Рио Браво (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rio Bravo
Filmski poster
Izvorni naslovRio Bravo
RežijaHauard Hoks
ScenarioDžuls Furtman
Li Breket
ProducentHauard Hoks
Temelji se na„Rio Bravo”
(B. H. Makembel)
Glavne ulogeDžon Vejn
Din Martin
Riki Nelson
Endži Dikinson
Volter Brenan
Vord Bond
Džon Rasel
Pedro Gonzalez Gonzalez
Estelita Rodrigez
MuzikaDimitri Tiomkin
Tekstovi:
Pol Frensis Vebster
Direktor
fotografije		Rasel Harlan
MontažaFolmar Blangsted
Producentska
kuća		Armada Productions[1]
DistributerWarner Bros.
Godina1959.
Trajanje141 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet1.214.899 dolara[2]
Zarada5,75 miliona dolara (iznajmljivanja u SAD i Kanadi)[3]
IMDb veza

Rio Bravo (engl. Rio Bravo) je američki vestern film iz 1959. godine, režisera i producenta Hauarda Hoksa, u kome glavne uloge tumače Džon Vejn, Din Martin, Riki Nelson, Endži Dikinson, Volter Brenan i Vord Bond.[4] Scenario su napisali Džuls Furtman i Li Breket na osnovu pripovetke „Rio Bravo” B. H. Makembel, a radnja prati teksaškog šerifa koji hapsi brata moćnog lokalnog rančera zbog ubistva, a zatim mora da ga drži u zatvoru dok ne dođe američki maršal. Uz pomoć hromog starca, pijanca i mladog revolveraša, oni suzbijaju bandu rančera. Film je snimljen na lokaciji u studiju izvan Tusona u Arizoni.

Godine 2014, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.[5][6]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Džo Berdet, razmaženi mlađi brat bogatog rančera Nejtana Berdeta, ismejava gradskog pijanca Duda bacajući mu novčić u pljuvaonicu. Šerif, Džon T. Čens, sprečava Duda da posegne u posudu, što ovog navodi da napadne i onesvesti Čensa. Džo počinje da tuče Duda iz zabave, pucajući i ubijajući nenaoružanog prolaznika koji pokušava da ga zaustavi. Čens se oporavlja, prati Džoa u Nejtanov lični salon i, uz pomoć Duda, savladava Nejtanove ljude i hapsi Džoa zbog ubistva.

Čensov prijatelj Pet Viler pokušava da uđe u grad sa konvojem kočijama sa zalihama i dinamitom, ali mora da se probije kroz ljude Nejtana Berdeta. Čens otkriva da su on, Dud (koji je bio zamenik pre nego što je postao pijanac) i njegov ostareli zamenik Stampi sve što stoji između Nejtanove male vojske i Džoa, koga žele da oslobode. Čens primećuje mladog revolveraša Kolorado Rajana u Vilerovom konvoju, ali Kolorado obećava da neće praviti probleme.

Te noći, Karlos Robante, vlasnik lokalnog hotela, upozorava Čensa da Viler pokušava da regrutuje borce. Čens pokušava da zaustavi Vilera, ne želeći da iko bude povređen zbog njega. Viler pita Kolorada da li bi mogao da pomogne, ali Kolorado odbija, smatrajući da to nije njegova borba. Čens tada primećuje nameštenu kartašku igru u hotelu. Prepoznavši jednog od igrača kao traženu ženu, „Feders”, udovicu kockara prevaranta, on se suočava sa njom. Međutim, Kolorado otkriva da je drugi igrač varalica.

Na ulici, Viler je ubijen. Čens i Dud progone ubicu u Nejtanov salon, a Čens dozvoljava Dudu da se dokaže i suoči sa ubicom, zaslužujući poštovanje Nejtanovih ljudi. Kolorado i ostali Vilerovi ljudi su primorani da ostanu u gradu da čekaju sudski nalog kojim će se Vilerova imovina razdeliti, a konvoj je ostavljen iza Berdetovog skladišta. Nakon što Feders potajno ostane budna cele noći da bi sa puškom čuvala Čensa, iznervirana Čens joj naređuje da napusti grad radi njene bezbednosti. Ona odbija, a njih dvoje počinju da se vezuju.

Sam Nejtan dolazi u grad. Stampi, od ranije u zavadi sa Nejtanom pošto mu je ovaj uzeo zemlju, preti da će pucati na Džoa ako počnu nevolje oko zatvora. Kao odgovor na ov, Nejtan tera muzičare iz salona da više puta sviraju „El Degüello” („Koljačku pesmu”). Kolorado shvata da pesma znači da Nejtan neće pokazati milost i upozorava Čensa.

Čens vraća Dudu njegovo staro oružje, nešto odeće i crni šešir koji je ostavio za sobom kada je postao pijanac, a Dud se brije, pokušavajući da počne život iznova. Stampi ne prepoznaje Duda kada se vrati, i puca na njega, kidajući mu živce. Sledećeg dana, Dud je još uzdrman i nalazi se u zasedi Berdetovih ljudi, koji prete da će ga ubiti ako Čens ne pusti Džoa. Kolorado i Feders odvlače pažnju ljude dovoljno dugo da Čens uzme svoju pušku, a on i Kolorado ubijaju bandu i oslobađaju Duda. Dud razmišlja da odustane i prepusti Koloradu da zauzme njegovo mesto, ali kada čuje da sviraju „El Degüello”, odlučuje da stvar dovede do kraja.

Dud i Čens se vraćaju u hotel kako bi Dud mogao da se okupa, ali Berdetovi ljudi zarobljavaju Karlosovu ženu Konsuelu i koriste je da namame Čensa u zamku. Dud kaže Čensu da odvede ljude u zatvor, pod izgovorom da će Stampi pustiti Džoa. Međutim, Stampi otvara vatru, kao što je Dud i predvideo. U nastalom haosu, neki ljudi dovode Duda do Nejtana, koji zahteva zamenu — Dud za Džoa. Čens se slaže, ali dovodi Kolorada kao rezervu. Dud i Džo se prepiru tokom razmene i dolazi do vatrenog obračuna. Stampi baca štapove dinamita iz konvoja u skladište gde su Berdet i njegovi ljudi skriveni; Čens i Dud ih detoniraju svojim oružjem, naglo prekidajući borbu.

Sa oba Berdeta i njihovih nekoliko preživelih naoružanih ljudi u zatvoru, Čens je konačno u stanju da provede neko vreme sa Feders i prizna joj svoja osećanja. Kolorado se dobrovoljno javlja da čuva zatvor, omogućavajući Stampiju i Dudu da uživaju u noćnom izlasku u gradu.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Džon Vejn i Endži Dikinson u filmu
Glumac Uloga
Džon Vejn Džon T. Čens
Din Martin Dud
Riki Nelson Kolorado Rajan
Endži Dikinson Feders
Volter Brenan Stampi
Vord Bond Pet Viler
Džon Rasel Nejtan Berdet
Pedro Gonzalez Gonzalez Karlos Robante
Estelita Rodrigez Konsuela Robante
Klod Akins Džo Berdet

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Riki Nelson izvodi pesmu „Get Along Home, Cindy”

Eksterijeri za film su snimljeni u studiju Old Tucson, nedaleko od Tusona, a film je sniman u leto 1958. godine.[7]

Priča je pripisana „B. H. Makembel”. Prema biografiji Hauard Hoks: Siva lisica Holivuda Toda Makartija, ovo je zapravo bila Hoksova najstarija ćerka, Barbara Hoks Makembel (Makembel je njeno venčano prezime). Njen doprinos filmu je bila ideja da se u krajnjem obračunu koristi dinamit.[8]

Kao što je često bio slučaj u njegovim vestern filmova, Vejn je u filmu nosio svoju kopču za kaiš „Red River D”.[9] Ona se jasno može videti u sceni kada Nejtan Berdet dolazi da poseti svog brata Džoa u zatvoru gde ga drže zbog američkog maršala, oko 60 minuta nakon početka filma; i ponovo u sceni u kojoj Vejn, Riki Nelson i Endži Dikinson imaju posla sa trojicom Berdetovih ljudi ispred hotela.

Muzika[uredi | uredi izvor]

Din Martin u filmu

Muziku za film je komponovao Dimitri Tiomkin. Njegova partitura uključuje zloslutnu temu „El Degüello”, koja se čuje nekoliko puta.[10] Lik Kolorada identifikuje melodiju kao „Koljačku pesmu”. On priča da je pesma puštena po naređenju generala Antonija Lopeza de Santa Ane Teksašanima koji su se skrivali u Alamu, kako bi im stavio do znanja da im neće pružiti milosrđe. Pesma je kasnije korišćena u Vejnovom filmu Alamo (1960). Kompozitor Enio Morikone prisetio se da ga je reditelj Serđo Leone zamolio da napiše muziku po uzoru na Dimitrija Tiomkina za film Za šaku dolara.

Pošto su u filmu glumili pevač Din Martin i tinejdžerski idol Riki Nelson, Hoks je uključio tri pesme u saundtrek. Pre velikog obračuna, u zatvorskoj stanici, Martin peva pesmu „My Rifle, My Pony, and Me” (koja sadrži novi tekst Pola Frensisa Vebstera na Tiomkinovu melodiju koja se pojavila u filmu Crvena reka), u pratnji Nelsona, nakon čega Nelson peva kratku verziju pesme „Get Along Home, Cindy”, u pratnji Martina i Brenana. Tokom završne špice, Martin, uz orkestar Nelsona Ridla, peva pesmu „Rio Bravo”, čiju je muziku osmislio Tiomkin, a tekst je napisao Pol Frensis Vebster. Nelson je kasnije odao počast i filmu i njegovom liku, Koloradu, uključivši pesmu „”Restless Kid na svoju ploču Ricky Sings Again.

Članovi vestern pisaca Amerike izabrali su „My Rifle, My Pony, and Me” kao jednu od 100 najboljih vestern pesama svih vremena.[11]

Tačno u podne debata[uredi | uredi izvor]

Alternativni poster iz 1959.

Rio Bravo je nastao kao odgovor na film Tačno u podne,[12] koga neki smatraju alegorijom za stavljanje na crnu listu u Holivudu, kao i kritiku makartizma.[13] Vejn je kasnije nazvao Tačno u podne „neameričkim” i rekao da ne žali što je pomogao da se scenarista, Karl Forman, otera iz zemlje. Režiser Hauard Hoks je počeo da kritikuje Tačno u podne rekavši: „Nisam mislio da će dobar šerif trčati po gradu kao kokoška sa odsečenom glavom tražeći pomoć, i da će na kraju njegova žena kvekerka morati da ga spase”.[14] Prema istoričaru filma Emanuelu Leviju, Vejn i Hoks su se namerno udružili da bi ispričali donekle sličnu priču na svoj način: prikazujući heroja koji ne pokazuje strah ili unutrašnji sukob i koji nikada ne odbacuje svoju posvećenost javnoj dužnosti, dok se udružuje samo sa sposobnim ljudima, uprkos ponudama za pomoć mnogih drugih likova. Čens takođe navodi zabrinutost za bezbednost onih koji nude pomoć, a njegovi strahovi se potvrđuju kada prva takva ponuda rezultira brzim ubistvom jednog lika.[15] U Rio Bravu, Čens je okružen saveznicima — zamenikom koji je hrabar i dobar sa pištoljem, uprkos oporavku od alkoholizma (Dud), mladim nesuđenim, ali samouverenim revolverašem (Kolorado), šepajućim, tvrdoglavo odanim osakaćenim starcem (Stampi), meksičkim gostioničarem (Karlos), njegovom ženom (Konsuela) i privlačnom mladom ženom (Feders) — i stalno odbija pomoć od bilo koga za koga misli da ne može da mu pomogne.[14]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Džon Vejn u filmu

U Ujedinjenom Kraljevstvu, časopis Sight & Sound isprva nije ni objavio recenziju filma; Lesli Halivel dao je filmu dve od četiri zvezdice u svom Filmskom vodiču, opisujući ga kao „veselo predugačak vestern koji se sporo kreće” koji je ipak „veoma gledljiv za one koji imaju vremena”.[16] Film su ozbiljnije shvatili britanski kritičari kao što je Robin Vud, koji ga je ocenio kao svoj najbolji film svih vremena i napisao knjigu o njemu 2003. za Britanski filmski institut. Polin Kejl je film nazvala „blesavim, ali sa žarom; ima nekih finih akcionih sekvenci, a čini se da glumci uživaju u svojim ulogama”.[17] Rio Bravo je bio drugi po rangu vestern (ukupno 63. film) u anketi kritičara časopisa Sight & Sound 2012. o najboljim filmovima ikada snimljenim.[18] Američki filmski institut je 2008. nominovao ovaj film za svoju listu 10 najboljih vestern filmova.[19]

Film na veb-sajtu Rotten Tomatoes ima rejting odobravanja od 96% na osnovu 46 recenzija, sa prosečnom ocenom od 8,3/10. Konsenzus veb-sajta glasi: „Rio Bravo otkriva da režiser Hauard Hoks – i njegova zvezdana glumačka ekipa – rade na svom vrhuncu, a krajnji rezultat je vrhunski klasik vestern žanra.

Režiser Kventin Tarantino nazvao je Rio Bravo svojim „omiljenim filmom za gledanje s društvom”.[20] Jednom je izjavio da ako se njegovoj partnerki ne dopadne film, neće nastaviti vezu.[21]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Hauard Hoks je kasnije režirao dve slobodne varijacije Rio Brava sa idejom da šerif brani svoju kancelariju od zaraćenih odmetnika. Džon Vejn je glumio u oba filma; prvi je bio El Dorado 1966. sa Robertom Mičamom koji je igrao varijaciju originalne uloge Dina Martina, dok je drugi bio Rio Lobo 1970. godine.[22][23]

Film Napad na policijsku stanicu 13 iz 1976. u režiji Džona Karpentera inspirisan je pričom i okruženjem Rio Brava.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stafford, Jeff (2020-10-05). „Rio Bravo overview”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 2020-10-21. g. Pristupljeno 2020-10-05. 
  2. ^ Flynn, Charles; McCarthy, Todd, ur. (1975). „The Economic Imperative: Why Was the B Movie Necessary?”. Kings of the Bs: Working within the Hollywood system: An anthology of film history and criticism (1st izd.). E. P. Dutton. str. 29. ISBN 978-0525140900. 
  3. ^ Cohn, Lawrence (15. 10. 1990). „All-Time Film Rental Champs”. Variety. Penske Business Media, LLC.: M182. 
  4. ^ „Rio Bravo”. AFI Catalog of Feature Films. 1959-04-04. Arhivirano iz originala 2020-11-25. g. Pristupljeno 2020-10-05. 
  5. ^ „Cinematic Treasures Named to National Film Registry”. National Film Preservation Board. Library of Congress. 17. 12. 2014. ISSN 0731-3527. Arhivirano iz originala 11. 9. 2018. g. Pristupljeno 4. 8. 2018. 
  6. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 2016-10-31. g. Pristupljeno 2020-05-08. 
  7. ^ Commemoration: Howard Hawks' Rio Bravo, Warner Bros. DVD supplement.
  8. ^ suomy. „Rio Bravo Trivia Questions, Page 2, Movies Q-T”. Funtrivia, Inc. 
  9. ^ „History of the Red River D Buckle”. Red River D Belt Buckle. Arhivirano iz originala 2021-01-23. g. Pristupljeno 2021-04-23. 
  10. ^ The Handbook of Texas Online Arhivirano 2016-03-10 na sajtu Wayback Machine, Texas State Historical Association (retrieved on November 22, 2006).
  11. ^ Western Writers of America (2010). „The Top 100 Western Songs”. American Cowboy. Arhivirano iz originala 19. 10. 2010. g. 
  12. ^ Munn, Michael (2005). John Wayne: The Man Behind the Myth. New York: Penguin. str. 190. ISBN 0451214145. Arhivirano iz originala 23. 4. 2021. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  13. ^ Blacklist Arhivirano 2009-02-07 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ a b Stafford, Jeff. „Rio Bravo”. TCM Film Article. Turner Entertainment Network. Arhivirano iz originala 14. 5. 2015. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  15. ^ Levy, Emanuel (12. 6. 2007). „High Noon: Why John Wayne Hated the Film”. Cinema 24/7. Arhivirano iz originala 26. 4. 2015. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  16. ^ Halliwell, Leslie (1979). Halliwell's Film Guide to 8,000 English Language Films, Hart-Davis, MacGibbon, Granada.
  17. ^ „Pauline Kael”. Arhivirano iz originala 2018-09-07. g. Pristupljeno 2019-03-15. 
  18. ^ „Critics' top 100”. British Film Institute. 2012. Arhivirano iz originala 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  19. ^ „AFI's 10 Top 10 Nominees” (PDF). Arhivirano iz originala 2011-07-16. g. Pristupljeno 2016-08-19. 
  20. ^ Larissa, MacFarquhar (2003-10-12). „The Movie Lover”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-13. 
  21. ^ Waterbucket (26. 5. 2007). Quentin Tarantino about "Rio Bravo" - 2007 (Videotape). 
  22. ^ „El Dorado”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  23. ^ „Rio Lobo”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  24. ^ Carpenter, John (writer/director). (2003). Audio Commentary on Assault on Precinct 13 by John Carpenter. [DVD]. Image Entertainment.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рио_Браво_(филм)&oldid=26510943”