriografiji. Albanska istoriografija naprotiv govori o srpskim osvajačkim ratovima i okupaciji etničkih albanskih oblasti. Vikipedija nema ni jedan razlog da daje prednost srpskoj istoriografiji u odnosu na ostale, tim pre što je cilj članaka da pruže opštečovečansku tačku gledišta. Stoga sam izbegavao da koristim vrednosno obojene izraze kao što su osvajanje ili oslobađanje, i umesto toga sam se opredelio za tehničke izraze: aneksija, pripajanje ili prisajedinjenje.

Prvo, Kosovo je oduvek bilo srpska zemlja (kad nije, molim da se navede, osim u periodima kad je cela Srbija bila okupirana, pa samim tim i Kosovo), tako da je potpuno van pameti govoriti o srpskoj okupaciji Kosova u bilo kom momentu, a pogotovu ne na osnovu albanskih istoricara. Vikipedija nema pravo da daje prednost srpskoj istoriografiji, ali albanskoj da? Lepo, MF. Vrlo zanimljivo stanoviste. Kao sto rekoh, da bi clanak bio neutralan apsolutno treba izbegavati reci kako "okupacija", tako i "oslobodjenje". Jer kako nemamo pravo da koristimo iskljucivo srpske, tako nemamo pravo da koristimo ni albanske istorijske knjige. Dalje, ne znam na koga mislis kad govoris o srpksoj istoriografiji. Iskreno se nadam da ne mislis na g. Deretica (masinca koji se izdaje za istoricara, ne istoricara knjizevnosti!) koji ne zna ko je bio otac Stefana Nemanje, gdju Pjanovicku koja prica o svojim precima (Srbima, naravno) koji su ganjali lavove po Balkanu u doba Aleksandra Velikog i ostale kvazi istoricare umobolnike, jer ako na njih misilis, onda ja nemam sta dalje da kazem... A sto se tice izraza, pa ja ne znam sad, ali koliko sam ja videla, naslov je bio Okupacija Kosova, Sandzaka i Makedonije. Ko je to napisao, ne znam, ali znam da to nije u redu, isto kao sto nije u redu pisati ni oslobodjenje. A ni aneksija, pripajanje i prisajedinjenje mi ne deluje bas neutralno, da budem iskrerna.--Jagoda ispeci pa reci 13:25, 22. avgust 2009. (CEST)

A, da. Jos jedno pitanje: Koji to albanski istoricari? Mozes li navesti neko ime koje si koristio u izradi ovog teksta, jer mi se cini da u referencama nisam videla ni jedno albansko ime. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 22. avgust 2009. (CEST)

• Što se tiče izraza velikosrpska agresija, on konkretno se nigde ne pominje u članku. Međutim, izraz se u literaturi upotrebljava u značenju "osvajačkog rata podstaknutog idejom Velike Srbije". Ukoliko je bilo agresije podstaknute idejom Velike Srbije, onda nema razloga da se ovaj termin ne koristi i na Vikipediji. Prema nalazu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, toga je bilo.

--Damjan /razgovarajmo/ 12:54, 22. avgust 2009. (CEST)

kako ne treba raditi

Ne treba menjati smisao referenciranim izjavama. Time autor daje svoju interpretaciju neke rečenice. Konkretan primer, koji sam prepravio, je tvrdnja da su četnici težili stvaranju „Velike Srbije u okviru Jugoslavije“. U referenci se navodi „stvaranje velike Jugoslavije i u njoj velike Srbije“. Iako su razlike male, menjaju smisao. Na primer, ovo velika (Srbija) je samo pridev napisan malim slovom, dakle ne odnosi se na ideju Velika Srbija. --Irić Igor (razgovor) 20:03, 22. avgust 2009. (CEST)

nalepnica

Obzirom da su izvršene razne prepravke mnogih korisnika, nalepnicu treba ili skinuti ili ponovo obrazložiti. --Damjan /razgovarajmo/ 10:22, 25. avgust 2009. (CEST)

Članak je i dalje jako pristrasan. Da bi znao samo za neke primedbe pročitaj šta je nekoliko korisnika gore reklo. Mislim da nas je bilo petoro. Potrebno je jako mnogo posla da bi se sve to ispravilo. Pošto se nisi potrudio da pročitaš naše primedbe ja ću te podsetiti tek sa ponekom.

1.Kosovo si stavio u podnaslov Velikosrpske pretenzije prema susednim oblastima

U navedenom poglavlju se govori o istorijskim pretenzijama pre 1912. godine, kada je Kosovo bilo u sastavu druge države. Takođe se govori o polaganju prava na Kosovo danas, nakon proglašenja nezavisnosti. Ovo sam ti već jednom obrazložio, ali ponavljanje je majka nauke.--Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

2.Memorandum pišeš sa neba pa u rebra. treba navesti razloge zašto su ti ljudi napisali to što su napisali. Dakle nema ništa da su Srbi stvarno proterivani sa Kosova, da su vršeni pritisci. Nema ništa kako je promenjen ustav 1974. Uvek nema ništa šta bi objasnilo drugu stranu.-

Ovaj članak se ne bavi detaljno Memorandumom, jer za to postoji poseban članak Memorandum SANU, u kojem se mogu navesti svi ti podaci. Ovde se on samo pominje u kontekstu velikosrpske ideologije i njegovom značaju za nju.--Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

3.Ne govoriš da je Načertanije nastalo po ugledu na plemenite ideje 19. veka. Ujedinjenje Italije, Nemačke i grčka ideja su tada bile veoma moderne, ali šta će to tebi, ti udario samo po ideologiji.

O tome sam detaljno pisao u članku Načertanije. Ovde samo o njegovom uticaju na velikosrpsku ideju.--Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

4.Govori se o četnicima i Moljeviću, a ne govori se kako je na četničke ideje igrao ulogu ustaški nož.

Zapravo se govori. Poglavlje pod nazivom Drugi svetski rat i podela Jugoslavije je ubačeno samo zbog toga, da bi se shvatio istorijski kontekst Moljevićevog spisa.--Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

5.Npr govori se o Londonskom ugovoru i poo tom ugovoru bi ispalo da su Srbi protiv Velike Srbije. Jer Pašić i dinastija Karađorđevića je bila obmanuta od strane Hrvata da oni žele stvarno ujedinjenje, inače u suprotnom bi Pašić, a i Krađorđevići prihvatili Londonski ugovor, dakle Veliku Srbiju. Oni to nisu učinili. Kako onda neko može da uopšte govori da su oni za veliku Srbiju.--Komatina (razgovor) 10:46, 25. avgust 2009. (CEST)

Srbija je odbila Londonski ugovor zato što joj je nuđeno malo, a ne zato što joj je nuđeno previše. Srbija nije htela da Italiji prepusti delove Dalmacije, Albanije i južnoslovenskih zemalja na koje je polagala pravo kao Pijemont Južnih Slovena. Dakle, Srbiji su nuđene neke teritorije da bi se zadovoljila, ali ona je htela mnogo više i nakon rata je to i dobila. Pritom, srpski političari nisu obmanuti od Hrvata, već su oni obmanuli Hrvate: 1) obećali su im ravnopravno ujedinjenje, a zatim pripojili njihove oblasti i doveli ih u neravnopravan položaj; 2) dogovor sa Hrvatima je bio da se prvi ustav donese dvotrećinskom većinom, a zatim su srpski političari, bez hrvatskih i slovenačkih predstavnika, progurali ustav prostom većininom (50%+1); 3) trebalo je da se postigne zajednički dogovor o državnom uređenju, a Srbija je nametnula svoju monarhiju i svoju vojsku... itd, itd... Zato jugoslovenski narodi govore o velikosrpkom karakteru Kraljevine SHS. Treba prelistati malo i literaturu drugih naroda.--Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

U podnaslovu Neuspeh Velikosrpske ideke spominje se KOsovo. Dakle autor ponovo implicira da je Kosovo velikosrpski san. Članak je dosad očišćen tek jako malo. Potrebno je mnogo rada da bi se propagandni članak sveo na normalan. Možda je najbolje početi iz početka. videćemo.--Komatina (razgovor) 10:57, 25. avgust 2009. (CEST)

Spominje se u sledećem kontekstu: Zbog pokušaja zadržavanja srpskih oblasti BiH i Hrvatske vojnom silom, protivno zakonu, pritom čineći zločine, Srbija je izgubila svoj kredibilitet a nakon toga i deo svoje teritorije (Kosovo). Veliki broj autora povezuje te stvari, zato stoji to poglavlje. Želeći više, izgubila je i ono što je imala. U tome je neuspeh velikosrpske ideje. --Damjan /razgovarajmo/ 01:33, 3. septembar 2009. (CEST)

irendetizam

Nema smisla frljati se referencama da bi se dokazala poenta. Definicija irendetizma: Irredentism (from Italian irredento, "unredeemed") is any position advocating annexation of territories administered by another state on the grounds of common ethnicity or prior historical possession, actual or alleged. - Ništa loše, pola Evrope ima ovako nešto. Sa druge strane: Expansionism is a nation's policy of expanding its territorial or economic boundaries. Srbija nije ni izbliza vodila ekspazionističku politiku kao svojevremeno Hitlerova Nemačka, Ruska imperija, Velika Britanija ili SAD. -- Bojan  Razgovor  10:52, 25. avgust 2009. (CEST)

Velika Srbija nije uvek predstavljala iredentizam. Pošto se pojam Velike Srbije pominje u doba kada je Srbija bila potpuno porobljena pojam iredentizma se ne može upotrebljavati za takve slučajeve, kada jedan narod izlazi iz ropstva.To je pogrešna primena pojma iredentizma.Ponekad Velika Srbija predstavlja iredentizam, kao npr. danas, ali nije uvek to.--Komatina (razgovor) 11:47, 31. avgust 2009. (CEST)

U vreme nastanka Načertanija sredinom 19. veka, ovo je bila iredentistička ideja, kao što je i danas. U svakom slučaju, pogledaj šablon na dnu članka, veliki broj nacija koje je sudbina rastavila imaju svoje iredentističke ideje, nije to ništa loše. --Damjan /razgovarajmo/ 12:07, 31. avgust 2009. (CEST)

Ali ti Veliku Srbiju spominješ i pre Načertanija, npr 1804 ili još ranije, a tada Velika srbija nikako ne može biti iredentizam.--Komatina (razgovor) 12:56, 31. avgust 2009. (CEST)

U uvodu se govori o aktuelnoj ideji Velike Srbije i zato se spominje irendetizam. U navedenom poglavlju se govori o istorijskim korenima te ideje, i tu se ne spominje iredentizam, već se navodi da je to bilo vreme nacionalnog buđenja širom evrope i da su tada takve ideje bile opšte prisutne. Nemojmo mešati babe i žabe. Za ubuduće, kad postoji nešto sporno, ne menjaj dok ne postignemo bar neki načelan dogovor, jer tako Vikipedija funkcioniše. Ne možeš odmah menjati, ne čekajući da ti iko odgovori, a pogotovo ne možeš vraćati jedno isto više puta za redom bez dogovora.--Damjan /razgovarajmo/ 00:54, 3. septembar 2009. (CEST)

Ne može biti ni iredentizam kada su se npr četnici zalagali za Veliku srbiju unutar Velike jugoslavije, jer tada nisu nameravali da promene vanjske granice države, nego samo su tražili ono što je Maček tražio i dobio sa Hrvatskom Banovinom.--Komatina (razgovor) 01:27, 7. septembar 2009. (CEST) Odnosno Velika Srbija je samo ponekad iredentizam. Nije možda bila čak ni iredentizam sve dok Jugoslavija nije priznala Hrvatsku. Pojmovi poput iredentizma su u ovom slučaju jako fluidni pa ih treba izbegavati, jer ne odgovaraju svim situacijama.--Komatina (razgovor) 01:29, 7. septembar 2009. (CEST)

Irendetizam ne mora da znaci nesto loše, pobogu. Šta znači irendetizam postoji tek kada je Jugoslavija priznala Hrvatsku? Da li Srbija nije priznavala Tursku? -- Bojan  Razgovor  05:51, 7. septembar 2009. (CEST)

Naslovi ispod slika

Zapazio sam par nedorečenosti ispod dve slike na ovoj temi:

1. "Velika Srbija po francuskom planu iz 1862. godine"

Tu bi trebalo naglasiti da je to etnička karta Balkana od 1862. godine sa granicama stare Dušanove Imperije iz XIV veka - a ne neki "francuski plan" za osnivanje novog Srpskog Carstva. I u legendi jasno stoji da se odnosi na Srbe, a ne na Slovene.

2. " Knez Mihailo sa konja pokazuje ka jugu."

Knez Mihailo pokazuje na Prizren.

Eto mislim da bi bilo važno ispraviti te nepreciznosti.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Branko D. Todorović (razgovor • doprinosi) | 16:12, 27. avgust 2009.

Etničko čišćenje

Neko je bio izbacio pasus o etničkom čišćenju iz uvoda. Međutim, veza velikosrpske ideje i etničkog čišćenja se spominje u brojnoj literaturi i mnogim dokumentima, među kojima su i zvanični izveštaji međunarodnih komisija, od Balkanskih ratova 1912-1913 do jugoslovenskih ratova 1990-ih. Stoga, rečenicu o etničkom čišćenju nikako ne treba brisati bez ozbiljne rasprave.--Damjan /razgovarajmo/ 12:30, 31. avgust 2009. (CEST)

O Balkanskim ratovima smo zaključili da tvoji dokazi ne vrede ni centa.Zbog toga je brisan onaj članak.--Komatina (razgovor) 12:45, 31. avgust 2009. (CEST)

Ne mogu korisnici Vikipedije odlučivati vrede li međunarodni izveštaji ili ne. Nema tu nikakvih "mojih" ni "tvojih" dokaza, jer bez obzira šta mi mislili, moraš shvatiti da se lično mišljenje na Vikipediji ne ceni ni pišljiva boba. Cene se samo reference. Dotična rečenica o etničkom čišćenju ime dve veoma ozbiljne reference, i ne smeš je uklanjati bez postizanja konsenzusa na stranici za razgovor. --Damjan /razgovarajmo/ 00:46, 3. septembar 2009. (CEST)

Srpsko-bugarski rat

Damjane, zašto komentarišeš tako selektivno? Postoji masa tačaka koje nisi ni dotakao u diskusiji do sada, već samo odgovaraš kada se pitanja svode na relativnosti koje i nisu za razgovor. Nema ovdje puno filozofije. ;) Ovdje govorimo o preciznim stvarima.

Konkretno, kada kažem to mislim na ono najproblematičnije, a to je slika u vrhu gore desno, ona prva. Pored toga, osporavam prisustvo Srpsko-bugarskoga rata koji je vođen u vrijeme Milana Obrenovića, koji je kritikovan kao žestoki protivnik velikosrpske ideologije. Taj dio je napisan izričito jednostrano i protivan je vikipediji. Kao prvo, glavni razlog pada je bio, pored materijalnih, nedostatak morala, jer narod nije htio da ide brat na brata. Kao drugo, koristi se jedan jedini istoričar prilikom objašnjavanja razloga rata, i sam učesnik tih vremena, i to prilično nebitan kada se uopšteno ima na umu srpska historiografija. Takođe, izričita upotreba Vladana Đorđevića u kontekstu ..neki srpski istoričari.. isključivo ispada na kraju kao svrsishodno kršenje pravila vikipedije i namjera da se iskvarena slika prikaže čitaocu. Šta je sa onim sveopštim zaključcima?

1. Bugarsko kršenje odredbi Berlinskog kongresa iz 1878. godine, koji je prema Srbiji bio prilično nepravedan. Nakon toga se Srbija (čitaj: srpski državni vrh i istaknute struje obrazovane narodne javnosti) bukvalno osjećala prevarenom. Zašto ne istaći da mnogi srpski istoričari interpretiraju ovaj nesretni događaj kako je Srbija pošla u njega jurišajući u odbranu ustaljenog poretka? Istina je da su lideri u Beogradu strahovali od jačanja bugarske države i da su htjeli za sebe u budućnosti položaj slovenskog lidera na Balkanskom poluostrvu, međutim, pogrešno se ističe Milanovo nezadovoljstvo ujedinjenjem Bugarske i Istočne Rumelije, već osjećaj oštećenosti.

2. Od Bugarske su tražene teritorijalne kompenzacije, što je ona odbila.

3. Prethodni zategnuti odnosi (bez koje ne bi ni bilo rata) su doveli do eskalacije sukoba. Bugarske naoružane trupe su napale granične teritorije Srbije i okupirali taj dio, tvrdeći da pripada njima. To je dovelo do prekida svih diplomatskih odnosa između Srbije i Bugarske. Srbija je nudila pregovore i raznorazna izmirenja, međutim, anti-srpska Rusija se uposlila i osigurala da izmirenja nema.

4. Knez Milan Obrenović je imao i nešto lično - progonjenje narodnih radikala. Nikola Pašić se sakrio kod svoje rodbine u Bugarskoj i oružani napad na Bugarsku je i imao motivaciju u konačnom progonu i uništenju Narodne radikalne stranke.

Ako išta, taj rat pre predstavlja borbu protiv velikobugarizma, nego velikosrpstvo => pokušaj zaustavljanja velikobugarskog pokreta (kao i u srpskom slučaju, nacionalistički san velikim dijelom gledajući na stvaranje jedne velike jedinstvene nacionalne države pripadnika jednog naroda, koji sebe postavlja iznad svega drugoga, u ovom slučaju konkretno ne mareći ni najmanje za diplomatiju i spoljne dogovore). --Polkovnik (razgovor) 00:53, 7. septembar 2009. (CEST)

Slažem se da ne mora ceo pasus da stoji, ali poenta treba da ostane. Pasus o srpsko-bugarskom ratu je dat radi istorijskog konteksta, da bi se razumelo zašto kasniji projekti velike Srbije ne uključuju Bugarsku, a pre toga su je, po pravilu, uključivali.

Dakle, projekti Velike Srbije od 1844. do 1885. godine su uključivali Bugarsku. Nakon poraza u srpsko-bugarskom ratu, u kojem je planirano "brzo zauzimanje Sofije", Bugarska prestaje da bude predmet srpskih ambicija. Slično je i sa Albanijom. Velikosrpski projekti do balkanskih ratova su računali da priključenjem Severne Albanije sa jadranskom obalom Srbiji. Nakon neuspelog pokušaja okupacije Albanije 1912-1913, Albanija se polako isključuje iz velikosrpskih pretenzija. Neki projekti okupacije Albanije su predlagani do pred Drugi svetski rat (Čubrilović, Andrić, itd.) da bi nakon rata bili potpuno napušteni. Nakon Drugog svetskog rata, velikosrpske pretenzije se uglavnom okreću ka teritorijama drugih jugoslovenskih republika (sporazumi Stojadinović-Pavelić, Milošević-Tuđman, Šešeljev plan, itd.). U savrmenim projektima Velike Srbije ove teritorije su još uvek aktuelne.

Što se tiče gornje slike, može da se stavi bilo koja umesto nje, ali problematično je izabrati bilo koji pojedinačni projekat velike Srbije (npr. Šešeljev) da uopšteno predstavlja ovu ideju kroz vekove. S druge strane, na Dušanovo carstvo su se pozivali mnogi zastupnici velike Srbije, pa stoga ono stoji kao vanvremenski uzor.--Damjan /razgovarajmo/ 15:13, 7. septembar 2009. (CEST)

Hm, meni nije poznato da ijedan velikosrpski projekat uključuje Bugarsku od 1844. do 1885. godine. Štaviše poznat mi je samo jedan jedini takav plan Velike Srbije, a taj je iz XVIII vijeka, a ne iz XIX.

Takođe, nije ni tačno da srpski državni vrh napušta ideje o zajedničkoj državi sa Bugarskom poslije ovoga rata.

Trebaš imati na umu da ovaj članak može imati istorijsku retrospektivu i da ona može slobodno biti glavni dio, međutim, ovo nije istorijski članak. Treba prvenstveno imati na umu ono što se danas smatra pod pojmom Velike Srbije, a istoriju staviti po stranu, jer ovako ispada baš naopako. Slika koja se nalazi na svim drugim člancima o Velikoj Srbiji kroz vikipedije drugih jezika je perfektno odgovarajuća i ovom. Mislim da će se sa ovim složiti ne samo svaki srpski nacionalista koji vjeruje u tu ideju i pogleda članak danas, već i svi ljudi (ne samo vikipedijanci) osim tebe (da izvineš).

Za kraj ću te opet podsjetiti na ono što sam napisao u vezi pasusa o neuspehu velikosrpske ideje i slici u njemu (Kosovo)? --Polkovnik (razgovor) 16:37, 7. septembar 2009. (CEST)

U pravu si. Nema preterano čvrstih osnova za tvrdnju o pretenzijama prema Bugarskoj. Iako se propagandno delovanje među Bugarima pominje u Načertaniju, nigde se ne spominje njeno priključenje Srbiji. Međutim, postoji ona francuska knjiga iz 1862. godine pod naslovom "Srbija, njena prošlost i njena budućnost" u kojoj je objavljen plan Velike Srbije koji uključuje i Bugarsku (http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:Map of the Serb population, 1862, H. Thiers.png), ali opet to samo dokazuje da se tadašnja francuska politika zalagala za tako nešto. Jedino je izvesno da se Vladan Đorđević u već pomenutoj knjizi zalagao za srpsko "oslobođenje" Bugarske i stvaranje velike "jugoslovenske srpske države" od Jadranskog do Crnog mora.

Stoga, shvatio sam da sam zatrpao članak nebitnim odeljcima, pa sam navpravio jedno veliko čišćenje i izbacio sve što nije direktno vezano za temu, uključujući i odeljak o srpko-bugarskom ratu, koji je ionako bio na klimavim nogama.

Izvini, ne mogu da pronađem što si napisao u vezi pasusa o neuspehu velikosrpske ideje pa ako možeš kopi-pejstuj ili kaži gde da pogledam, jer je o tome bilo reči na više mesta.--Damjan /razgovarajmo/ 03:03, 17. septembar 2009. (CEST)

Sve je otvoreno za interpretacije, prema Načertaniju ta propaganda kako si ti lično razumio se može i razumjeti kao pomaganje razvitka školstva i dizanja Bugara na noge.

Drago mi je da smo došli do napretka.

Slika je problematična. Međunarodnopravno i legalistički, kao i prema stavu same Srbije, Kosovo je deo teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Sve u sklopu toga napisano u odjeljku Neuspeh velikosrpske ideje je više nego sporno, i mislim da i to treba da skratiš (jer je članak izuzetno predugačak i ovako, kao što smo već razjasnili). No pošto je prva slika u vrhu i prva pada u oči, ja bih najradije da sada riješimo to. Opet mi nijesi odgovorio povodom nje. --Polkovnik (razgovor) 01:42, 19. septembar 2009. (CEST)

Zaključati ili brisati članak

Članak kakav je sada je glup, besmislen, katastrofalan.. i pun ideološke pristrasnosti.

Srpska vikipedija ovde očigledno služi ne da informiše, nego da promoviše određenu političku i ideološku opciju. Predlažem da se članak zaključa i preda jednoj grupi, za koju bi recimo glasali, da ga preradi, odnosno po potrebi ponovo i napiše. Na nemačkoj vikipediji, kao primer, lepo kažu: članak bolje izbrisati pre nego što desinformiše.

Suprotno mogu i ja da uzmem neku Šešeljovu knjigu, izbacim sve što ne odgovara mom političkom ubeđenju, i onda sve lepo prepišem iz Šekijeve knjige... Ali ovo bi onda bio debilizam.

Ako se sećate, pre neke godine kritikovao sam ovaj članak zbog velikosrpskog radikalizma tipa Šešelj. Sada moram da ga kritikujem zbog antisrpskog radikalizma tipa Biserko, Pešćanik.. kao da ćemo obnoviti Srbiju odnosno razviti u zdravu, demokratsku državu ako je mrzimo i u njoj sve moguće ocrnjujemo. Ne znam odakle potiče ova bolesna ideja u Srbe..

Sledeće: ovo je enciklopedija, ne nekakav forum gde ćemo raspravljati ko je više u pravu a ko manje. --Carski (razgovor) 01:01, 13. septembar 2009. (CEST)

Karta - projekti srpske države 1808. godine

Može li neko od vas "vikifikovati" kartu? Crvena linija predstavlja projekt srpske države po Ivanu Jugoviću, plava linija predstavlja projekt srpske države po Konstantinu Rodofinikinu.. Izvor bi bio istorija srpskog naroda u 10. tomova, 6 - 1. deo http://img21.imageshack.us/img21/693/srbija18087bt.jpg --Carski (razgovor) 08:17, 19. septembar 2009. (CEST)

Uzeo sam i uporedio te granice sa kartom objavljenom uz knjigu Vladimira Ćorovića. Potvrdno, te granice su autentične. --Polkovnik (razgovor) 02:29, 27. septembar 2009. (CEST)

Sudbina Velike Srbije

I šta sad?Turili smo nalepnicu na vr` i sve je super.Na članku ništa pametno nije rađeno od septembra,a zamerke su ogromne.

Što kaže naš narod,koji je dalji plan sa ovim (i sličnim) člankom? Crni Bombarder!!! (†) 05:23, 7. februar 2010. (CET)

Ovaj članak je jednostavno gurnut pod tepih, jer izgleda da još uvek ne postoji spremnost da se o ovakvim temama imamo dobre i potkrepljene članke. Koliko sam primetio, sporne teme se uglavnom rešavaju tako što se dopusti nekom korisniku da malo pročeprka po članku, da samovoljno izmeni smisao referenciranih tvrdnji ([1], [2]), da ubaci sopstvene nereferencirane tvrdnje ([3], [4]), da poizbacuje nepodobne linkove ([5], [6]), i da zatim ostavi iskasapljen članak sa nalepnicom da čeka bolje dane.--Mladifilozof 12:26, 7. februar 2010. (CET)

A šta, trebalo bi urediti članak onako kako hoće Mladi Filozof, a znamo da na njegovo uređivanje ima mnogo primjedbi koje su i te kako opravdane. --Željko Todorović (razgovor) 13:41, 7. februar 2010. (CET) s.r.

Trebalo bi neko neutralan da sredi članak. Nipošto, neko pristrasan.--Irić Igor (razgovor) 17:23, 7. februar 2010. (CET)

Okej,ako je to sve neko uradio još u septembru i ti smatraš da je to loše,zašto nisi vratio sporne izmene i stavio {{чињеница}} tamo gde misliš da treba?Kako ćemo tačno prepoznati te "bolje dane"?Na ovaj tekst je iznet čitav niz primedbi i zamerki i zbog njih na njegovom početku stoji nalepnica.Na početku i dalje stoji nekakva mapa koja prikazuje Dušanovo carstvo i Bosnu.Iznose se neke proizvoljne tvrdnje o namerama srpskih komunista koje se potkrepljuju odlukom AVNOJa.I tako dalje i tako bliže.Šta će da radimo sa tim delom priče? Crni Bombarder!!! (†) 01:26, 8. februar 2010. (CET)

oprostite ali mislim da ovaj clanak treba pod hitno izbrisati ... ovaj clanak je cista pristrasnost i ideoloski pamflet ... i izvori su mu krajne kontroverzni , uglavnom izbori hrvatskih , albanskih ili muslimanskih nacionalista ... kako se moze staviti kao izvor nesto sto je pisao neki pro ustaski hrvatski istoricar ?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.78.217.91 (razgovor • doprinosi) | 09:51, 25. april 2010.

Mapa Srbije bez Kosova

Ko ima vremena trebalo bi da pročešlja istoriju izmena i utvrdi ko je postavio mapu Srbije bez AP Kosova i Metohije, a onda taj korisnik mora biti trajno blokiran, jer je to vandalsko ponašanje direktno suprotno preambuli našeg Ustava, a i posredno je širenje nacionalne mržnje, što je ne samo nezakonito, nego i neustavno. Znači, treba blokirati-trajno! --Serbian (razgovor) 23:59, 9. oktobar 2010. (CEST)

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=prev&oldid=2458394 --Aleks (razgovor) 15:49, 10. oktobar 2010. (CEST)

Komentar neprijavljenog korisnika

Članak je izuzetno pristrasan i sledi zapadna,antisrpska stanovišta o stvaranju Velike Srbije kao casus belli. Kao osnova koristi se materijal iz Haškog tribunala. Objektivnost haškog tribunala osporavaju i predstavnici velikih zemalja, kao ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Kao osnova uzrok rata spominje ideologija Velike Srbije a u suštini radilo se o separatizmu Hrvata, Albanaca, Muslimana i Slovenaca.(Jednostarane odluke o formiranju zasebnih vojski, nezavisnih država, napadi na JNA i sve ono što su notorne činjenice a što se danas prikriva). Etnički očišćene teritorije (od Srba) u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu mogu samo da još više osnaže ideju o stvaranju velike srpske države u kojoj bi Srbi bili zaštićeni i ne bi bili ugroženi od drugih. Žalosno je što i Vikipedija služi političkim ciljevima. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.137.138 (razgovor • doprinosi) | 17:46, 27. mart 2012.‎

Pretenzije susednih država prema Srbiji

Izbrisao sam onu kartu gde je prikazana Srbija podeljena na velikoalbanske, belikobugarske i druge pretenzije. To sam uradio jer tamo piše da prema jednom delu niko nema pretenzije, a to nije tačno. Dokaz za to je, na primer, članak Velika Bosna. --Marko Radenković (razgovor) 10:30, 5. avgust 2012. (CEST)