Raritet (knjiga)
Raritet (lat. raro - retko) je pojam koji označava neku retku pojavu, predmet ili biće koje se jasno razlikuje od ostalih.[1] Ovaj pojam je sličan pojmu antikviteta.[2]
Takođe, ovaj pojam se može vezati za razne sfere kao što su nauka, ekonomija, muzika, književnost itd.
Raritet kod knjiga[uredi | uredi izvor]
Raritet kod knjiga označava pojavu da je broj kopija nekog izdanja veoma mali, pa je samim tim vrednost kopija tih izdanja veća. Raritet je tesno povezan sa vrednošću. Vrednost knjiga se ogleda kroz različite bitne kriterijume kao što su stanje, starost, kvalitet štampe i ilustracije, sakralnost i potražnja.[3][4]
Kriterijumi[5][uredi | uredi izvor]
Johan Vogt, književni istoričar 18. veka, osmislio je niz kriterijuma za određivanje retkosti knjiga. Vogtova lista 5 kriterijuma je objavljena u Hamburgu 1732. godine.
- Što je manje kolekcionara poseduje određenu knjigu i što ju je teže naći i dobiti, to se njena retkost ili raritet povećava.
- Ne postoje apsolutni standardi retkosti; različite knjige imaju različite stepene važnosti i poželjnosti. Postoje različiti žanrovi knjiga, kao i različite verzije knjige koje će uticati na retkost. Isti standardi se ne mogu primeniti na drugačiju situaciju.
- Treba biti svestan vremenskog faktora i geografskog položaja pri određivanju rariteta knjige. Čest je slučaj da knjiga na početku svog objavljivanja poseduje veći raritet, ali da vremenom njena retkost postanje sve manja, čak i da knjiga postane česta. Knjiga može biti retka i teško pristupačna na jednom mestu, ali često viđena na drugom; i sakupnjači na jednom mestu iz lokalnih razloga mogu pridavati važnost knjizi ili rukopisu koja se može odbaciti na drugom mestu. U skupljanju retkih knjiga postoji „moda“. Pre nekoliko godina je određeni žanr knjige možda bio popularan za kolekcionare i podigao vrednost. Sada je malo ljudi zainteresovano za neki žanr ili autora pa i sama vrednost knjige opada. Postoje i geografske preferencije za oderđene subjekte ili autore.
- Perceptivni književni um poznaje stalne konstante retkosti: da će rukopisi i knjige napisane pre 1500. godine uvek biti retki; da će knjige autora klasicizma štampane od strane vodećih štamparija 16. veka uvek biti retke; da će knjige Martina Lutera i njegovih savremenika i Biblije štampane pre 1545. godine uvek biti retke; da će knjige štampane u drugim zemljama uvek biti retke; da će knjige koje su u prošlosti bile zabranjivane i spaljivane uvek biti retke; da će nekoliko preostalih primeraka knjiga koje su nestale ili ostale u rukama pojedinca uvek biti retke; da će kontravezne knjige o vladi i religijskim vođama uvek biti retke; da će knjige koje se štampaju u veoma ograničenom broju uvek biti retke; da će veoma velike ili izuzetno male knjige uvek biti retke. Rukopisi, posebno osvetljeni rukopisi zadržavaju svoju vrednost. I inkunabule, tačnije prve knjige koje su štampane zahvaljujući razvoju Gutenbergove štamparije, između 1450. i 1501. godine, takođe vremenom imaju sve veći raritet. Sve ovo je bitno za istorijsku kulturu knjiga i čitanja. Rane verzije Biblije su veoma bitne, ali kao opšte pravilo, Biblije se ne smatraju retkim ako nisu povezane sa značajnom ličnošću ili događajem. Zabranjene knjige i kontravezni spisi uvek imaju određeni pečat koji utiče na ljude da žele da poseduju nešto što bi im moglo doneti nevolje.
- Retke knjige nisu uvek najbolje očuvane. Nekada nisu ni vredne čitanja. Ali često knjiga koja je inferiorna po svom izgledu ili sadržaju vredi samo zbog svoje retkosti.
Knjige, dokumenti i spisi koji se podrazumevaju raritetima su epifore tzv. knjige prolazne pojave, što znači da su štampane bez namere da traju već da brzo nestanu, zato su i retke, a druga vrsta su inkunabule knjige najranijeg stupnja razvoja koje su bitne zbog svog mesta u istoriji. Jedna od retkih knjiga koja spada u ovu vrstu je Gutenbergova Bibilija.
Najpoznatiji rariteti[6][uredi | uredi izvor]
- Prvi Folio, 1623.
- Gutenbergova Biblija, 1455.
- Ptice Amerike, 1827.
- Kodeks Leičester, 1510.
- Don Kihot, 1605.
- Pripovesti Barda Bidla, 2008.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Raritet | Veliki Rečnik” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29.
- ^ „Šta znači Antikvitet”. staznaci.com. Pristupljeno 2019-05-29.
- ^ Poetry. What Makes a Book Rare?.
- ^ „What is a Rare Book? - Traditions & Culture of Collecting - Jeremy Norman’s HistoryofScience.com”. www.historyofscience.com. Pristupljeno 2019-05-29.
- ^ „What makes a Rare Book Rare?”. University of Cincinnati (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29.
- ^ Raptis, Adrienne (2015-10-07). „10 of the Most Rare Books of All Time”. Raptis Rare Books (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-05-29.