Разговор:Велика Србија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

стари разговори

Какве везе има опис Велике Албаније са чланком о Великој Србији.. зашто кад отворим овај чланак ми описује Велику Албанију? -- Обрадовић Горан (разговор) 18:54, 6. мај 2006. (CEST)

Још увек не ваља... Велика Србија жели да уједини све етничке Албанце ;) -- Обрадовић Горан (разговор) 18:55, 6. мај 2006. (CEST)

Шта су онда направили Руси, Кинези, Американци, итд., ако је ово "Велика Србија" (на слици мапе). Онда треба промјенити њихова имена у Макро-Русија, Макро-Кина и Макро-Америка. Што мене нервирају ти концепти "Велики" овај, онај... Само не знам за шта нам служе ови чланци о "Великим"... Можда је то нека врста еротског доживљаја...--Славен Косановић {разговор} 20:48, 6. мај 2006. (CEST)

Фројд би га знао;) --Дамјан /разговарајмо/ 11:43, 21. јун 2009. (CEST)

структура новог чланка

Непланирано сам се уватио писања овог чланка, јер сам видео да постоји доста о овој теми на неким другим језицима, а код нас веома слабо. Почео сам тако што сам само таксативно набрајао историјске концепте велике државе која ће ујединити све Србе. Током рада сам схватио да у чланку морају постојати и истијски осврти, ради разумевања контекста и времена у којем је нека идеја настала. Нпр. осврт на поделу Југославије и стварање НДХ ради разумевања Хомогене Србије Стевана Мољевића. Међутим, да би се разумела подела Југославије и стварање НДХ, потребно је поменути и отпоре Хрвата и других народа приликом њеног стварања. Једно је повлачило друго и тако је дошло до тога да чланак тренутно садржи превише историје. --Дамјан /разговарајмо/ 22:34, 1. јул 2009. (CEST)

критике, сугестије, предлози

Цијеним труд, али овдје се не зна шта је смисао свега овога. Душаново царство је постојало у историјско вријеме када је било нормално ићи у у освајачке походе, тако да данас нема никаве везе са концептом велике Србије, чак ни са концептима српске државе из 19. вијека. Затим, помињати великосрпске претензије на Босну, односно дијелове у којима живе Срби, односно РС, је онако смијешно. Ради се управо о супротном. Срби из РС имају претензије на Србију. :) Осим тога велики дио Босне је вазда био српски, само из одређених историјских околности никада није постао дио Србије. Ја разумијем да се трудиш да све ово схватиш, али цијела прича није никада била лако сварљиива. Само у једном моменту, крајем осамдесетих и почетком деведесетих, Срби из цијеле бивше Југе су помислили да могу да оснују Велику Србију, ондносно националну државу Срба, без осталих народа. Ипак, политичка елита у Србији, али такође и у РС (вјероватно је зато и опстала за разлику од Крајине), је врло брзо схватила да то неће бити изводљиво. Тако да се прича свела на покушај стварања посебних српских држава, РС у Босни, Републике Српске Крајине у Хрватској, које би се некада у будућности могле ујединити и формирати заједничку државу, што велике силе које одлучују о судбини малих народа нису дозволиле. Овдје смо се расписали о свему и свачему, само не о ономе што је тема. Да је Краљевина Југославија као централистичка монархија имала у позадини Велику Србију је обична пропаганда. У то вријеме у свим европским државама било је природно право већинске нације/етницитета, да намеће правила игре и уређење државе. То је била логика тог времена и то тако треба посматрати, односно ставити у свој историјски контекст, као и све остале дијелове чланка. Ако кренемо да пишемо о нечему тако сложеном из угла нашег времена онда направимо Франкенштајна од цијеле приче. Има ту још тога што би се могло коментарисати, али неком другом приликом. --Славен Косановић {разговор} 01:25, 1. јул 2009. (CEST)

Мени је овај чланак биг-тајм проблематичан са становишта НПОВ. Мислим, у чему је поента нпр. писања о отпору у Хрватској уједињењу са Србијом у чланку о Великој Србији? Ону мапу Србије без Косова да не коментаришем подуже. Баш сте је лепо нацртали. --Dzordzm (разговор) 04:39, 1. јул 2009. (CEST)

Drago mi je da dajete sugestije dok su radovi u toku, jer mi je tako lakše da izmenim šta treba. Za sad da pokušam da odgovorim na neke primedbe:

• Dušanovo carstvo nikako nema veze sa projektom Velike Srbije, osim kao istorijski uzor na koji se pozivao i sam Garašanin. U tom smislu je bitno radi konteksta, kao inspiracija za kasnije ideje.
• Ono za Republiku Srpsku je malo nesrećno formulisano, ali činjenica je da postoje političari i ideolozi koji su za ujedinjenje RS sa Srbijom. Pošto je BIH međunarodno priznata država, to se smatra srpskom pretenzijom na teritoriju BIH. Formalno pravno. Drugo je pitanje istorijskog i demografskog legitimiteta, kojim se ti zahtevi potkrepljuju.
• I ja sam Kraljevinu Jugoslaviju posmatrao kao ostvarenje jugoslovenske ideje, ali jednostavno je previše literature koja tvrdi da je srpska politička elita pod okriljem jugoslavenstva sprovodila velikosrpsku politiku. Zato postoji onaj istorijski deo o protivljenju takvom ujedinjenju.
• Ona mapa Srbije bez Kosova prikazuje de facto teritorijalno stanje srpske države, nakon samoproglašenja nezavisnosti južne pokrajine.

--Дамјан /разговарајмо/ 20:58, 1. јул 2009. (CEST)

Прочитао сам то за Гарашанина на изворима, и ја одатле схватам да он призива „дух“ из Душановог времена у смислу стварања јаке српске државе, а не видим да су му узор границе Србије из Душановог времена. --Славен Косановић {разговор} 21:47, 1. јул 2009. (CEST)

Краљевина Југославија је настала послије а прво је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Хрвати и Словенци се придружују Србији да би се заштитили од Аустроугарске. Убрзо долазе на идеју да би сада могли да формирају своје посебне националне државе, без Србије. Идеја, односно етикета југословенство се јавља касније и као нека врста рјешења на изазове унутрашњих национализама и могућа стварања националних држава унутар саме Краљевине. Џабе, мораш то гледати у контексту времена и процеса дешавања. --Славен Косановић {разговор} 21:47, 1. јул 2009. (CEST)

Осим тога постоји велика разлика у техничком смислу између идеје државе у краљевини и касније за вријеме социјализма. Било која монархија ни у ком случају не дозољава прављење паралелних институција и тако рећи унутрашњих полудржава. И то није сад неко великосрпско схватање, него тако су функционисале све монархије. Ако је краљ у Београду, онда је сва власт у Београду, а остало су провинције. Парламентарне морахије су „изум“ друге половине 20. вијека. --Славен Косановић {разговор} 22:06, 1. јул 2009. (CEST)

За Душана се онда потпуно слажемо, пошто ни ја никако не мислим да су Гарашанину узор Душанове границе, већ да он поставља некадашњу јаку српску државу као узор, у време када се Србија тек ослобађала и конституисала као самостална. Цео одељак о историјским узорима (укључујући Душана и Ђорђа Бранковића) није нужан за овај чланак, али сам мишљења да га није згорег убацити, јер пружа одређену информацију.

Што се тиче Краљевине СХС, односно Југославије, не знам ни сам. Дефинитивно треба поменути да постоје мишљења о њеном великосрпском карактеру, али можда је превелики део чланка посвећен томе.--Дамјан /разговарајмо/ 22:23, 1. јул 2009. (CEST)

Наша монархија није могла бити демократија како се данас схвата, нити парламентарна монархија аутономија и историјскх нација, као рецимо данас у Шпанији. Постојао је модел монархије по којем краљ влада и одлучује о свему релевантном за политички живот Краљевине. Систем је централистички? Јесте. Краљевска династија је била српска, према томе сасвим је логично за то вријеме очекивати да ће фаворизовати Србе. Али с те тачке па до великосрпске политке како је неки данас схватају, постоји прилично дебела разлика. --Славен Косановић {разговор} 22:31, 1. јул 2009. (CEST)

Е ово за Косово, што си сада написао, у смислу да се ради само о историјском праву јер на Косову данас (послије протјеривања) живи само 5% Срба, такође се не слажем. Ради се о државном и међународном праву, јер када би то било тако како ти кажеш, односно када би се те ствари мјериле само популацијом и демографијом, Шпанија рецимо не би имала никакво право на Баскију. Право државе да постоји у својим међународно признатим границама које се могу мијењати само уз њену сагласност, је регулисано међународним уговорима и резолуцијама УН-а. То што се у нашем случају игнорише постојање тих докумената има везе са вољом великих сила да организују ствари по свом нахођењу, гдје и како им падне на памет. --Славен Косановић {разговор} 22:31, 1. јул 2009. (CEST)

Е добро си формулисао то за Косово, ево баш мозгам о томе. Убацићу део твог текста, ако ниси против.

Нисам, али ја не могу бити извор. :) Ипак се треба позвати на те документе, као и на захтјев Србије Међународном суду прваде да се изјасни о легалности проглашења независности Косова, чија се аргументација управо базира на постајању тих међународних докуменета. Чињеница да је захтјев прихваћен на разматрање и да о томе суд тек треба да се изјасни, већ сама за себе доста говори. --Славен Косановић {разговор} 22:45, 1. јул 2009. (CEST)

Ево, мало сам допунио, али још ћемо дорађивати (мрзи ме сад да јурим референце:) --Дамјан /разговарајмо/ 22:49, 1. јул 2009. (CEST)

Предлажем да се промени карта Душановог српског царства из разлога што је тренутна чист фалсификат. Ево праве карте: Srbija_car_dusan.GIF --БоКи

Враћање измена сукобљених страна

Па ако су сад враћене измене Младогфилозофа, поштено би било да се врате и Николине измене. Ем је блокиран неправедно, ем му се враћају измене... Хех... Не знам шта да мислим...--Јагода испеци па реци 16:31, 2. јул 2009. (CEST)

Пристрасност

Чланак је изузетно пристрасан. Обилује сличним проблемима као и чланак србизација и део чланка о усташама о политичкој ситуацији пре 2. светског рата. --Rubikon (разговор) 15:41, 6. јул 2009. (CEST)

Možeš pomoći tako što ćeš ukazati na ključna mesta koja treba izmeniti. Dok se ne završe radovi na članku, sve ide preko stranice za razgovor. --Дамјан /разговарајмо/ 15:46, 6. јул 2009. (CEST)

Навео сам ти кључно место, али пошто ти само преводиш са ВМРО извора и са извора косовске пропаганде, чисто сумљам да ћеш то исправити. Кад завршиш то јави па да ставим наљепницу пов.--Rubikon (разговор) 15:51, 6. јул 2009. (CEST)

боље би било да ми одмах наведеш проблематична места да бих на време исправио. --Дамјан /разговарајмо/ 03:06, 7. јул 2009. (CEST)

Dusanovo carstvo

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Dusanova_Srbija200.jpg

Evo, ovo je karta Dusanovog carstva koja je validna. Ovo sto je trenutno u clanku je karta iz jednog nemackog atlasa 19. veka pri cemu su u Dusanovu drzavu ucrtane i Bugarska i Bosna.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:00, 10. јул 2009. (CEST)

Pametni Nemci. Znaju istinu.  ;) --79.101.76.3 (разговор) 00:06, 16. јул 2009. (CEST)

Ма више је летопис. --93.87.143.161 (разговор) 12:49, 29. јул 2009. (CEST)

POV

Stavio sam etiketu sporenja neutralne tacke gledista, mada bolje odgovora izvrnute istorijske cinjenice kao posljedica koriscenja izvora sumnjivog kvaliteta? Nista bitno nije promjenjeno od mojih prvih komentara gore, prema tome nemam namjeru da ponovo trosim rijeci i ponavljam i razglabam jedno te isto. Ovakvim pristupom bi se od svakog naroda i nacije Evrope mogao napraviti gladni osvajacki monstrum. Dakle, ili ce neko ko se stvarno razumije u istoriju uzeti da se bavi ovim clankom ili mu ostaje sablon POV, sve dok se ne pojave ljudi kojima glavna literatura nece biti propagnadni materijal, nego istorijski dokumenti. --Славен Косановић {разговор} 00:08, 16. јул 2009. (CEST)

---

Сем Велика Србија и великосрпска идеологија, постоји и термин Великосрпска докторина. --93.87.143.161 (разговор) 12:50, 29. јул 2009. (CEST)

Према оптужбама Међународног суда за ратне злочине у Хагу, Милошевић је покушао да насиљем оствари идеју "сви Срби у једној држави", при чему није помињао историјски концепт "Велике Србије", али је сарађивао са екстремним националистима попут Шешеља који су га заговарали. Према мишљењу тужиоца Џефрија Најса, то су били практилно исти циљеви, будући да су се границе замишљене српске државе поклапале на линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица

Mladi folozofe, možete ti Džefri Najs da filozofirate malo na Kembridžu i poštedite wikipediju tih gluposti...pogledaj malo geografsku kartu i usporedi granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sa granicama Republike Srpske Krajine pa vidi da li se poklapa.--Zrno (разговор) 01:30, 19. август 2009. (CEST)Zrno

Рекла/казала

Млади филозоф у чланку све пише оно што су аналитичари мислили, рекли итд. Шта то нас брига! Наћи ћу и ја аналитичара па ћу отићи код њега да ми диктира и написаћу на чланку о томе. Тужилац на суду ће увијек тврдити да су учинио неко кривично дјело док год не докажеш да ниси. То се односи и на ово. Откуд они знају шта је Милошевић намјеравао? Али није ни важно!

Овај антисрпски став траје већ дуго и не треба га толерисати! Ускоро ће наша википедија постати као хрватска и бошњачка па неће бити чланка на њој који неће садржавати ријечи великосрпска агресија. --Император.рс (разговор) 13:11, 19. август 2009. (CEST) с.р.

радови завршени

Након вишемесечног рада, радови на овом чланку су завршени. Стога, хтео бих да се осврнем на неке претходно изнесене примедбе:

• „izvrnute istorijske cinjenice kao posljedica koriscenja izvora sumnjivog kvaliteta“

Поједини непоуздани извори су замењени другим поузданијим, међу којима су Извештај експертске комисије Уједињених нација о етничком чишћењу и политици стварања Велике Србије, као и мноштво стране литературе о овој теми доступне на Гуглбуксу. Такође, цитирани су и многи оригинални документи (Начертаније, Хомогена Србија, Меморандум САНУ...). Притом, неки сувишни или спорни делови чланка су избачени, а поједине реченице преформулисане.

• „Ovakvim pristupom bi se od svakog naroda i nacije Evrope mogao napraviti gladni osvajacki monstrum“.

Не би. Нико ни уз најбољу вољу не би могао о Словенцима написати овако нешто. Такође, о идеји Велике Босне се може писати само натегнуто и уз хроничан мањак извора, јер та идеја никада није превише заживела. Њу никада нису заступали водећи политичари, државници и интелектуалци, нити постоје стотине књига и оригиналних докумената њој у прилог. Међутим, може се итекако писати о Великој Србији, Великој Хрватској и Великој Албанији, јер те нације имају прилично развијене иредентистичке идеје.

• „Млади филозоф у чланку све пише оно што су аналитичари мислили, рекли итд. Шта то нас брига! Наћи ћу и ја аналитичара па ћу отићи код њега да ми диктира и написаћу на чланку о томе.“

Тако Википедија фунционише. Наводе се релеванта мишљења о датој теми. Уколико заиста нађеш релевантног аналитичара који објављује по поруџбини, тада и твоје мишљење може ући у Википедију.

• „Овај антисрпски став траје већ дуго и не треба га толерисати! Ускоро ће наша википедија постати као хрватска и бошњачка па неће бити чланка на њој који неће садржавати ријечи великосрпска агресија.“

Као прво, без етикетирања молим. И вез викања. Друго, наравно да ће наша Википедија временом постати као хрватска и бошњачка или било која друга. Јер чињенице су чињенице. Уколико се чланци међусобно разликују значи да неко изврће чињенице.

• „možete ti Džefri Najs da filozofirate malo na Kembridžu i poštedite wikipediju tih gluposti... pogledaj malo geografsku kartu i usporedi granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sa granicama Republike Srpske Krajine pa vidi da li se poklapa.“

То може учинити сваки корисник, као што си ти учинио, и закључити је ли поређење на месту или није. Међутим, мишљење судије Међународног кривичног суда остаје довољно релеванто да се наведе, не улазећи у његову истинитост.

Пошто је чланак темељно сређен, скидам му налепнице. Уколико неко жели да оспори неутралност чланка или поузданост чињеница, молим да то аргументовано образложи и предложи решења. --Дамјан /разговарајмо/ 02:02, 20. август 2009. (CEST)

Јако пристрасан

1.Чланак је јако пристрасан. Погледајмо само један пример. Нпр говори се о Лондонском уговору и поо том уговору би испало да су Срби против Велике Србије. Јер Пашић и династија Карађорђевића је била обманута од стране Хрвата да они желе стварно уједињење, иначе у супротном би Пашић, а и Крађорђевићи прихватили Лондонски уговор, дакле Велику Србију. Они то нису учинили. Како онда неко може да уопште говори да су они за велику Србију.

Пристасност се огледа када неко намерно изоставља шта мисли она друга страна

2. Пристраност број 2. Говори се о четницима и Мољевићу, а не говори се како је на четничке идеје играо улогу усташки нож. Када неко у историји изоставља многе чињенице то није историја него демагогија.--Коматина (разговор) 03:03, 20. август 2009. (CEST)

3. Пишеш како је Вука побио Анте Старчевић. Силан ти извор. Тај Старчевић је за Србе говорио да су пси, накот и ко зна шта не још.--Коматина (разговор) 03:07, 20. август 2009. (CEST)

4. Не говориш да је Начертаније настало по угледу на племените идеје 19. века. Уједињење Италије, Немачке и грчка идеја су тада биле веома модерне, али шта ће то теби, ти ударио само по идеологији.--Коматина (разговор) 03:09, 20. август 2009. (CEST)

5. Светозар Марковић и српски социјалисти су ти исто силна ствар. Сви други социјалисти у Европи су пред Први светски рат гласали за ратне кредите, а једино су српски социјалисти говорили да они неће да гласају за империјализам. То су биле толике будале да им је било стало да Србија пропадне, а све друге државе су биле империјалистичке сем Србије.--Коматина (разговор) 03:11, 20. август 2009. (CEST)

6. Одељак Аустроугарска реакција на Велику Србију је тек смешан. Имамо једну империјалистичку и колонијалну силу коју тако фино браниш и злоупотребљаваш интернет.--Коматина (разговор) 03:17, 20. август 2009. (CEST)

7. Вука спомињеш и само пишеш шта ти годи у твојој великосрпској хипотези, али како то да не спомињеш да је Вук своју идеју узео од Копитара и Шафарика, а они нису Срби. Како то да баш волиш изоставити пикантне детаље. Све ово је један велики памфлет.--Коматина (разговор) 03:21, 20. август 2009. (CEST)

8. Стеван Дедијер ти је тек бомбона. Како си нашао њега да цитирап и наводиш га као социјалног теоретичара, а он је био нуклеарни физичар и нешто је пискарао о социологији. Међутим он не може бити никакав извор, јер је реако да треба помоћи хрватској да направи атомску бомбу. Тако луд човек не може бити никакав извор.--Коматина (разговор) 03:27, 20. август 2009. (CEST)

9. Меморандум пишеш са неба па у ребра. треба навести разлоге зашто су ти људи написали то што су написали. Дакле нема ништа да су Срби стварно протеривани са Косова, да су вршени притисци. Нема ништа како је промењен устав 1974. Увек нема ништа шта би објаснило другу страну.--Коматина (разговор) 03:31, 20. август 2009. (CEST)

10. А Косово си ставио у поднаслов ЋВеликосрпске претензије према суседним државама", као да нам је то суседна држава. Па колика је теби Велика Србија. Још мало па ћеш писати како имамо претензије на Војводину и Санџак.--Коматина (разговор) 03:35, 20. август 2009. (CEST)

Ово је само површан преглед овога памфлета. Ту је готово свака реченица подвала.--Коматина (разговор) 03:36, 20. август 2009. (CEST)

Nije mnogo loš

Članak nije toliko užasan koliko ga napadaju pojedini korisnici. Međutim, ima neke dijelove koji ne ispadaju sasvim neutralni. Najvažnije što treba reći je da je članak možda isuviše predugačak i da ga treba skratiti.

Npr. ona mapa bez Kosova? Čemu to? Kosovski problem započet unilateralnim proglašenjem nezavisnosti i dalje traje.

Na kraju treba i pohvaliti wikipediju za ovakav član i sve učesnike, što je još jednom pokazala koliko je bolja (slobodnija) od hrvatske i bosanske wikipedije. --Полковник (разговор) 05:35, 20. август 2009. (CEST)

Бонбона вс. Бомбона

Сад је чланак права бонбона.Просто ми је жао што ће ми становници западнијих провинција васколике српске земље (они иза ВКОКа) блокирати налог код њи` како било шта урадим,иначе би отиш`о тамо и сугерис`о им да ово пребаце код себе,"преведу",а онда сви да упалимо атомске часовнике и брзину светлости тј. време које ће да протекне од краја радова на превођењу до проглашења овог чланка за сјајан.

Шалу на страну,још једном да нагласим да не постоји истина и срБска верзија дешавања,већ је истина тамо негде.Овај чланак то дефинитивно није.Опет се користе "извори" који су на чланку о АП Косово и Метохија оцењени као хеви субјективни (словеначки историчар који говори за Пешчаник,Туцовић,Троцки и његови извештаји),опет нема трунке употребе извора са друге тј. срБске стране о свему (нема Љушићевих (ах да,па он је субјективан,он је великосрБски фашиста и шовиниста и прелетач и сребрни летач итд исл итр) мисли о Начертанију, нема Крестићевих ставова о Меморандуму),користе се неке интернет "енциклопедије" које је писао ко зна ко и на основу ко зна чега.

Најбоља илустрација стања чланка су карте на његовом почетку.

Прва која приказује Душаново српско царство из 14. века је извор легитимитета многих великосрпских пројеката,а на њој су границе Душановог царства са додатно доцртаним Захумљем.Шта је циљ те карте,мени заиста није јасно,ал` ваљда њен аутор и они који је користе знају.

Друга која приказује Карта Душановог царства, према историографији 19. века,а на њој је,у некој прелазно розле нијанси,означено све и свја.Ми не знамо одакле је карта преузета,нити ко јој је аутор,али ако се избечимо можемо да видимо да су натписи на швапском.И шта сад?Па ништа.Свако ко баци поглед на карту и коментар испод ње,стиче утисак да је то став српске историографије XIX века,јер се говори о коренима српског фашизма према околишу.Права је штета што је Србима (и тада),матерњи језик биЈо срБски или како год да су га називали,а још је већа штета што та карта нема благе везе ни са Нептуном,ни са Плутоном,ни са Микијем,а камоли са Шиљом.Заједничка им је само доза хумора коју доносе,а она је равна нули (са годинама,цртани филмови престану да вам буду смешни,барем је тако код мене).

Чланак овакав какав је,може да се ухвати руку под руку са старом верзијом чланка о тзв. Великој `рватској. Црни Бомбардер!!! (†) 05:53, 20. август 2009. (CEST)

---

Ponešto iz ovog predivnog i nepristrasnog članka

• Душаново српско царство из 14. века је извор легитимитета многих великосрпских пројеката.

Koji je to projekat bio da se Srbija proširi na Grčku ?

• Политички пројекат грофа Ђорђа Бранковића о уједињењу свих Срба неки сматрају претечом идеје о Великој Србији.[17] 1683. године, у време док су Турци опседали Беч Бранковић је аустријском цару Леополду I изложио идеју o стварању српске државе, на чијем би челу био он као легитимни наследник српских деспота.

Da li ovim glupostima ima kraja ? Planovi oslobođenja Srba od Turaka su planovi za stvaranje Velike Srbije.

• Словенију су поделили Италијани и Немци (то је била једина територија коју су Немци директно окупирали), Бачку и Нови Сад добили су Мађари, Банат Румуни, Бугари су добили већи део Македоније и део југоисточне Србије

Banat je pripadao Nemačkoj, a Rumuni nisu dobili ništa.

• У наредним годинама су објављени опсежни осврти више аутора у којима се побија Караџићев језички пансрбизам (списи Богослава Шулека, Анте Старчевића, Мирка Боговића, Адолфа Вебера Ткалчевића и других). Због проглашавања свих штокаваца Србима, савремени хрватски и босански аутори сматрају да је „Вук међу Србима положио темељ великосрпских амбиција“

Kako su to pobili Karadžićev jezički pansrbizam ? Molim objašnjenje ! Kako to da se Štokavski govori u onim krajevima današnje Hrvatske koje naseljavaju ili su naseljavali Srbi, a Čakavski i Kajkavski tamo gde nikad nije bilo Srba - Zagorje, Istra, Dalmatinsko primorje...zašto ni jedan Srbin na priča Čakavski ili Kajkavski.

• После дугих преговора, у Лондону је потписан тајни споразум о преласку Италије на страну Савезника, с тим да она добије, што се тиче југословенских земаља, део Далмације до изнад Сплита, и сва већа острва, сем Брача и Шолте, док би Србији и Црној Гори, према том Уговору, припао јужни део јадранске обале, почев од Плоча изнад Сплита, све до луке Драч, која би остала у поседу независне Албаније.

Pogledaj na karti da li su Ploče iznad Splita.

• Srbija ima pretenziju prema Kosovo, koje je susedna država, a Krajina je bila tzv. i međunarodno nepriznata država

No comment --Zrno (разговор) 13:36, 20. август 2009. (CEST)Zrno

Тешко је бити објективан

Поздрављам труд и мислим да ће сада бити лакше од овог чланка направити неку смислену целину али не мислим да је корисник који је највише био ангажован на његовом уређењу био непристрасан. Па чак и то на страну, неки од коришћених извора су заиста сумњивог квалитета, а неке од констатација наличе изношењу личних ставова. Много је дугачак да би се упустио у детаљну анализу. Само у уводу сам нашао следеће замерке:

• прва мапа је по мени неодговарајућа и можда би је било боље заменити мапом Велике Србије уколико за то постоји извор или барем мапом Србије према Лондонском споразуму јер и он у великој мери даје легитимитет "великосрпским претензијама".
• ко ову идеју карактерише као "иредентистичку" (не видим извор, а и да извор постоји мора се имати у виду време настанка ове идеје. Она је настала у време националног препорода и стварања националних држава на територији Европе и у то време је имала пун легитимитет.)
• "идеја која има за циљ да уједини све територије на којима Срби живе, или су некада живели" - ако ћемо право, боље би било рећи "са којих су Срби насилно протерани" јер је само занемарљиви број Срба добровољно напустио своје домове. Друга формулација је ближа историјским чињеницама и лако ју је референцирати.
• "До Балканских ратова, Србија је водила експанзионистичку политику" - каква експанзионистичка политика. Па ови ратови се у нашој историји називају Ослободилачким ратовима јер се ратовало за територије на којима су Срби били већинско становништво, а право Србије на ове територије у више наврата је потврђено међународним мировним споразумима (и ово је релативно лако референцирати).
• Референца бр. 11 - документ који носи овакву тежину може се узети озбиљно само ако је објављен у форми факсимила и то у оквиру неког озбиљног научног дела. Ова референца нас упућује на Викиизворник на којем није наведено одакле је текст преузет.
• "Војни порази у југословенским ратовима" - о овоме боље и да не почињем - само две примедбе. Шта су то југословенски ратови и о каквим поразима се ради када је Србија учестовала у само једном рату и то на Косову, када није војно поражена већ се српска војска повукла након постписивања политичког споразума?

Нећу више. Кад уграбим мало времена позабавићу се овим чланком у оним областима које су ми познате и које сам у могућности да озбиљно референцирам. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 13:51, 20. август 2009. (CEST)

Ствар је јасна! Млади филозоф износи антисрпске ставове и наставиће ако га у томе неко не спријечи. Реченица Србија има претензије на сусједну државу Косово све говори!

По њему су за све криви Срби. Они у ствари нису хтјели Краљевину СХС него су заварани па нису остварили свој план Велике Србије (ако смо најгори на свијету како нас могу заварати да уђемо са њима у државу и правимо коалиционе владе). Неки усташки историчари су више релевантни него читава српска историја. Једноставно за све што се деси у свијету су криви Срби. Вук Караџић је био највећи српски националиста, Срби су украли говор Хрватима, краљ Александар је вршио диктатуру над Хрватима (а било их у свим владама)...

А све оно што Албанци, Хрвати и босански Муслимани говоре то је истина. Како то може да не буде истина? Муслимани су долетили са неба у Босну и постали муслимани, а нису крштени Срби и неки број Хрвата постали муслимани, ништа од тога. Србија врши агресију на Косово и окупира га. ЈНА окупира Хрватску итд.

Једноставно чланак треба преправити и свести га на минимум информација ако се настави ово понашање појединца. --Император.рс (разговор) 14:12, 20. август 2009. (CEST) с.р.

Полковник

Па да се и ја прикључим. Као прво, не бих се сложио са Zrnom око једне ствари - да, пројекти стварања Велике Србије укључује све планове о обнови насилно угашене српске државности, без изузетака. То није напротив никакво каљање имена свих који су покушавали пружити отпор Турцима, већ на неки начин чак и даје бољу слику ономе што се погрдно назива великосрпским пројектом и данас углавном привлачи негативне конотације

1) Као прво, насловна слика је бесмислена. Треба је замијенити картом која приказује крајње великосрпске претензије (нпр. које данас српски радикали заступају) у највећим границама, а никако средњовјековно царство (!). Мислим да ћемо се овдје сви сложити.

2) - Увод: По мом мишљењу увод је предугачак. А и чланак је једна слагалица, ако значајно проширимо неке ствари а занемаримо друге, тако настаје и неизбалансирани чланак. Нпр. моје је став да послије друге реченице треба додати и једну која се односи на историјску ретроспективу доба борбе против Османлија, а која би разјаснила могуће дилеме око тога да се под овим не подразумијева само нека злочиначка и агресорска политика.

- Спомињање Начертанија није у реалном контексту. Треба преформулисати Македонија, јер се зна шта прво (и погрешно) пада на памет приликом помињања тога. Даље, експлицитно пише да су тај програм поједине личности прихватиле - требало би да пише идеју, а не програм. Такође, од три главне политичке странке у Србији, Српска напредна странка (поред неких народних радикала) није изравно подржала великосрпску идеологију (мало иронично, с обзиром да ју је Милутин Гарашанин и основао). Тако да, погрешно је рећи да је постојао изузетак љевице - поготово ако у групу противника овакве идеологије сврстамо и кнеза-краља Милана Обреновића.

- Многи аналитичари? Треба преформулисати у многи хрватски и бошњачки и неки српски, црногорски и страни или тако нешто, јер је јасније.

- Реченицу која говори о значајном утицају великосрпске политике у данашњој политици у Србији треба једноставно избрисати, јер користи огледало саме википедије, али на енглеском језику, као извор - http://www.knowledgerush.com/kr/encyclopedia/Greater_Serbia/ Није ми јасно како је запао овај извор?

У суштини то је то што се тиче увод. Значајно скраћивање је неопходно. За остало немам времена још се огласити. --Полковник (разговор) 15:55, 20. август 2009. (CEST)

Коматина

Молим корисника Коматину да не уноси изузетно ПОВ текст, да не брише реченице које имају референце а да убацује изузетно ПОВ реченице БЕЗ референци. Ако се има примедба на текст, нека се прво то наведе на страници за разговор па ће се текст мењати ако буде било консензуса. И најважније, прво нека обезбеди референце за своје тврдње па нек их теко онда убацује. Хвала.--Јагода испеци па реци 03:54, 21. август 2009. (CEST)

Текст је био ПОВ. ПОВ налепницу не смеш уклањати. А била је и налепница радови у току. Осим тога признајем да сам у каснијим изменама вероватно радио сличан пов као и малифилозоф. Сад ће измена бити у складу са оним кад ми је император дао похвале за измене у тексту. Вратићу на ту верзију па ћу одатле кренти даље.--Коматина (разговор) 11:44, 21. август 2009. (CEST)

Stavi nalepnicu POV, a onda ovde iznesi sta mislis da je pov i kako treba izmeniti. Sacekaj da vidis sta drugi kazu, po mogucstvu i sta ima da kaze i onaj koji je to pisao. Kad ovde bude bilo nekakvog dogovora, onda se tekst moze menjati. Ovaj proces je najbolji kad su u pitanju clanci sa osetljivom tematikom. Nemoj menjati znacajnije tekst, jer ako neko drugi misli da to sto ti unosis je POV, onda nismo nista uradili. POGOTOVU ne uklanjaj reference i referencirane tvrdnje pre nego sto ih osporis na stranici za razgovor. Hvala na razumevanju.--Јагода испеци па реци 12:33, 21. август 2009. (CEST)

Slusaj, Komatino, OVO je POV na kvadrat. Pojam bilo koje VELIKE drzave jeste iredentizam, koliko god se to tebi ne svidelo. Mozda nisi bas najadekvatinija osoba da sredjuje ovaj clanak, razmisli malo o tome. Ovakvim clancima se pristupa hladne glave a tvoja to sigurno nije, sto se jasno bidi iz svih tvojih izmena. --Јагода испеци па реци 12:36, 21. август 2009. (CEST)

Алжир је постао велика држава када се ослободио француског колонијализма, али то није био никакав иредентизам, тако и ослобађање од турске власти није био иредентизам. Појам Велике Србије је иредентизам само у неким околностима, а у другима није. Дакле иредентизам као општа дефиниција не стоји.--Коматина (разговор) 13:39, 21. август 2009. (CEST)

Какве везе има Алжир са Србијом? Ти искривљаваш саму дефиницију великосрпства. Појам велике Србије ЈЕСТЕ иредентизам, јер укључује територије на којима живе Срби а за које нема основа ни историјски ни политички да буду део данашње Србије, исто као што и појам Велике Албаније укључује делове на којима живе Албанци а које ни исгторијски ни политички немају основа да буду део Албаније. Следећи твоју логику, онда и Велика Албанија јесте РОДОЉУБИВА идеја о уједињењу свих земаља где живе Албанци, па самим тим, и само Косово им припада. Сасвим је друга ствар што у чланку пише кад је та идеја рођена, а рођена је за време ослобађања од Турака. Мислим да бркаш појмове велике Србије са појмом српског народа и то никако не ваља. Иредентистичка идеја јесте идеја обједињавања СВИХ територија где живе припадници једног народа у једну земљу без обзира да ли за то има или нема историјског и политичког основа. Припајање нпр. Македоније Србији, нема ама никакве основе и самим тим се сматра иредентизмом. Још једном те упозоравам, не уноси погрешне информације у чланак и не бриши информације које су референциране.--Јагода испеци па реци 13:53, 21. август 2009. (CEST)

Чланак са оваквим референцама од памфетиста и пропагандиста, до Хрватског информативног центра и гласа концила може да се окачи мачку о реп. Или да се пише испочетка.--Коматина (разговор) 13:43, 21. август 2009. (CEST)

А ти дај друге референце. Не можеш брисати једне а не давати друге. Такође, словодан си да напишеш сасвим нови чланак на Корисник:Коматина/Велика Србија, па онда предложи да се тај твој текст стави уместо овог, па нека заједница одлучи. Ово што радиш никако није у реду. --Јагода испеци па реци 13:53, 21. август 2009. (CEST)

Ово што сад стоји није у реду. Референце кноњледгерусх су већ објашњене да нису ваљане од других корисника, јер представљају само једно од огледала википедије, а википедије не може да буде сама себи референца.--Коматина (разговор) 13:58, 21. август 2009. (CEST)

Извини, шта ти је то кноњледгерусх? Ја нигде не видим да је википедија сама себи референца. Видим да је наведена као референца једна књига. Ако имаш пороблем са том књигом, а ти реци овде. Не бриши референце и не убацуј ПОВ изјаве!--Јагода испеци па реци 14:02, 21. август 2009. (CEST)

Референца бр 9

Та референца је само позивање већ постојећег огледала википедијиног чланак и зато не може вредити као референца.--Коматина (разговор) 14:06, 21. август 2009. (CEST)

За тврдњу о ослободилачком карактеру српске експанзије погледај http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%28%D0%92._%D0%8B%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%29_2

Видела сам реф. 9, као и 14 и 15. Обрисано је. --Јагода испеци па реци 14:11, 21. август 2009. (CEST)

Референца бр 8. носи наслов Velika Srbija i mali glupi akademici, а писао је човек који је тражио да се направи атомска бомба за Хрватску. Сам текст је пљувачина.--Коматина (разговор) 14:13, 21. август 2009. (CEST)

За ово друго, сачекај, морам да погледам. Немој мењати ништа него дај овде прво да погледамо (волела бих да се још неко јави, а нарочито Млади Филозоф, јер је он писао), па тек онда да мењамо. Поготову немој убацивати реченице типа где су били поклани и сл. јер то ЈЕСТЕ ПОВ. Све то може да се наведе, алии без емоције, јер ово је енциклопедијски чланак, не есеј.--Јагода испеци па реци 14:15, 21. август 2009. (CEST)

Што се тиче реф. 8, погледај мало боље ШТА референцира. Реченица гласи:

Током Првог светског рата српска политичка елита се нишком декларацијом одлучује за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, прокламоване заједнице југословенских народа, коју многи аналитичари сматрају великосрпском творевином.

Дакле, референцира изјаву да "многи аналитичари сматрају стварање Краљевине СХС великосрпском творевином", НЕ да је стварање Краљевине СХС великосрпска творевина. С тим у вези референца је валидна, јер се њоме доказује да неки аналитичари (у овом случају Дедијер), сматрају стварање СХС великосрпском творевином. Надам се да ти је јасна разлика између то двоје.

Овај чланак је стварно бућкуриш и треба га средити. Референце су биране без икаквог реда и стиче се утисак да се није размишљало уопште о томе колико је објективна или поуздана одређена референца. Молим све за сталоженост и ај да пробамо да уљудимо чланак без подизања притиска и страсти.--Јагода испеци па реци 14:21, 21. август 2009. (CEST)

Међутим Дедијер није аналитичар који би могао бити икакав извор. Или Глас концила као извор на делу о Вуку стефановићу Карџићу.--Коматина (разговор) 14:23, 21. август 2009. (CEST)

Nije vazno sta je. bitno je da je jedan od onih koji to smatraju, i moze da posluzi kao referenca. Takodje bih te molila da ne dodajes ono (pa stradali u genocidu), jer tamo gde ga dodajes, ta informacija apsolutno nije relevantna. Sve ima svoje mesto i vreme. Clanak nije dobar, ali takodje ne bi bilo dobro da se napise tekst koji ce SLAVITI ideju velike Srbije, jer po definiciji, to nije dobra ideja, kao sto nije ni bilo koja druga Velika .... (stavi ime koje hoces drzave). --Јагода испеци па реци 14:28, 21. август 2009. (CEST)

Ajde malo se smiri, Komatino. Ne brisi reference zato sto ti se same po sebi ne dopadaju. Reference se brisu ako su pristrasne ili ne referenciraju ono sto se tvrdi u clanku, a ova referenca referencira ono sto se tvrdi u clanku a to je "Због проглашавања свих штокаваца Србима, савремени хрватски и босански аутори сматрају да је „Вук међу Србима положио темељ великосрпских амбиција“. Da bi dokazao da je tvrdnja da savremeni hr. i bs. autori smatraju vuka velikosrbinom, moras nmavesti neki njihov izvor gde se to tvrdi. Sasvim je druga stvar da li je rto istina ili nije. Opet ti kazem, smiri se i prvo dobro pogledaj sta brises pa tek onda brisi.--Јагода испеци па реци 14:32, 21. август 2009. (CEST)

Ајде добро, ово са Гласом концила може да остане, али треба да се каже експлицитно да то мисли глас концила.--Коматина (разговор) 14:35, 21. август 2009. (CEST)

Pa receno je. Lepo pise da to misle ti i ti, i ta izjava je referencirana glasom koncila koji je glasilo tih i tih sto su to i to rekli. Molim te da sve sto zelis da promenis, prvo stavis na str. za razgovor, da se ne jurimo s bespotrebnim vracanjima.--Јагода испеци па реци 14:38, 21. август 2009. (CEST)

Дефиниција

Геноцид мора да стоји јер он објашњава зашто су четниици дошли на идеју Велике Србије 1941, а и зашто је након 1941 основни чинилац велике Србије страх од геноцида.--Коматина (разговор) 14:42, 21. август 2009. (CEST)

Genocid je malo prejaka rec, i ne vidim kako je to ostvaren genocid nas Srbima u Makedoniji, na primer. Sto se ideje cetnika tice, to mozda moze da se uklopi u tom delu, o ideji velike srbije 41. ali NE u definiciji toga STA je pojam velike Srbije. --Јагода испеци па реци 14:48, 21. август 2009. (CEST) Македонија се не подразумева ту него крајеви где су Срби остали мањина због геноцида, а све до 1945. македонци нису ни постојали, тако да су ирелевантни.А и новија Велика Србија њих не обухвата.--Коматина (разговор) 15:01, 21. август 2009. (CEST)

Па баш зато то о геноциду и не треба да иде у дефиницију Велике Србије. --Јагода испеци па реци 15:14, 21. август 2009. (CEST)

Не него дефиниција каже где Срби живе или су живели, а разлог за повраћај територија на којима су срби живели је геноцид, па је то веома важан део дефиниције. Дефиниција без тога губи доста на веродостојности.--Коматина (разговор) 15:17, 21. август 2009. (CEST)

Дефиниција је општи опис неке појаве, а пошто геноцид као разлог појаве идеје Велике Србије јесте само делимично узрок и НЕ на свим територијама које идеја о ВС жели да укључи, не може се уносити у дефиницију. Дефиниција са геноцидом наводи на идеју даје сама идеја о ВС праведна идеја и да су Срби доживели геноцид на СВИМ тероторијама које великосрби желе да укључе у ВС, што је, опростићеш, али обична будалаштина.--Јагода испеци па реци 15:21, 21. август 2009. (CEST)

Међутим ти си у дефиницију уносила иредентизам, који се стварно не појављује увек, а геноцид се појављује увек када се траже територије које више нису насељене Србима.--Коматина (разговор) 15:23, 21. август 2009. (CEST)

Iredentisticka ideja

Ok, vidim da si uklonio sad iz uvodne recenice samo ono iredentisticka. Ja msilim da ipak jeste, kao i svaka druga ideja o bilo kojoj drugoj Velikoj... Ali aj, necu da diram, nego da vidimo sta drugi misle. --Јагода испеци па реци 14:41, 21. август 2009. (CEST)

molio bih korisnika koji je to uklonio da vidi šablon na dnu članka i da ne vrši samovoljne izmene.--Дамјан /разговарајмо/ 10:05, 25. август 2009. (CEST)

Молим без емоција при уређивању!!!!

Слушај, молим те да се уздржиш од емотивног уређивања. Реченице типа: шовиниста Анте Старчевић, колико год то било тачно, не изгледа нимало неутрално у чланку о Великој Србији. Такође, једном снимај, а пет пута читај оно што си написао, јер овом изменом, добили смо реченицу која нема ама баш никаквог смисла. Ја заиста немам врмеена да јурим за товом и поправљам, а ти имаш две могућности: да уносиш разложне и промишљене измене, или да мењаш ко мува без главе и под набијеним емоцијама, па ће онда лепо неко од администратора доћи и једним кликом вратити све твоје измене које си можда уносио цело поподне. --Јагода испеци па реци 15:14, 21. август 2009. (CEST)

Анте Старчевић је био шовиниста и то је чињеница и то говоре његове речи да су Срби обични пси.--Коматина (разговор) 15:18, 21. август 2009. (CEST)

Не поричем ја да је он то био, али у тексу о великој србији, таква изјава изгледа прилично острашћено. Осим тога, у самом чланку о Страчевићу пише ко је и шта је он био, тако да је непотребно то истицати и овде. Једна од основних карактеристика писања енциклопедиијког чланка јесте и избегавање непотребних атрибута. Тон треба да буде неутралан, а твоје измене свакако то нису. --Јагода испеци па реци 15:26, 21. август 2009. (CEST)

То је потребно да се каже за оне који не знају, јер ако се наводи Старчевић као неко ко побија Вука Караџића тада је онима, који не знају потребно објашњење. Ја могу додати у загради уместо шовиниста, пр човек који је за Србе говорио да су пси.--Коматина (разговор) 15:29, 21. август 2009. (CEST)

Да се и ја укључим. Непотребно је да се износе карактеристике појединих људи, као што је шовиниста. Треба да се уносе историјске чињенице а људе оставите на миру. То није одлика наше википедије. Хрватска и бошњачка је позната по описима Срба, а ми ћемо оставити на миру поједина мишљења о људина па макар она била и истинита попут овог шовиниста. --Император.рс (разговор) 15:32, 21. август 2009. (CEST) с.р.

У реду твој суд ћу ипак прихватити и одустати ћу од тога да објасним то о Старчевићу.--Коматина (разговор) 15:33, 21. август 2009. (CEST)

Ја се слажем да је он био то и још много више. Али кажем то није одлика наше википедије. Хрватске и бошњачка стављају описе као балкански крвник, великосрпски агресор итд.. Ми то не радимо! --Император.рс (разговор) 15:37, 21. август 2009. (CEST) с.р.

Сумњам да има неко ко не зна ко је био Старчевић. А онај ко не зна, може да кликне на линк ка самом Старчевићу и да сазна мало више о њему. То што предлажеш да се у заграду стави нема ама баш никакве везе са енциклопедијским стилом, јер је набијено емоцијом, а као што већ рекох, емоције треба оставити по страни кад су овакве теме у питању. Ниси хтео да ме слушаш, и сад је чланак закључан. Уместо да све што ти смета образложиш овде и сачекаш да се и други сложе, ти си мењао по своме и само је било питање кад ће се ово десити.

Такође, скренула бих ти пажњу и на оно што ти је МФ н аписао на стр. за разговор. Ако стављаш ПОВ, треба да стр. за разговор (овде) да објасниш шта тачно сматраш ПОВ и пта мислиш да треба да се напише. Самовољно мењање једног ПОВ другим ПОВ-ом не води ничему осим овом што си сад добио: закључавању чланка.--Јагода испеци па реци 15:38, 21. август 2009. (CEST)

Имам право...

Да враћам ПОВ. А ова измена јесте пуна пристрасних измена. Сад, имам само једно дугме које враћа СВЕ измене и не могу да бирам шта ћу да вратим а шта не. Унеси САМО да је Србија ослобађала Косово, и нећу вратити. Међутим, води рачуна да се не занесеш превише, јер сваки ПОВ враћам без пардона.--Јагода испеци па реци 15:24, 21. август 2009. (CEST)

Немаш право, па коју измену сматраш повом.--Коматина (разговор) 15:26, 21. август 2009. (CEST)

Ja bih zamolio obe strane da se smire malo. Komatina, ti se uopšte ne baviš Velikom Srbijom, već nekim drugim ideologijama. -- Bojan  Razgovor  15:31, 21. август 2009. (CEST)

Анализираћу ти твоју измену:

1. Анте Статчевић, шовиниста. Само помињање Старчевића није проблем, проблем је емитивно етикетирање.

Пристао сам да не ставим да је шовиниста. То је значи ОК.--Коматина (разговор) 23:01, 21. август 2009. (CEST)

2. ...тога што је сама претендовала да заузме Босну и Херцеговину и да се шири на исток, а сама је то представљала као претензије... Ова реченица, коју си додао, нема никаквог смисла. Личи као да је неко забележио неки разговор, а не да се потрудио да напише смислену енциклопедијску реченицу. Да ниси толико запео да мењаш, него да си сачекао, вероватно бих је ја мало поправила и могла би да остане. Међутим, радије си желео да контрапродуктивно враћаш моје измене и на крају смо добили блокиран чланак.

У праву си реченица није баш спретно срочена. Изменићу је али ћу задржати смисао.Смисао је да је Аустро-Угарска имала политику експанзије на Исток, па је смишљала како да уклони све на свом путу. Србију је оптуживала за некакве Велике србије, а сама је незаконито анектирала Босну и Херцеговину, иако то није смела да ради.--Коматина (разговор) 23:14, 21. август 2009. (CEST)

Ovako: da li je neka sila nesto smela ili nije, to nije na nama da sudimo niti odredjujemo, jer takve stvari u jednom enciklopedijskom clanku ne trevba da stoje. Austrougrarska jeste vodila ekspanzionistickupolitiku, ali je to isto radila i Srbija, kao i Bugarska. Drugi balkanski rat je i poceo jer Bugarska i Srbija nisu bile zadovoljne podelo nakon PBR. Dakle, u recenici moze da stoji da je AU imala ekspanzionisrticku politiku, takodje moze da stoji da je za ekspanzionizam optuzivala Srbiju, ali ne moze da stoji da je Srbija jadna bila lazno optuzena jer to jednostavno nije istina. Ceo taj proces bio je odmeravanje misica gde su oni koji su se duze dopingovali (AU), odneli i bolje nagrade (BiH). --Јагода испеци па реци 23:47, 21. август 2009. (CEST)

Ти очито немаш живе везе о историји. Да имаш не би рекла ово о Другом балканском рату. Све балканске земље су биле задовољне сем Бугарске, која је извршила агресију на остале. Друго оито исто појма немаш да је Аустругарска добила Босну само на управљање, а не као своју територију. Међутим Аустро-Угарска је 1908 извршила анексију као противправни међународни акт, а та аустроугарска агресија је и довела до Првог светског рата. --Коматина (разговор) 02:27, 22. август 2009. (CEST)

3. Ослобођење Македоније, Санџака и Косова уместо Припајање Македоније, Санџака и Косова. Овде реч ослобађање моће ићи уз Санџак и Косово, али уз Македонију, никако. Пошто ни припајање није најадекватнија реч, хтела сам променити у само Македонија, Косово и Санџак, како би наслов био неутралан али, као што већ напоменух, ниси ми дао времена.

И Македонија је ослобођена, зато што је то била српскс територија пре отоманске окупације. И тада Македонци као народ нису постојали него су били или Срби или Бугари.--Коматина (разговор) 23:03, 21. август 2009. (CEST)

Da li je oslobodjena ili okupirana nije bitno. I jedno i drugo su POV, jer i jedna i druga strana imaju argumente za svoje tvrdnje. To sto nacija Makedonaca nije postojala pre Drugog sv. rata ne znaci da sadasnja Makedonija jeste srpska zemlja. Radi neutralnosti clanke preporucujem da se i jedna i druga rec izbegavaju (okupiranje/oslobadjanje).--Јагода испеци па реци 23:09, 21. август 2009. (CEST)

Нико не говори у томе делу о садашњој Македонији, него о тадашњој, а тада није било Македонаца и радило се о јасном ослобађању становништва које је ту живело од турске окупације.--Коматина (разговор) 02:21, 22. август 2009. (CEST)

4. Српска војска ослобађа Косово и Призрен, уместо Српска војска заузима Косово и Призрен -- ок је измена, али не могу да бирам шта ћу да враћам, а претходне измене су биле много проблематичније од ове, тако да сам одабрала да је вратим заједно са осталима.

Значи ту се слажемо.--Коматина (разговор) 23:04, 21. август 2009. (CEST)

5. Лоше организован оружани отпор косовског становништва српска војска је сломила за неколико месеци. променио си у Лоше организован оружани отпор становништва лојалног Турској српска војска је сломила за неколико месеци. Једну апсолутно неутралну реченикцу (наводи се само да се ради о косовнском становништву) која је притом и референцирана, ти мењаш у реченицу која је проблематична и свакако јој треба референца коју ти ниси обезбедио. Јер, да је становништво Косова било лојално Турској заиста је сумњива изјава и крајње контрадикторна са твојом претходном изменом да су Срби "ослободили" Косово. Јер, ако су га ослободили, како то да је становништво онда било "лојално Турској"? Надам се да уочаваш контрадикторност те две изјаве (обе твоје).

Могуће да ниси разумела реченицу, али ослобађању се није опирало све косовско становништво, па је зато реченица била нетачна. Због тога сам изменио да се мисли на само онај део становништва лојалан Турској. Иначе реченица се може поправити да гласи "Лоше организован оружани отпор оног дела косовског становништва, које је било лојално Турској....--Коматина (разговор) 23:07, 21. август 2009. (CEST)

Moguce. Cekaj da pogledam kontekst pa cu da ti kazem.--Јагода испеци па реци 23:17, 21. август 2009. (CEST)

6. Током заузимања ослобађања Косова српска војска је чинила бројне злочине, масакрирајући хиљаде Албанаца, углавном у градовима Феризај (касније Урошевац), Призрен и Ђаковица -- опет једно заузимање прелази у ослобођење, и од реченице прави апсурд. Срби дакле, ослобађају Косово тако што масакрирају албанско становништво. Мени је то мало... Ако ништа друго, онда неукусно. --Јагода испеци па реци 15:52, 21. август 2009. (CEST)

Те ствари о злочинима и то још о хиљадама убијених то је Млади Филозоф покупио са јако проблематичних извора. Ма какав извор може бити Троцки или Алеш Беблер и све то у режији Пешчаника.

Иначе Косово је ослобађано, није заузимано. Ту целу реченицу је најбоље уклонити јер није тачна.--Коматина (разговор) 23:11, 21. август 2009. (CEST)

Da li je bilo ili nije tih zlocina, treba ti i MF da uporedite izvore i da se dogovorite oko recenice. Za sad je ne diraj. Kad dodjete do nekog dogovora, mozete je menjati. Sto se tice oslobadjanja/zauzimanja, da ponovim, mislim da je najbolje obe reci izbegavati. Naci neki neutralan izraz koji ne bi vredjao oci ni jedne ni druge strane.--Јагода испеци па реци 23:16, 21. август 2009. (CEST)

Молим да се неко неутралнији укључи у расправу о тим злочинима и да ли то треба уклонити. Писац чланака је показао колико је пристрасан. Злочини се не могу доказивати пристрасним изворима, а доказати да није било злочина је тешко, јер стварно није било злочина, а онај који мисли да јесте мора да докаже и то још да је био злочин на неколико хиљада Албанаца.Све је то нонсенс. Троцки није никакав извор.--Коматина (разговор) 23:18, 21. август 2009. (CEST)

Članke o žrtvama treba ukloniti iz ovog članka. Tema članka je ideologija Velike Srbije. O žrtvama se može pisati u drugim člancima (Balkanski ratovi). -- Bojan  Razgovor  05:25, 22. август 2009. (CEST)

Druga strana

Да би се чула и друга страна, можемо убацити ову реченицу:

На суђењу Слободану Милошевићу српски академик Чедомир Попов је сведочио да ни један озбиљан српски политички лидер никада није настојао да успостави Велику Србију, наглашавајући да је цела прича о Великој Србији само мит и непријатељска пропаганда.

--Дамјан /разговарајмо/ 15:45, 21. август 2009. (CEST)

Великосрпске претензије ка суседним областима

У оквиру тога поднаслова налази се Косово и Метохија, што ћу избрисати јер је потпуни нонсенс. Не може Србија имати великосрпске претензије на своју територију. Неко нас стварно све прави лудим.До када да пуштамо овакве глупости. --Коматина (разговор) 02:44, 22. август 2009. (CEST)

Јасно је напоменуто да је Србија имала претензије на Косово пре његовог припајања, као и након оцепљења. --Дамјан /разговарајмо/ 12:54, 22. август 2009. (CEST)

Ogovori na neke kritike

[[Слика:Srbija car dusan.GIF|мини|десно|Карта [[Душаново царство|Душановог царства]], према историографији 19. века]]

Велика Србија по француском плану из 1862. године

• Što se tiče nemačke karte Dušanovog carstva iz 19. veka, ona se u ovom članku ne koristi kao dokaz da je dušanovo carstvo zaista bilo toliko, već se koristi da pokaže shvatanje istoriografije 19. veka. Ta karta u velikoj meri korespondira sa francuskom planom Velike Srbije iz 19. veka (uporedi slike), a takođe i sa Garašaninovim planom obnove srpskog carstva koje bi uključivalo i Bugarsku i Bosnu. Za razliku od ondašnje, današnja istoriografija smatra da Dušanovo carstvo nije obuhvatalo te dve oblasti, te bi zamenom stare karte novom, znatno drugačijom kartom (videti npr. ovde), Garašaninovo pozivanje na staro srpsko carstvo kao izvor "svetog istorijskog prava" izgubilo smisao.
• Što se tiče karte Srbije bez Kosova, ona se nalazi u odeljku o neuspehu velikosrpske ideje i veoma dobro ilustruje katastrofu srpske nacionalne politike u četiri uzastopna izgubljena rata 1990-ih (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo). Mora postojati zaista dobar razlog da bi ona bila izbačena iz članka.
• Što se tiče argumenta da srpska elita u I svetskom ratu nije htela da stvori Veliku Srbiju (iako joj je to nuđeno Londonskim ugovorom), već Jugoslaviju, postoji i kontra-argument da srpska politička elita nije htela pripajanje svojoj državi samo Bosne i Banata već je htela pripajanje čitave Vojvodine, Bosne, Slovenije i Hrvatske (uključujući Dalmaciju). Sa stanovišta ogoljene real politike, ovo je daleko veća površina izražena u kvadratnim kilometrima. Naravno, postoje i fraze o "oslobođenju porobljene braće Slovenaca i Hrvata", ali to treba razumeti u kontekstu ratne propagande. Danas je teško naći istoričara u Hrvatskoj ili Sloveniji koji smatra da ih je srpska vojska tada oslobodila od Austrijskog ropstva. Naprotiv, istoričari iz bivših jugoslovenskih republika uglavnom govore o velikosrpskoj hegemoniji u tom periodu.
• Što se tiče "oslobođenja Kosova" 1912. godine, ono se tako naziva još jedino u srpskoj istoriografiji. Albanska istoriografija naprotiv govori o srpskim osvajačkim ratovima i okupaciji etničkih albanskih oblasti. Vikipedija nema ni jedan razlog da daje prednost srpskoj istoriografiji u odnosu na ostale, tim pre što je cilj članaka da pruže opštečovečansku tačku gledišta. Stoga sam izbegavao da koristim vrednosno obojene izraze kao što su osvajanje ili oslobađanje, i umesto toga sam se opredelio za tehničke izraze: aneksija, pripajanje ili prisajedinjenje.

Prvo, Kosovo je oduvek bilo srpska zemlja (kad nije, molim da se navede, osim u periodima kad je cela Srbija bila okupirana, pa samim tim i Kosovo), tako da je potpuno van pameti govoriti o srpskoj okupaciji Kosova u bilo kom momentu, a pogotovu ne na osnovu albanskih istoricara. Vikipedija nema pravo da daje prednost srpskoj istoriografiji, ali albanskoj da? Lepo, MF. Vrlo zanimljivo stanoviste. Kao sto rekoh, da bi clanak bio neutralan apsolutno treba izbegavati reci kako "okupacija", tako i "oslobodjenje". Jer kako nemamo pravo da koristimo iskljucivo srpske, tako nemamo pravo da koristimo ni albanske istorijske knjige. Dalje, ne znam na koga mislis kad govoris o srpksoj istoriografiji. Iskreno se nadam da ne mislis na g. Deretica (masinca koji se izdaje za istoricara, ne istoricara knjizevnosti!) koji ne zna ko je bio otac Stefana Nemanje, gdju Pjanovicku koja prica o svojim precima (Srbima, naravno) koji su ganjali lavove po Balkanu u doba Aleksandra Velikog i ostale kvazi istoricare umobolnike, jer ako na njih misilis, onda ja nemam sta dalje da kazem... A sto se tice izraza, pa ja ne znam sad, ali koliko sam ja videla, naslov je bio Okupacija Kosova, Sandzaka i Makedonije. Ko je to napisao, ne znam, ali znam da to nije u redu, isto kao sto nije u redu pisati ni oslobodjenje. A ni aneksija, pripajanje i prisajedinjenje mi ne deluje bas neutralno, da budem iskrerna.--Јагода испеци па реци 13:25, 22. август 2009. (CEST)

A, da. Jos jedno pitanje: Koji to albanski istoricari? Mozes li navesti neko ime koje si koristio u izradi ovog teksta, jer mi se cini da u referencama nisam videla ni jedno albansko ime. --Јагода испеци па реци 13:37, 22. август 2009. (CEST)

• Što se tiče izraza velikosrpska agresija, on konkretno se nigde ne pominje u članku. Međutim, izraz se u literaturi upotrebljava u značenju "osvajačkog rata podstaknutog idejom Velike Srbije". Ukoliko je bilo agresije podstaknute idejom Velike Srbije, onda nema razloga da se ovaj termin ne koristi i na Vikipediji. Prema nalazu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, toga je bilo.

--Дамјан /разговарајмо/ 12:54, 22. август 2009. (CEST)

како не треба радити

Не треба мењати смисао референцираним изјавама. Тиме аутор даје своју интерпретацију неке реченице. Конкретан пример, који сам преправио, је тврдња да су четници тежили стварању „Велике Србије у оквиру Југославије“. У референци се наводи „стварање велике Југославије и у њој велике Србије“. Иако су разлике мале, мењају смисао. На пример, ово велика (Србија) је само придев написан малим словом, дакле не односи се на идеју Велика Србија. --Ирић Игор (разговор) 20:03, 22. август 2009. (CEST)

налепница

Обзиром да су извршене разне преправке многих корисника, налепницу треба или скинути или поново образложити. --Дамјан /разговарајмо/ 10:22, 25. август 2009. (CEST)

Чланак је и даље јако пристрасан. Да би знао само за неке примедбе прочитај шта је неколико корисника горе рекло. Мислим да нас је било петоро. Потребно је јако много посла да би се све то исправило. Пошто се ниси потрудио да прочиташ наше примедбе ја ћу те подсетити тек са понеком.

1.Косово си ставио у поднаслов Великосрпске претензије према суседним областима

У наведеном поглављу се говори о историјским претензијама пре 1912. године, када је Косово било у саставу друге државе. Такође се говори о полагању права на Косово данас, након проглашења независности. Ово сам ти већ једном образложио, али понављање је мајка науке.--Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

2.Меморандум пишеш са неба па у ребра. треба навести разлоге зашто су ти људи написали то што су написали. Дакле нема ништа да су Срби стварно протеривани са Косова, да су вршени притисци. Нема ништа како је промењен устав 1974. Увек нема ништа шта би објаснило другу страну.-

Овај чланак се не бави детаљно Меморандумом, јер за то постоји посебан чланак Меморандум САНУ, у којем се могу навести сви ти подаци. Овде се он само помиње у контексту великосрпске идеологије и његовом значају за њу.--Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

3.Не говориш да је Начертаније настало по угледу на племените идеје 19. века. Уједињење Италије, Немачке и грчка идеја су тада биле веома модерне, али шта ће то теби, ти ударио само по идеологији.

О томе сам детаљно писао у чланку Начертаније. Овде само о његовом утицају на великосрпску идеју.--Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

4.Говори се о четницима и Мољевићу, а не говори се како је на четничке идеје играо улогу усташки нож.

Заправо се говори. Поглавље под називом Други светски рат и подела Југославије је убачено само због тога, да би се схватио историјски контекст Мољевићевог списа.--Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

5.Нпр говори се о Лондонском уговору и поо том уговору би испало да су Срби против Велике Србије. Јер Пашић и династија Карађорђевића је била обманута од стране Хрвата да они желе стварно уједињење, иначе у супротном би Пашић, а и Крађорђевићи прихватили Лондонски уговор, дакле Велику Србију. Они то нису учинили. Како онда неко може да уопште говори да су они за велику Србију.--Коматина (разговор) 10:46, 25. август 2009. (CEST)

Србија је одбила Лондонски уговор зато што јој је нуђено мало, а не зато што јој је нуђено превише. Србија није хтела да Италији препусти делове Далмације, Албаније и јужнословенских земаља на које је полагала право као Пијемонт Јужних Словена. Дакле, Србији су нуђене неке територије да би се задовољила, али она је хтела много више и након рата је то и добила. Притом, српски политичари нису обманути од Хрвата, већ су они обманули Хрвате: 1) обећали су им равноправно уједињење, а затим припојили њихове области и довели их у неравноправан положај; 2) договор са Хрватима је био да се први устав донесе двотрећинском већином, а затим су српски политичари, без хрватских и словеначких представника, прогурали устав простом већинином (50%+1); 3) требало је да се постигне заједнички договор о државном уређењу, а Србија је наметнула своју монархију и своју војску... итд, итд... Зато југословенски народи говоре о великосрпком карактеру Краљевине СХС. Треба прелистати мало и литературу других народа.--Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

У поднаслову Неуспех Великосрпске идеке спомиње се КОсово. Дакле аутор поново имплицира да је Косово великосрпски сан. Чланак је досад очишћен тек јако мало. Потребно је много рада да би се пропагандни чланак свео на нормалан. Можда је најбоље почети из почетка. видећемо.--Коматина (разговор) 10:57, 25. август 2009. (CEST)

Спомиње се у следећем контексту: Због покушаја задржавања српских области БиХ и Хрватске војном силом, противно закону, притом чинећи злочине, Србија је изгубила свој кредибилитет а након тога и део своје територије (Косово). Велики број аутора повезује те ствари, зато стоји то поглавље. Желећи више, изгубила је и оно што је имала. У томе је неуспех великосрпске идеје. --Дамјан /разговарајмо/ 01:33, 3. септембар 2009. (CEST)

ирендетизам

Нема смисла фрљати се референцама да би се доказала поента. Дефиниција ирендетизма: Irredentism (from Italian irredento, "unredeemed") is any position advocating annexation of territories administered by another state on the grounds of common ethnicity or prior historical possession, actual or alleged. - Ништа лоше, пола Европе има овако нешто. Са друге стране: Expansionism is a nation's policy of expanding its territorial or economic boundaries. Србија није ни изблиза водила експазионистичку политику као својевремено Хитлерова Немачка, Руска империја, Велика Британија или САД. -- Bojan  Razgovor  10:52, 25. август 2009. (CEST)

Велика Србија није увек представљала иредентизам. Пошто се појам Велике Србије помиње у доба када је Србија била потпуно поробљена појам иредентизма се не може употребљавати за такве случајеве, када један народ излази из ропства.То је погрешна примена појма иредентизма.Понекад Велика Србија представља иредентизам, као нпр. данас, али није увек то.--Коматина (разговор) 11:47, 31. август 2009. (CEST)

У време настанка Начертанија средином 19. века, ово је била иредентистичка идеја, као што је и данас. У сваком случају, погледај шаблон на дну чланка, велики број нација које је судбина раставила имају своје иредентистичке идеје, није то ништа лоше. --Дамјан /разговарајмо/ 12:07, 31. август 2009. (CEST)

Али ти Велику Србију спомињеш и пре Начертанија, нпр 1804 или још раније, а тада Велика србија никако не може бити иредентизам.--Коматина (разговор) 12:56, 31. август 2009. (CEST)

У уводу се говори о актуелној идеји Велике Србије и зато се спомиње ирендетизам. У наведеном поглављу се говори о историјским коренима те идеје, и ту се не спомиње иредентизам, већ се наводи да је то било време националног буђења широм европе и да су тада такве идеје биле опште присутне. Немојмо мешати бабе и жабе. За убудуће, кад постоји нешто спорно, не мењај док не постигнемо бар неки начелан договор, јер тако Википедија функционише. Не можеш одмах мењати, не чекајући да ти ико одговори, а поготово не можеш враћати једно исто више пута за редом без договора.--Дамјан /разговарајмо/ 00:54, 3. септембар 2009. (CEST)

Не може бити ни иредентизам када су се нпр четници залагали за Велику србију унутар Велике југославије, јер тада нису намеравали да промене вањске границе државе, него само су тражили оно што је Мачек тражио и добио са Хрватском Бановином.--Коматина (разговор) 01:27, 7. септембар 2009. (CEST) Односно Велика Србија је само понекад иредентизам. Није можда била чак ни иредентизам све док Југославија није признала Хрватску. Појмови попут иредентизма су у овом случају јако флуидни па их треба избегавати, јер не одговарају свим ситуацијама.--Коматина (разговор) 01:29, 7. септембар 2009. (CEST)

Irendetizam ne mora da znaci nesto loše, pobogu. Šta znači irendetizam postoji tek kada je Jugoslavija priznala Hrvatsku? Da li Srbija nije priznavala Tursku? -- Bojan  Razgovor  05:51, 7. септембар 2009. (CEST)

Наслови испод слика

Запазио сам пар недоречености испод две слике на овој теми:

1. "Велика Србија по француском плану из 1862. године"

Ту би требало нагласити да је то етничка карта Балкана од 1862. године са границама старе Душанове Империје из XIV века - а не неки "француски план" за оснивање новог Српског Царства. И у легенди јасно стоји да се односи на Србе, а не на Словене.

2. " Кнез Михаило са коња показује ка југу."

Кнез Михаило показује на Призрен.

Ето мислим да би било важно исправити те непрецизности.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Бранко Д. Тодоровић (разговор • доприноси) | 16:12, 27. август 2009.

Етничко чишћење

Неко је био избацио пасус о етничком чишћењу из увода. Међутим, веза великосрпске идеје и етничког чишћења се спомиње у бројној литератури и многим документима, међу којима су и званични извештаји међународних комисија, од Балканских ратова 1912-1913 до југословенских ратова 1990-их. Стога, реченицу о етничком чишћењу никако не треба брисати без озбиљне расправе.--Дамјан /разговарајмо/ 12:30, 31. август 2009. (CEST)

О Балканским ратовима смо закључили да твоји докази не вреде ни цента.Због тога је брисан онај чланак.--Коматина (разговор) 12:45, 31. август 2009. (CEST)

Не могу корисници Википедије одлучивати вреде ли међународни извештаји или не. Нема ту никаквих "мојих" ни "твојих" доказа, јер без обзира шта ми мислили, мораш схватити да се лично мишљење на Википедији не цени ни пишљива боба. Цене се само референце. Дотична реченица о етничком чишћењу име две веома озбиљне референце, и не смеш је уклањати без постизања консензуса на страници за разговор. --Дамјан /разговарајмо/ 00:46, 3. септембар 2009. (CEST)

Српско-бугарски рат

Дамјане, зашто коментаришеш тако селективно? Постоји маса тачака које ниси ни дотакао у дискусији до сада, већ само одговараш када се питања своде на релативности које и нису за разговор. Нема овдје пуно филозофије. ;) Овдје говоримо о прецизним стварима.

Конкретно, када кажем то мислим на оно најпроблематичније, а то је слика у врху горе десно, она прва. Поред тога, оспоравам присуство Српско-бугарскога рата који је вођен у вријеме Милана Обреновића, који је критикован као жестоки противник великосрпске идеологије. Тај дио је написан изричито једнострано и противан је википедији. Као прво, главни разлог пада је био, поред материјалних, недостатак морала, јер народ није хтио да иде брат на брата. Као друго, користи се један једини историчар приликом објашњавања разлога рата, и сам учесник тих времена, и то прилично небитан када се уопштено има на уму српска хисториографија. Такође, изричита употреба Владана Ђорђевића у контексту ..неки српски историчари.. искључиво испада на крају као сврсисходно кршење правила википедије и намјера да се искварена слика прикаже читаоцу. Шта је са оним свеопштим закључцима?

1. Бугарско кршење одредби Берлинског конгреса из 1878. године, који је према Србији био прилично неправедан. Након тога се Србија (читај: српски државни врх и истакнуте струје образоване народне јавности) буквално осјећала превареном. Зашто не истаћи да многи српски историчари интерпретирају овај несретни догађај како је Србија пошла у њега јуришајући у одбрану устаљеног поретка? Истина је да су лидери у Београду страховали од јачања бугарске државе и да су хтјели за себе у будућности положај словенског лидера на Балканском полуострву, међутим, погрешно се истиче Миланово незадовољство уједињењем Бугарске и Источне Румелије, већ осјећај оштећености.

2. Од Бугарске су тражене територијалне компензације, што је она одбила.

3. Претходни затегнути односи (без које не би ни било рата) су довели до ескалације сукоба. Бугарске наоружане трупе су напале граничне територије Србије и окупирали тај дио, тврдећи да припада њима. То је довело до прекида свих дипломатских односа између Србије и Бугарске. Србија је нудила преговоре и разноразна измирења, међутим, анти-српска Русија се упослила и осигурала да измирења нема.

4. Кнез Милан Обреновић је имао и нешто лично - прогоњење народних радикала. Никола Пашић се сакрио код своје родбине у Бугарској и оружани напад на Бугарску је и имао мотивацију у коначном прогону и уништењу Народне радикалне странке.

Ако ишта, тај рат пре представља борбу против великобугаризма, него великосрпство => покушај заустављања великобугарског покрета (као и у српском случају, националистички сан великим дијелом гледајући на стварање једне велике јединствене националне државе припадника једног народа, који себе поставља изнад свега другога, у овом случају конкретно не марећи ни најмање за дипломатију и спољне договоре). --Полковник (разговор) 00:53, 7. септембар 2009. (CEST)

Слажем се да не мора цео пасус да стоји, али поента треба да остане. Пасус о српско-бугарском рату је дат ради историјског контекста, да би се разумело зашто каснији пројекти велике Србије не укључују Бугарску, а пре тога су је, по правилу, укључивали.

Дакле, пројекти Велике Србије од 1844. до 1885. године су укључивали Бугарску. Након пораза у српско-бугарском рату, у којем је планирано "брзо заузимање Софије", Бугарска престаје да буде предмет српских амбиција. Слично је и са Албанијом. Великосрпски пројекти до балканских ратова су рачунали да прикључењем Северне Албаније са јадранском обалом Србији. Након неуспелог покушаја окупације Албаније 1912-1913, Албанија се полако искључује из великосрпских претензија. Неки пројекти окупације Албаније су предлагани до пред Други светски рат (Чубриловић, Андрић, итд.) да би након рата били потпуно напуштени. Након Другог светског рата, великосрпске претензије се углавном окрећу ка територијама других југословенских република (споразуми Стојадиновић-Павелић, Милошевић-Туђман, Шешељев план, итд.). У саврменим пројектима Велике Србије ове територије су још увек актуелне.

Што се тиче горње слике, може да се стави било која уместо ње, али проблематично је изабрати било који појединачни пројекат велике Србије (нпр. Шешељев) да уопштено представља ову идеју кроз векове. С друге стране, на Душаново царство су се позивали многи заступници велике Србије, па стога оно стоји као ванвременски узор.--Дамјан /разговарајмо/ 15:13, 7. септембар 2009. (CEST)

Хм, мени није познато да иједан великосрпски пројекат укључује Бугарску од 1844. до 1885. године. Штавише познат ми је само један једини такав план Велике Србије, а тај је из XVIII вијека, а не из XIX.

Такође, није ни тачно да српски државни врх напушта идеје о заједничкој држави са Бугарском послије овога рата.

Требаш имати на уму да овај чланак може имати историјску ретроспективу и да она може слободно бити главни дио, међутим, ово није историјски чланак. Треба првенствено имати на уму оно што се данас сматра под појмом Велике Србије, а историју ставити по страну, јер овако испада баш наопако. Слика која се налази на свим другим чланцима о Великој Србији кроз википедије других језика је перфектно одговарајућа и овом. Мислим да ће се са овим сложити не само сваки српски националиста који вјерује у ту идеју и погледа чланак данас, већ и сви људи (не само википедијанци) осим тебе (да извинеш).

За крај ћу те опет подсјетити на оно што сам написао у вези пасуса о неуспеху великосрпске идеје и слици у њему (Косово)? --Полковник (разговор) 16:37, 7. септембар 2009. (CEST)

У праву си. Нема претерано чврстих основа за тврдњу о претензијама према Бугарској. Иако се пропагандно деловање међу Бугарима помиње у Начертанију, нигде се не спомиње њено прикључење Србији. Међутим, постоји она француска књига из 1862. године под насловом "Србија, њена прошлост и њена будућност" у којој је објављен план Велике Србије који укључује и Бугарску (http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%B9%D0%BB:Map of the Serb population, 1862, H. Thiers.png), али опет то само доказује да се тадашња француска политика залагала за тако нешто. Једино је извесно да се Владан Ђорђевић у већ поменутој књизи залагао за српско "ослобођење" Бугарске и стварање велике "југословенске српске државе" од Јадранског до Црног мора.

Стога, схватио сам да сам затрпао чланак небитним одељцима, па сам навправио једно велико чишћење и избацио све што није директно везано за тему, укључујући и одељак о српко-бугарском рату, који је ионако био на климавим ногама.

Извини, не могу да пронађем што си написао у вези пасуса о неуспеху великосрпске идеје па ако можеш копи-пејстуј или кажи где да погледам, јер је о томе било речи на више места.--Дамјан /разговарајмо/ 03:03, 17. септембар 2009. (CEST)

Све је отворено за интерпретације, према Начертанију та пропаганда како си ти лично разумио се може и разумјети као помагање развитка школства и дизања Бугара на ноге.

Драго ми је да смо дошли до напретка.

Слика је проблематична. Међународноправно и легалистички, као и према ставу саме Србије, Косово је део територијалног интегритета Републике Србије. Све у склопу тога написано у одјељку Неуспех великосрпске идеје је више него спорно, и мислим да и то треба да скратиш (јер је чланак изузетно предугачак и овако, као што смо већ разјаснили). Но пошто је прва слика у врху и прва пада у очи, ја бих најрадије да сада ријешимо то. Опет ми нијеси одговорио поводом ње. --Полковник (разговор) 01:42, 19. септембар 2009. (CEST)

Закључати или брисати чланак

Чланак какав је сада је глуп, бесмислен, катастрофалан.. и пун идеолошке пристрасности.

Српска википедија овде очигледно служи не да информише, него да промовише одређену политичку и идеолошку опцију. Предлажем да се чланак закључа и преда једној групи, за коју би рецимо гласали, да га преради, односно по потреби поново и напише. На немачкој википедији, као пример, лепо кажу: чланак боље избрисати пре него што десинформише.

Супротно могу и ја да узмем неку Шешељову књигу, избацим све што не одговара мом политичком убеђењу, и онда све лепо препишем из Шекијеве књиге... Али ово би онда био дебилизам.

Ако се сећате, пре неке године критиковао сам овај чланак због великосрпског радикализма типа Шешељ. Сада морам да га критикујем због антисрпског радикализма типа Бисерко, Пешћаник.. као да ћемо обновити Србију односно развити у здраву, демократску државу ако је мрзимо и у њој све могуће оцрњујемо. Не знам одакле потиче ова болесна идеја у Србе..

Следеће: ово је енциклопедија, не некакав форум где ћемо расправљати ко је више у праву а ко мање. --Carski (разговор) 01:01, 13. септембар 2009. (CEST)

Карта - пројекти српске државе 1808. године

Може ли неко од вас "викификовати" карту? Црвена линија представља пројект српске државе по Ивану Југовићу, плава линија представља пројект српске државе по Константину Родофиникину.. Извор би био историја српског народа у 10. томова, 6 - 1. део http://img21.imageshack.us/img21/693/srbija18087bt.jpg --Carski (разговор) 08:17, 19. септембар 2009. (CEST)

Узео сам и упоредио те границе са картом објављеном уз књигу Владимира Ћоровића. Потврдно, те границе су аутентичне. --Полковник (разговор) 02:29, 27. септембар 2009. (CEST)

Судбина Велике Србије

И шта сад?Турили смо налепницу на вр` и све је супер.На чланку ништа паметно није рађено од септембра,а замерке су огромне.

Што каже наш народ,који је даљи план са овим (и сличним) чланком? Црни Бомбардер!!! (†) 05:23, 7. фебруар 2010. (CET)

Ovaj članak je jednostavno gurnut pod tepih, jer izgleda da još uvek ne postoji spremnost da se o ovakvim temama imamo dobre i potkrepljene članke. Koliko sam primetio, sporne teme se uglavnom rešavaju tako što se dopusti nekom korisniku da malo pročeprka po članku, da samovoljno izmeni smisao referenciranih tvrdnji ([1], [2]), da ubaci sopstvene nereferencirane tvrdnje ([3], [4]), da poizbacuje nepodobne linkove ([5], [6]), i da zatim ostavi iskasapljen članak sa nalepnicom da čeka bolje dane.--Mladifilozof 12:26, 7. фебруар 2010. (CET)

А шта, требало би уредити чланак онако како хоће Млади Филозоф, а знамо да на његово уређивање има много примједби које су и те како оправдане. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:41, 7. фебруар 2010. (CET) с.р.

Требало би неко неутралан да среди чланак. Нипошто, неко пристрасан.--Ирић Игор (разговор) 17:23, 7. фебруар 2010. (CET)

Океј,ако је то све неко урадио још у септембру и ти сматраш да је то лоше,зашто ниси вратио спорне измене и ставио {{чињеница}} тамо где мислиш да треба?Како ћемо тачно препознати те "боље дане"?На овај текст је изнет читав низ примедби и замерки и због њих на његовом почетку стоји налепница.На почетку и даље стоји некаква мапа која приказује Душаново царство и Босну.Износе се неке произвољне тврдње о намерама српских комуниста које се поткрепљују одлуком АВНОЈа.И тако даље и тако ближе.Шта ће да радимо са тим делом приче? Црни Бомбардер!!! (†) 01:26, 8. фебруар 2010. (CET)

oprostite ali mislim da ovaj clanak treba pod hitno izbrisati ... ovaj clanak je cista pristrasnost i ideoloski pamflet ... i izvori su mu krajne kontroverzni , uglavnom izbori hrvatskih , albanskih ili muslimanskih nacionalista ... kako se moze staviti kao izvor nesto sto je pisao neki pro ustaski hrvatski istoricar ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.78.217.91 (разговор • доприноси) | 09:51, 25. април 2010.

Mапа Србије без Косова

Ко има времена требало би да прочешља историју измена и утврди ко је поставио мапу Србије без АП Косова и Метохије, а онда тај корисник мора бити трајно блокиран, јер је то вандалско понашање директно супротно преамбули нашег Устава, а и посредно је ширење националне мржње, што је не само незаконито, него и неуставно. Значи, треба блокирати-трајно! --Serbian (разговор) 23:59, 9. октобар 2010. (CEST)

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0&diff=prev&oldid=2458394 --Алекс (разговор) 15:49, 10. октобар 2010. (CEST)

Коментар непријављеног корисника

Чланак је изузетно пристрасан и следи западна,антисрпска становишта о стварању Велике Србије као casus belli. Као основa користи се материјал из Хашког трибунала. Објективност хашког трибунала оспоравају и представници великих земаља, као министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. Као основа узрок рата спомиње идеологија Велике Србије а у суштини радило се о сепаратизму Хрвата, Албанаца, Муслимана и Словенаца.(Једностаране одлуке о формирању засебних војски, независних држава, напади на ЈНА и све оно што су ноторне чињенице а што се данас прикрива). Етнички очишћене територије (од Срба) у Хрватској, Босни и на Косову могу само да још више оснаже идеју о стварању велике српске државе у којој би Срби били заштићени и не би били угрожени од других. Жалосно је што и Википедија служи политичким циљевима. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.137.138 (разговор • доприноси) | 17:46, 27. март 2012.‎

Претензије суседних држава према Србији

Избрисао сам ону карту где је приказана Србија подељена на великоалбанске, беликобугарске и друге претензије. То сам урадио јер тамо пише да према једном делу нико нема претензије, а то није тачно. Доказ за то је, на пример, чланак Велика Босна. --Марко Раденковић (разговор) 10:30, 5. август 2012. (CEST)