Квентин Тарантино

Квентин Тарантино
Квентин Тарантино 2007. године
Пуно име	Квентин Џером Тарантино
Датум рођења	27. март 1963.
Место рођења	Ноксвил (Тенеси )
Активни период	1987. -
Награде Оскар Награђен: Најбољи оригинални сценарио 1994. Петпарачке приче Златни глобус Најбољи оригинални сценарио 1995. Петпарачке приче Награде БАФТА Најбољи оригинални сценарио 1994. Петпарачке приче Остале награде Златна палма фестивала у Кану 1994. Петпарачке приче

Квентин Тарантино је амерички филмски сценариста, филмски режисер и глумац. Рођен је 27. марта 1963. године у Ноксвилу, Тенеси, САД. Велику популарност је стекао почетком 90-тих година када је, након што је створио успешну каријеру писца и сценаристе, почео и да режира.

Детињство

Тарантино је рођен у Ноксвилу, у Тенесију, као син медицинске сестре Кони Заступил и глумца и аматерског музичара из Квинса, у Њујорку, Тонија Тарантина. Тони Тарантино је био Американац пореклом из Италије, а Кони, Квентинова мајка, је имала чироканске индијанске крви. Након што је са шеснаест година напустио средњу школу у Харбор Ситију, Тарантино је почео да учи глуму у позоришној компанији Џејмса Беста. Са 22 године се запослио у видео архиви „Менхетн бич“, у Калифорнији, где је проводио време разговарајући о филмовима и препоручујући их муштеријама.

Каријера

Тарантинов први велики успех била је продаја сценарија под насловом „Права романса“, који је написао заједно са Роџером Ејваријем (Roger Avary), и по којем је снимљен филм са Патришом Аркет и Кристијаном Слејтером у главним улогама. Његов је и оригинални сценарио за „Рођене убице“, који је заправо део дужег сценарија из којега је потекао онај за „Праву романсу“, иако су га касније знатно изменили други писци.

Продаја „Праве романсе“ (1993) побудила је занимање за његову надареност. Упознао је Лоренса Бендера на једној од холивудских забава, и Бендер је подстакао Тарантина да напише сценарио за филм. Резултат је био „Улични пси“. Редитељ Монти Хелман прочитао је сценарио и помогао да се обезбеде средства компаније „Лајв ентертејнмент“, као и Тарантинов редитељски хонорар. Пун стила, овај духовит и крвљу натопљен пљачкашки филм усмерио је све његове касније радове. Затим је уследио филм „Петпарачке приче“, добитник „Златне палме“ на Филмском фестивалу у Кану 1994. године. Био је то филм са замршеним заплетом и подједнако бруталним хумором. Многе улоге из „Петпарачких прича“ критичари су одушевљено поздравили, а улога Џона Траволте забележена је као поновно оживљавање његове каријере.

Тарантинов следећи филм био је „Џеки Браун“ из 1997. године, као адаптација романа Елмора Леонарда, његовог ментора. У овоме остварењу направљеном као посвета тзв. „црначким“ (blaxploitation) филмовима глумила је Пам Грир, глумица која се појављује у многим филмовима тог жанра седамдесетих година двадесетог века.

1998. године Тарантино се посветио бродвејској позорници, где је глумио у представи „Чекај док се смрачи“ (Wait Until Dark).

У то је време планирао снимити ратни филм (Inglourious Basterds), који је одложио да би написао и режирао „Убити Била“, филм освете високог стила у духу кинеске кинематографије и јапанске филмске традиције. Овај филм почива на лику младе пред удају и заплету који су он и јунакиња филма „Убити Била“ Ума Турман развили за време стварања „Петпарачких прича“.

Тарантино је такође глумио у првој сезони ТВ серије „Лажно име“ (Alias) као бивши агент измишљене терористичке организације, који покушава преузети канцеларије своје групе да би украо вредан предмет смештен у трезору. Касније се поново појављује у серији као један од вођа нове терористичке организације.

Године 2004. Тарантино се поновно враћа у Кан, овај пут као председник жирија. „Убити Била“ није био у конкуренцији, али је приказан на завршној вечери у оригиналној верзији која траје више од три сата.

Стил

Тарантинови филмови познати су по оштрим дијалозима, нескривеном насиљу, фрагментарној хронологији и опсесији поп културом. Ту су и измишљене робне марке, као што су цигарете „Red Apple“ и хамбургери „Big Kahuna“ из „Петпарачких прича“ које се појављују и у другим филмовима, укључујући „Четири собе“, „Од сумрака до свитања“, „Убити Била“ идр.

Готово као и његови филмови, популарна је и његова лична појава у лику брбљивога штребера који у стопу прати најновије трендове и поседује енциклопедијско знање како популарног, тако и уметничког филма.

Филмографија

Редитељ и сценариста

Филмови које је режирао Квентин Тарантино
Год.	Српски назив	Оригинални назив
1987.	Рођендан мог најбољег пријатеља	My Best Friend’s Birthday
1992.	Улични пси	Reservoir Dogs
1994.	Петпарачке приче	Pulp Fiction
1995.	Четири собе	Four Rooms
1997.	Џеки Браун	Jackie Brown
2003.	Убити Била	Kill Bill
2004.	Убити Била 2	Kill Bill 2
2007.		Grindhouse
2009.	Проклетници	Inglourious Basterds
2012.	Ђангова освета	Django Unchained

Сценариста

Год.	Назив	Оригинални назив	Напомена
1993.	Права романса	True Romance
1994.	Рођене убице	Natural born killers
1996.	Од сумрака до свитања	From Dusk Till Dawn

Глумац

Улоге Квентина Тарантина
Година	Српски назив	Изворни назив	Улога	Напомена
1987.	Рођендан мог најбољег пријатеља	My Best Friend’s Birthday	Кларенс Пул
1992.	Улични пси	Reservoir Dogs	господин Смеђи
1994.	Петпарачке приче	Pulp Fiction	Џими Димик
1994.	Спавај са мном	Sleep with Me	Сид
1995.		Destiny Turns On the Radio	Џони Дестини
1995.	Четири собе	Four Rooms	Честер
1995.	Десперадо	Desperado	достављач
1996.	Од сумрака до свитања	From Dusk Till Dawn	Ричард Геко
1996.		Girl 6	Кју Ти
2000.	Мали Ники		проповедник
2001.	Алијас	Alias	Макенас Кол
2007.		Grindhouse (2007.)	власник кафеа/силоватељ
2007.		Sukiyaki Western Django (2007.)	Ринго

Главни продуцент

|-

| 1994. || Убити Зои || Killing Zoe || ||

|-

| 1995. || Четири собе || Four Rooms || ||

|-

| 1996. || Од сумрака до свитања || From Dusk Till Dawn || ||

• Curdled (1996.)
• God Said 'На!' (1998.)
• Хостел (2006.)

Спољашње везе

•  ИМДб  Квентин Тарантино на ИМДб-у ((en))
• 1262. Квентин Тарантино нa PORT.rs