Republikanska stranka (SAD)

Republikanska stranka Republican Party
Skraćenica	GOP (Grand Old Party)
Predsednik	Rona MekDaniel
Osnivač	Abraham Linkoln
Vođa manjine Predstavničkog doma	Kevin Makarti
Vođa manjine Senata	Mič Makonel
Osnovana	20. mart 1854. (1854-03-20) Ripon, Viskonsin
Prethodnik	Vigovci
Sedište	310 First Street NE Vašington, DC 20003 SAD
Studentski ogranak	Koledž republikanci
Mladi ogranak	Mladi republikanci
Broj članova  (2021)	35.732.180
Ideologija	konzervativizam frakcije: neokonzervativizam libertarijanizam hrišćanska desnica desničarski populizam trampizam istorijsko: klasični liberalizam progresivizam egalitarizam
Politička pozicija	većina: Desnica frakcije: Krajnja desnica Desni centar istorijsko: levica centar
Međunarodno članstvo	Međunarodna demokratska unija
Evropska stranka	Partija evropskih konzervativaca i reformista (regionalni partner)
Boje	Crvena
Senat	50 / 100
Predstavnički dom	209 / 435
Simbol na izborima
Veb-sajt
gop.com

Republikanska stranka (engl. Republican Party, krako Republicans — republikanci, ili Grand Old Party — velika stara stranka, ili GOP) jedna je od dve glavne savremene političke stranke u Sjedinjenim Američkim Državama, zajedno sa svojim glavnim i istorijskim rivalom, Demokratskom strankom.

Stranku su osnivali 1854. godine protivnici zakona Kanzas-Nebraska, koji je omogućio potencijalno širenje ropstva na zapadne teritorije. Partija je podržavala klasični liberalizam, usprotivila se širenju ropstva i podržavala je ekonomsku reformu. Abraham Linkoln je bio prvi republikanski predsednik. Pod vođstvom Linkolna i republikanskog kongresa, ropstvo je zabranjeno u Sjedinjenim Državama 1865. godine Partija je uglavnom bila dominantna tokom sistema treće stranke i sistema četvrte stranke. Posle 1912. godine Partija je doživela ideološki pomak udesno. Nakon Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine i Zakona o biračkim pravima iz 1965, osnovna baza stranke se promenila, sa tim da su južne države postale pouzdanije republikanske u predsedničkoj politici. Oni su bili snažno posvećeni protekcionizmu i carinama pri svom osnivanju, ali sve više su počeli da podržavaju slobodnu trgovinu u 20. veku. Poslednji republikanski predsednički kandidat je bio Donald Tramp, koji je obavljao funkciju 45. predsednika SAD od 2017. do 2021. godine.

Ideologija stranke 21. veka je američki konzervativizam, koji uključuje i ekonomske politike i društvene vrednosti. Republikanci podržavaju niže poreze, kapitalizam slobodnog tržišta, ograničenja imigracije, povećanu vojnu potrošnju, prava na oružje, ograničenja pobačaja, deregulaciju i ograničenja sindikata. Baza podrške stranke 21. veka uključuje ljude koji žive u ruralnim područjima, muškarce, penzionere i evanđeoske hrišćane.

Do danas je ukupno bilo 19 republikanski predsednika, najviše iz bilo koje stranke. Imaju 27 guvernera države, 30 zakonodavnih tela i 23 trifekte (kontrola nad oba veća državne skupštine i guvernerstvo) državne uprave. Šest od devet sudija Vrhovnog suda su nominovali republikanski predsednici.

Republikanski predsednici SAD

Abraham Linkoln, prvi republikanski predsednik Sjedinjenih Država (1861–1865)

Ime	Predsednik SAD (hronološki)	Period
Abraham Linkoln	16. predsednik	1860–1865
Endru Džonson	17. predsednik	1865–1869
Ulisis Simpson Grant	18. predsednik	1869–1877
Raderford B. Hejz	19. predsednik	1877–1881
Džejms Garfild	20. predsednik	1881
Čester A. Artur	21. predsednik	1881–1885
Bendžamin Harison	23. predsednik	1889–1893
Vilijam Makinli	25. predsednik	1897–1901
Teodor Ruzvelt	26. predsednik	1901–1909
Vilijam Hauard Taft	27. predsednik	1909–1913
Voren G. Harding	29. predsednik	1921–1923
Kalvin Kulidž	30. predsednik	1923–1929
Herbert Huver	31. predsednik	1929–1933
Dvajt D. Ajzenhauer	34. predsednik	1953–1961
Ričard Nikson	37. predsednik	1969–1974
Džerald Ford	38. predsednik	1974–1977
Ronald Regan	40. predsednik	1981–1989
Džordž H. V. Buš	41. predsednik	1989–1993
Džordž V. Buš	43. predsednik	2001–2009
Donald Dž. Tramp	45. predsednik	2017–2021