Rendi Rouds

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rendi Rouds
Rendi Rouds u 1980.
Lični podaci
Datum rođenja(1956-12-06)6. decembar 1956.
Mesto rođenja Santa Monika, Kalifornija, SAD
Datum smrti19. mart 1982.(1982-03-19) (25 god.)
Mesto smrti Lizburg, Florida, SAD
ZanimanjeMuzičar, gitarista, nastavnik muzičkog
Muzički rad
Aktivni period1972—1982.
ŽanrHevi metal, hard rok
InstrumentGitara, klavir
Ostalo
Veb-sajtrandyrhoads.us

Rendal Vilijam Rouds (engl. Randall William Rhoads; 6. decembar 1956 — 19. mart 1982)[1] bio je američki hevi metal gitarista koji je svirao sa bendom Quiet Riot i Ozijem Ozbornom. Kao posvećeni student klasične gitare, Rouds je kombinovao znanje iz klasične muzike sa svojim stilom sviranja. Poginuo je u avionskoj nesreći na Floridi 1982. Uprkos kratkoj karijeri, Rendi je ostavio velik trag, i mnogi gitaristi ga navode kao svog idola. Uključen je u nekoliko listi najboljih gitarsita svih vremena.[2][3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rendi Rouds je rođen u Santa Monici, Kalifornija. Bio je najmlađi od troje dece, imao je brata Daga i sestru Keti. Njegovi roditelji, Dolores i Vilijam, bili su nastavnici muzičkog. Kada je Rendi imao 5 i po godina,[4] njegov otac se odselio i ostavio Dolores da se sama brine o troje male dece. Njegova majka je otvorila muzičku školu u Severnom Holivudu pod imenom Musonia (engl. Musonia),[5] kako bi izdržavala decu.

Pošto nisu posedovali nikakav muzički uređaj, deca su morala sama da stvaraju muziku kako bi se zabavila.[6]  Rendi je počeo da ide na časove klasične gitare sa 7 godina u školi svoje majke.[4] Ubrzo je razvio interesovanje za električnu gitaru i počeo je da ide na časove kod nastavnika Skota Šelija (engl. Scott Shelly). Posle kratkog vremena, Šeli je prestao da drži časove, jer ga je Rendi prevazišao.[5] Rouds je takođe svirao klavir kod svoje majke, kako bi razvio razumevanje za teoriju muzike.[4]

U srednjoj školi upoznao je Kelija Garnija (engl. Kelly Garni), sa kim je ostvario blisko prijateljstvo.[4][7] Počeli su da sviraju zajedno na manjim skupovima, žurkama, klubovima, i u narednom periodu su oformili  nekoliko bendova: Hor (engl. The Whore), Vajolet Foks (engl. Violet Fox), Kacendžamer Kids (engl. The Katzenjamer Kids) i Mildred Pirs (engl. Mildred Pierce). Iako su slušali popularne muzičare i bendove tog vremena, i svoju muziku bazirali na osnovu njihovog uticaja, nisu bili izuzetno popularni, te je život ovih bendova bio kratkog veka. Neki od muzičara i bendova koji su uticali na njihov razvoj su: Dejvid Bouvi (engl. David Bowie), Alis Kuper (engl. Alice Cooper), Glen Bakston (engl. Glen Buxton), Mik Ronson (engl. Mick Ronson), Rolingstounsi (engl. The Rolling Stones), Mauntin (engl. Mountain), Skorpions (engl. Scorpions).

Quiet Riot[uredi | uredi izvor]

Sa 16 godina, Rouds i Garni su oformili bend Litl Vimin (engl. Little Women). Otprilike u isto vreme, Rendi je počeo da drži časove gitare u školi svoje majke preko dana, a uveče je svirao u klubovima. Srednju školu (Burbank High School) je završio po specijalnom programu, koji mu je omogućio da skrati školovanje i potpuno se posveti muzici.[4] Kada su se bendu pridružili pevač Kevin Dubrov (engl. Kevin DuBrow) i bubnjar Dru Forsit, bend je promenio ime u Quiet Riot. Forsita su poznavali od ranije, dok je Dubrov bio potpuno novopečeni član postavke i uopšte nije bio pevač kakvog je Rendi zamišljao za svoj novi bend. Frontmen kakvog su imali na umu trebalo je da podseća na Alisa Kupera ili Dejvida Bouvija. Sitni problemi su nastali u bendu jer Dubrov nije odstuapao od svojih ideja. Ali pošto su Rouds i Garni shvatili da Dubrov deli njihov entuzijazam, odlučili su da ga zadrže.[8]

Quiet Riot je ubrzo postao najpopularniji bend u klubovima Los Anćelesa, i krajem 1976. su potpisali ugovor sa CBS/Sony Records. Rendi je svojim stilom oblačenja privlačio mnogo pažnje, i njegove tufnaste košulje su postale zaštitni znak benda.[4]

Zajedno su izdali dva albuma: Quiet Riot 1977, i Quiet Riot II 1978, koji su bili objavljeni samo u Japanu.[5]

Ozi Ozborn (Ozzy Osbourne)[uredi | uredi izvor]

Godine 1979. bivši pevač Blek Sabata (engl. Black Sabbath) Ozi Ozborn, došao je u Los Anđeles u nadi da oformi novi bend. U to vreme Rendi Rouds je bio nezadovoljan time što njegov bend nije mogao da snimi album za američko tržište. Dejna Strum (engl. Dana Strum), kao zajednički poznanik, preporučio je Rendija Oziju kao rešenje za gitaristu.[9] U septembru 1979, Rendi je otišao na audiciju i oduševio sve prisutne u studiju, čak iako se samo zagrevao. Saopšteno mu je da je dobio posao, i na njemu je bilo da odluči da li želi da napusti Quiet Riot.

Ozborn se vratio u Englesku, gde je upoznao bivšeg basistu Rejnboua (engl. Rainbow) Boba Dejzlija (engl. Bob Daisley).[10] Njih dvojica su se momentalno razumela, i počeli su da dele ideje.[11] Ozborn je rekao da je u Americi upoznao talentovanog mladog gitarisu.[11] Ozborn i Dejzli su se složili da bi trebalo da zaposle Rendija, ali menadžment nije delio njihov stav. Nedugo nakon toga, jedan od menadžera Don Arden (engl. Don Arden)[10], se pobunio i Rouds je dobio poziv da dođe u Englesku. 27. novembra 1979, Rendi je došao u London gde se sastao sa Ozbornom i Dejzlijem u studiju Džet Rekords (engl. Jet Records). Poslednji član koji se pridružio bendu bio je bubnjar Li Kerslejk (engl. Lee Kerslake).

Po kompletiranju benda, odmah su se uputili u studio i 20. septembra 1980. su objavili album Blizzard of Ozz. Na oduševljenje svih članova, album je momentalno postao hit u Americi. Ohrabreni ovim podvigom, posle turneje u Engleskoj, počeli su da snimaju novi album. 7. novembra 1981, album je ojavljen pod nazivom Diary of a Madman.

Rendi je odlučio da posle američke turneje napusti bend, kako bi diplomirao klasičnu gitaru na Univerzitetu Kalifornije.

Smrt[uredi | uredi izvor]

1957 Bonanza H35, avion sličan onom u kom je Rendi Rouds izgubio život.

Dana 18. marta 1982, u Noksvilu (engl. Knoxville)[12][13], Rendi je odsvirao svoj poslednji koncert. Sledećeg dana, grupa se uputila u Orlando. Zastali su blizu privatne piste u Lizburgu, jer se na autobusu pokvario klima uređaj. Na pisti je bilo nekoliko aviona, i vozač autobusa Endru Ajkok (engl. Andrew Aycock), je bez dozvole uzeo jedan od aviona. Na prvi let poveo je klavijaturistu Dona Ajrija (engl. Don Airey) i menadžera turneje Džejka Dankana (engl. Jake Duncan). Na drugom letu su mu se pridružili Rendi Rouds i šminkerka Rejčel Jangblad (engl. Rachel Youngbood). Ajkok je iz nekog razloga odlučio da proleti pored autobusa što je bliže moguće. Prva dva puta su prošla rutinski. Iz trećeg puta avion je krilom zakačio autobus i srušio se. Od siline udarca svi putnici aviona su ostali na mestu mrtvi.[14] [15][16]Avion se nakon pada zapalio i njihova tela su izgorela. Rendi je indetifikovan pomoću zubarskog kartona i ličnog nakita.[5]

Autopsijom je utvrđeno da je Ajkok u krvi imao kokain.

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Iako je njegov život bio kratak, a karijera u zamahu, Rendi Rouds je ostavio velik uticaj na svet metala. Uticao je na mnoge gitariste kao što su: Dajmbeg Darel (engl. Dimebag Darrell), Džon Petruči (engl. John Petrucci), Zek Vajld (engl. Zakk Wylde), Majkl Romeo (engl. Michael Romeo), Mik Tomson (engl. Mick Thomson), Pol Gilbert (engl. Paul Gilbert), Bakethed (engl. Buckethead), Majk Mekridi (engl. Mike McCready), Aleksi Lajho (engl. Alexi Laiho).

Grobnica Rendija Roudsa, San Bernandino, Kalifornija.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Bend Album Godina
Quiet Riot Quiet Riot 1977
Quiet Riot Quiet Riot II 1978
Quiet Riot The Randy Rhoads Years 1933
Ozi Ozborn Blizzard of Ozz 1980
Ozi Ozborn Mr Crowley Live EP 1980
Ozi Ozborn Diary of a Madman 1981
Ozi Ozborn Tribute 1987
Ozi Ozborn Ozzy Live 2011


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Talevski, Nick (2010). Rock Obituaries: Knocking On Heaven's Door (na jeziku: engleski). Omnibus Press. ISBN 9780857121172. 
  2. ^ „100 Greatest Guitarists: David Fricke's Picks”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 16. 02. 2008. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  3. ^ „GUITAR WORLD's 100 Greatest Heavy Metal Guitarists Of All Time”. BlabberMouth. Arhivirano iz originala 02. 09. 2011. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  4. ^ a b v g d đ California State University, Northridge. „Randy Rhoads: Beginnings”. 
  5. ^ a b v g „Randy Rhoads Biography/Timeline”. ozzyhead.com. 
  6. ^ „The Gibson Interview: The Randy Rhoads Family”. gibson.com. Arhivirano iz originala 16. 3. 2018. g. 
  7. ^ „Quiet Riot original bassist and co-founder Kelly Garni talks Randy, Kevin and his new book with LRI”. Legendaryrockinterviews.com. 
  8. ^ „Growing up with Randy Rhoads- Stories by Ex-Quiet Riot Kelly Garni- Part 1”. The Metal Voice. 
  9. ^ Sarzo, Rudy (2017). Off the Rails (third edition). CreateSpace Publishing. ISBN 978-1-53743-746-0.
  10. ^ a b „Bass Legend Bob Daisley Talks About The BLIZZARD OF OZZ, His Battle With THE OSBOURNES And More Diaries Of A Madman!”. Brave Words & Bloody Knuckles. Arhivirano iz originala 22. 02. 2014. g.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  11. ^ a b „Bob Daisley's History With The Osbournes”. bobdaisley.com. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. 
  12. ^ „Randy Rhoads Biography/Timeline”. Ozzyhead.com. 
  13. ^ „This Day in Music Spotlight: The Final Flight of Randy Rhoads”. gibson.com. Arhivirano iz originala 14. 7. 2018. g. 
  14. ^ „Aircraft Incident/Accident Report;Leesburg, Florida 32748 Friday, March 19, 1982 10:00 EST”. NTSB. 19. 3. 1982. Arhivirano iz originala 5. 10. 2013. g. 
  15. ^ Osbourne, Sharon. Sharon Osbourne Extreme: My Autobiography. Little Brown. 
  16. ^ Osbourne, Ozzy (2011). I Am Ozzy. Grand Central Publishing. ISBN 978-0446569903. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ренди_Роудс&oldid=27430949”